Da li se to vidi neko svetlo u daljini, neka iskra žeravice koja tinja, negde na dalekom kraju mračnog tunela?

Ta duga, mučna tišina, tišina kao na dnu okeana, tišina kao u vakuumu, upadljiva tišina naših naučnika odavno me muči i boli. Ne mogu da je objasnim. Vlasti ukinu ministarstvo za nauku – oni ćute, smanje već smešno mali budžet za nauku - oni ćute, privatni fakulteti srozavaju značaj diplome - oni ćute, plagijati doktorata postali uobičajen način sticanja zvanja - oni ćute, Zukorlić imenovan za…. E da, to je ono što je u ovoj priči interesantno.

Ja znam da sve nabrojano našim naučnicima, profesorima univerziteta, naučnim radnicima po institutima jako smeta. Pričao sam s nekima od njih, ali oni samo stegnu vilice i promrmljaju nešto. Ili rezignirano slegnu ramenima. Ili se kiselo nasmeju i kažu mi: „Šta tu ima da se priča, znaš i sam“. Znam da ih sve to stanje unižava i duboko vređa. Pa uostalom, znaju kako je u drugim, prosvećenim zemljama i utoliko ih više boli ovo glupo, ponižavajuće, zatucano, tupo stanje u domaćoj nauci.

Ali opšte stanje je takvo da nema svrhe talasati. Niko to neće primetiti. Naši političari, ali i široka javnost je sa naučnicima davno postigla visok stepen nerazumevanja, pa kad se još pobuni neki anonimus za koga se ne zna na estradi, na tribinama stadiona, u kafani – niko ništa i ne primeti.

Treba neko jako jak da kaže nešto da se čuje, neko iz Srpske akademije nauka, na primer. Jer, čemu i kome služi ta Akademija? Znam, znam, bavi se visokom naukom, jako je važna itd. itd. samooooo, zar je ne interesuje stanje nauke u zemlji?

Nego Zukorlić. Zukorlić postao predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje! Zukorlić! Pa to kao da je neka zafrkancija u pitanju. Kao kada biste predsednika udruženja ateista imenovali za episkopa. Po više osnova imenovanje g. Zukorlića za predsednika bilo čega u obrazovanju i nauci je nebuloza koja ulazi u anale kao upečatljiv primer devijacije sistema vrednosti.

G. Zukorlić, ako je suditi po njegovoj biografiji iz Vikipedije,  kriši zakone (zakon u Srbiji zabranjuje bigamiju i poligamiju), preti, ucenjuje, optužen je da izaziva međunacionalne tenzije itd. a onda zasluži da bude predsednik nečega za celu zemlju. Ali hajde da sve to uzmemo kao obično laktašenje i ljigavu borbu za funkciju, pa da i zanemarimo (svašta je čovek u stanju da uradi za nešto para). Ali i dalje ostaje da je g. Zukorlić po vokaciji muftija (istina sada već bivši), da je završio islamski fakultet odsek šerijatsko pravo. 

E na tim osnovama će g. Zukorlić valda i donositi svoje odluke kao predsednik Saveta za obrazovanje.

A da i ne govorimo da je g. Zukorlić predsednik verskog fakulteta koji do sada nije dobio akreditaciju. Šta mislite, da li će sada taj fakultet uspeti da dobije rečenu akreditaciju? I da li je ovo uopšte pitanje?

E sad o iskri s početka teksta.

Nekom u nauci je prekipelo toliko da je počeo javno da govori. U «Politici» se pre nekoliko dana pojavio članak akademika Dušana Teodorovića koji stoji na čelu Odbora SANU za visoko obrazovanje. Evo da citiramo:

«Srbija je postala prva zemlja u svetu u kojoj je predsednik parlamentarnog odbora za nauku, obrazovanje, tehnološki razvoj i informatičko društvo bio, do pre nekoliko meseci, verski vođa. Ne računajući nepriznatu Islamsku državu. Muamer Zukorlić, donedavno glavni muftija Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, postao je zvanično prvi čovek Srbije zadužen za razvoj nauke i obrazovanja. Gospodin Zukorlić izučavao je islam u Gazi-Husrevbegovoj medresi u Sarajevu i na Islamskom fakultetu u Alžiru. Toliko o Zukorlićevom naučnom obrazovanju.(…) Konsultovao sam naučne baze Web of Science, Google Scholar i Publish or Perish i utvrdio, na svoje veliko iznenađenje, da gospodin Zukorlić nema nijedan naučni rad, nijedan citat i da se ne vodi u ovim bazama kao naučnik, uprkos svojoj izjavi za „Politiku” da je 25 godina života posvetio nauci. Znači, efendija Zukorlić nije, za sada, novi Majkl Faradej. Logično je da se čovek zapita šta je to što magnetski vuče gospodina Zukorlića ka univerzitetskoj problematici. Usudio bih se da kažem da je to privatni „Univerzitet u Novom Pazaru”, čiji je on predsednik. Univerzitet ima šest departmana (fakulteta) i ukupno 37 nastavnika (prema podacima sa zvaničnog sajta univerziteta)! Efendija Zukorlić pokazao je veliki smisao za „biznis” u zemlji u kojoj je posedovanje diplome neutemeljene na ozbiljnom studiranju, uz posedovanje prave partijske knjižice, preduslov koji vodi do dobrih pozicija u državnoj upravi i javnim preduzećima. Pored departmana lociranih u Novom Pazaru, Univerzitet u Novom Pazaru otvorio je i departmane u Nišu, Pančevu, Subotici i Beogradu. Svakako da je svojevrstan bezobrazluk otvaranje nekakvog „fakulteta”, koji isključivo služi za izdavanje diploma, svega nekoliko stotina metara udaljenog od rektorata najvećeg srpskog univerziteta.»

Ceo članak pročitajte ovde.

Ali akademik Teodorović se nije zaustavio na slučaju Zukorlić. Mediji su preneli intervju koji je on dao za Vreme. Tako na pitanje novinara: «Da li ste imali uvid u doktorsku disertaciju Siniše Malog?» on odgovara:

«Da, i na osnovu proučenih dokumenata mogu da kažem – da, to je strašan plagijat. Na stranu što je reč o ekonomisti koji je na FON-u dobio doktorat iz tehničkih nauka, što je posve neobično, nego što mu je i u komisiji bilo troje ljudi čije su reference katastrofalne, u suštini nikakve.»

U intevjuu za Radio Slobodna Evropa opet kaže:

"Suština je sledeća, delovi doktorske disertacije su prepisani iz doktorske disertacije čoveka koji je trenutno profesor u Osmari u Eritreji, a doktorirao je 2003. godine na Univerzitetu u Groningenu u Belgiji", kaže Teodorović, te dodaje:

"Došao sam u posed te doktorske disertacije. Delovi su direktno prepisani sa engleskog jezika bez navođenja literature. To je nedopustivo i na svakom svetskom univerzitetu bi bilo poništeno."

I tako dalje. Je li to neko svetlo u mračnom tunelu, na njegovom dalekom kraju? Hajde, nadamo se da jeste.

Ko spašava nauku u Srbiji i gde su ostali?

Svi ulažu u nauku, samo ne Srbija

NAUKA