- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 16 jul 2020 01:04
-
Autor Draško Dragović
Većina od gotovo 4300 vansolarnih planeta za koje znamo jesu super-Zemlje i mini-Neptuni, dve vrste svetova koji ne postoje u našem solarnom sistemu. Super-Zemlje su, kao što ime kaže, kamenite planete veće od naše planete (s poluprečnikom između jednog i dva puta većeg od Zemljinog). Ova vrsta egzoplaneta možda je najprikladnija za život u čitavoj galaksiji. Super-Zemlje imaju veću gravitaciju i, verovatno, veću vulkansku aktivnost tokom dužeg vremena, što bi omogućilo gustu atmosferu eonima. Intenzivnija unutarnja aktivnost takođe bi uticala na tektoniku ploča i intenzivnije magnetno polje, što bi pomoglo očuvanju životnih uslova planete na duži period. Iz tih razloga ti su svetovi klasifikovani kao super-nastanjivi. Ali, sa pozicije tehnoloških civilizacija, jesu li super-Zemlje najprikladnije za lansiranja u kosmos?
Opširnije: Da li je Zemlja najbolja za letove u kosmos?
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 09 jul 2020 11:12
-
Autor Draško Dragović
Još od 70-ih nije bilo toliko uzoraka raznog kamenja iz kosmosa koje će završiti na Zemlji. Ove godine, Kina, Japan i Amerika će nas počastiti misije za uzimanje uzoraka, pokupljenih sa obližnjeg asteroida, sa Meseca i na kraju sa Marsa.
Opširnije: Sample Return Roundup – 3 zemlje i 4 misije donose uzorke iz kosmosa
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 08 jul 2020 01:17
-
Autor Draško Dragović
Povremeno Nasin rover 'Curiosity' zastane da poput Danijela gleda u nebo. Dok je Reponja snimao Pluton, rover je slikao Zemlju i Veneru na noćnom nebu Crvene planete.
Opširnije: Zemlja sa Marsa
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 08 jul 2020 01:06
-
Autor Draško Dragović
Ako sve krene kako je planirano, 22. jula će Nasin rover 'Perseverance' poleteti ka Marsu. Nekada poznat kao 'Mars 2020' (što je btw i dalje ime misije u celini), 'Perseverance' je najteže i najnaprednije vozilo koje su napravili ljudi a koje će se kretati po površini Marsa. Njegov izgled je gotovo identičan roveru 'Curiosity' (MSL), ali ne bismo trebali da pogrešimo misleći da je reč o prostoj kopiji. Jer 'Perseverance' ima bitno drugačiji cilj od cilja brata blizanca: saznati da li je u bilo kom trenutku u prošlosti postojao život na Marsu... uzbudljiv cilj kao retko koji drugi.
Opširnije: 'Upornost' i 'Radoznalost': dva Marsova rovera sa različitim ciljevima
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: četvrtak, 25 jun 2020 22:18
-
Autor Astronomski magazin
Prezentacija nove kineske kapsule za ljudsku posadu nakon što je vraćena sa testnog leta, iz visoke eliptične orbite i pri drugoj kosmičkoj brzini. Očigledno simuliranje povratka iz Mjesečeve orbite. Veoma impresivno parče hardvera koga su Kinezi uradili za duplo manje vremena nego što su Ameri svoj Orion, koji kao i sve ostalo što NASA radi nije dovoljno finansijski poguran.
Opširnije: Astronautika: novosti iz Kine
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: sreda, 24 jun 2020 13:50
-
Autor Astronomski magazin
Izdvojeni komentari povodom članka: Vodič kroz julska lansiranja na Mars
Opširnije: Vodič kroz julska lansiranja na Mars - KOMENTARI
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 22 jun 2020 21:59
-
Autor Draško Dragović
U februaru ove godine, NASA je odabrala četiri finalne misije za narednu misiju 'Discovery'[1], najjeftinijeg tipa u američkoj agenciji. Jedna ili dve od njih će napokon biti izabrana za napredak[2] početkom sledeće godine, ali timovi iz svake misije pojačavaju svoje lobiranje u javnosti, s namerom da postanu prepoznatljiviji u medijima. Dve od četiri misije su usmerene na vanjske planete, nešto što je retko u misijama tipa 'Discovery', a jedna od njih namerava da ni manje ni više nego da otputuje do Neptuna. Pričamo o 'Tridentu', sondi koja želi da bude prva koja je stigla do Neptuna nakon što ga je 'Voyager 2' posetio 1989. 'Trident' želi da se fokusira konkretno na Triton, najveći Neptunov satelit. Triton je objekat prečnika 2707 km – naš Mesec ima 3474 km – i predstavlja uhvaćeni objekat Kajperovog pojasa. 'Voyager 2' je otkrio složen svet sa slabom azotnom atmosferom i aktivnom površinom na kojoj se isticala polarna kapa na južnoj polutki, kao i azotnim oblacima i gejzirima. Susret 'New Horizona' s Plutonom 2014. ponovo je probudio zanimanje za Triton. Oba su tela Kajperovog pojasa i oba imaju složenu površinu. Međutim, oni nisu isti. Iz tog razloga, istraživanje Tritona omogućava nam da bolje razumemo evoluciju Kajperovog pojasa i, na kraju, nastanak Sunčevog sistema.
Opširnije: 'Trident' – low-cost sonda za Triton
- Detalji
-
Kategorija: Misije
-
Datum kreiranja: ponedeljak, 15 jun 2020 21:25
-
Autor Draško Dragović
Krajem novembra 2018. NASA je objavila spisak sa 9 kompanija odabranih za sudelovanje u programu CLPS, stvorenom radi promovisanja slanja komercijalnih vozila na Mesec. Program CLPS (Commercial Lunar Payload Services) predstavljen je kao lunarni analog CRS-u (Commercial Resupply Services) koji je omogućio subvencioniranje nekoliko privatnih kompanija u razvoju kargo brodova za ISS, iako su razlike brojne. Kada je zamišljen program COTS, prethodnik CRS-a, ISS je već postojala i imala je specifične potrebe za prevoz tereta. Međutim, CLPS treba da posluži za prenošenje na Mesec naučno korisnih tereta koje tek treba definisati i koji će podržavati američki lunarni program 'Artemis'.
Opširnije: Privatnici na Mesecu?
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
