Astronautika: misije

Već nekoliko godina sa zebnjom pratim eskalaciju 'sukoba' i sukoba na sve većem broju nivoa na relaciji Kina – Amerika. Ne navijam nizakoga posebno, niti zbog toga pratim, već zato što sam zasigurno svestan da predstoji velika tehnološka revolucija, prema kojoj će parna mašina, elektrifikacija ili elektronizacija biti mačji kašalj... Ja tipujem na Kinu, pa mi je zato interesantno na koji način SAD, po meni, arči svoje vreme i resurse, nesvesni trke u kojoj gube. To je razlog mojih sve češćih priča o finansijama i troškovima u oblasti kojom se bavim na sajtu, a to je kosmonautika. Da vidimo šta je danas na meniju.

[Ovu priču posvećujem Louis_Cypheru, Neđi i drugima.]

Iako je uobičajeno da kad god govorimo o prekoračenju budžeta u Nasinim programima neizbježno pominjemo teleskop JWST[1] ili raketu SLS, podsećam da ni svemirski brod 'Orion' ne zaostaje u tome. Letilica 'Orion' i raketa SLS su okosnica programa 'Artemis' kojem je cilj slanje ljudskih bića na Mesec 2024. godine, programa koji će biti uzdanica američke kosmičke agencije po pitanju putničkih misija u narednih desetak godina. U najnovijem izveštaju OIG-a (Office of Inspector General) NASA nas podseća da je ukupni trošak programa procenjen na $29,5 milijardi, od 2006. do 2030. Ta brojka je znatno veća od službene Nasine, koja iznosi $11,3 milijarde. Razlog neslaganja? Nasina službena brojka uključuje troškove razvoja i cenu samo prve dve misije 'Artemisa', izostavljajući troškove budućih misija nakon 'Artemisa III' – prvog sletanja na Mesec u programu – i, neobično, novac potrošen na razvoj 'Oriona' od 2006. do 2010. godine, kada je bio deo (otkazanog) programa 'Constellation'.

Orion 1
Brod 'Orion' za prvu bespilotni misiju programa, 'Artemis I'. Misija će trajati 3 nedelje.

Orion 2
Mapa partnera u programu 'Artemis'. Svaka država u SAD ima udeo u ogromnom kolaču, a učestvije i EU, Kanada, Japan. Trenutno ima preko 3800 dobavljača a niko od njih ne radi za slavu ili klikere...

Orion 3
U skladu sa zvanično proklamovanom politikom zemlje pa i Nase (prvi punik na Mesec biće žena), na čelu programa 'Orion' se nalazi Catherine Koerner.

Prema OIG-u, NASA je potrošila 6,3 milijarde (ondašnjih) dolara na 'Orion' tokom programa 'Constellation', što je zapanjujuća brojka obzirom na to da zbog nedostatka sredstava servisni modul nije ni mogao da se razvije. Nakon svog 'uskrsnuća' pod Obaminom administracijom[2] – letilica 'Orion' se u toj fazi nakratko nazvala MPCV (Orion Multi-Purpose Crew Vehicle) – NASA je bila prinuđena da 2011. postigne dogovor s Europskom kosmičkom agencijom (ESA) o izgradnji servisnog modula izvedenog iz tehnologije transportera ATV za Međunarodnu kosmičku stanicu. Uzimajući to u obzir, brojke programa 'Orion' su sledeće: 6,3 milijarde dolara tokom programa 'Constellation' od 2006. do 2010. godine, 13,1 milijarda dolarapotrošenih tokom razvoja počevši od 2010. godine, i 10,2 milijarde dolara za izgradnju različitih brodova, počevši od 'Artemisa I', koji će poleteti u novenbru 2021, do misija 2030. OIG je optužio Nasu da se koncentrisala jedino na troškove razvoja 'Oriona' u proceni troškove programa, a da je 'zaboravila' otprilike $13 milijardi povezanih s ostalim fazama programa.

Orion 4
Troškovi programa 'Orion'.

Orion 5
Elementi broda 'Orion' i super-teške jednokratne rakete SLS (Space Launch System).

U svakom slučaju, kako rešiti problem prekoračenja troškova? Pa, OIG je utvrdio da je program 'Orion'akumulirao dodatnih $900 miliona minusa u razdoblju od 2015. do 2019. Nije loše u odnosu na cifre za čitav program, ali budite oprezni, jer ako uzmemo u obzir prekoračenje troškova do 2023. godine – tj. čak i bez uzimanja u obzir prve misije sletanja na Mesec, 'Artemisa III' – iznos bi mogao da naraste na $1,4 milijarde. Veliki deo ovog novca povezan je sa kašnjenjima samog programa, ali i rakete SLS (misija 'Artemis I' kasni tri godine, a 'Artemis II' preko dve). OIG takođe kritikuje Nasinu ocenu glavnog dobavljača 'Lockheed Martina'[3]kao izvrsnu, uprkos svim kašnjenjima i problemima. S druge strane, kompanija 'Lockheed Martin' procenjuje da će brodovi 'Orion' za misije 'Artemis III, IV i V' koštati oko $900 miliona, dok bi s 'Artemisom VI' njihov trošak po jedinici mogao pasti na $630 miliona zahvaljujući većoj ponovnoj upotrebi elemenata svake kapsule. NASA procenjuje da će brodovi misija 'Artemis III, IV i V' koštati 35,8% manje nego 'Artemis II'. Svemirska agencija razmatra dva scenarija ponovne upotrebe, jedan 'light' a drugi 'intense'. Po prvom scenariju NASA očekuje uštedu od $162 miliona po misiji, dok bi po drugom brojka mogla porasti na $278 miliona

Orion 6
'Orion'
 za misiju 'Artemis I' koja će trajati 25,5 dana, od čega 6 u retrogradnoj orbiti oko Meseca.

Orion 7
Unutrašnjost kapsule 'Orion'.

Orion 8
Brod 'Orion'. Komandni modul pravi 'Lockheed' a servisni 'Airbus'.

Orion 9
Iako probna, prva misija neće biti nimalo laka i jednostavna
.

Što se tiče razvoja programa, uz ono povezano sa SLS raketom, većina je povezana s problemima tokom proizvodnje elemenata kapsule, konstrukcije evropskog servisnog modula i razvoja softvera. Podsetimo da je, s druge strane, NASA potrošila 14,8 milijardi dolara na program SLS, što će se povećati na najmanje 18,3 milijarde kada poleti misija 'Artemis I'. Kada se pokrene misija 'Artemis II' 2023. godine, ukupan iznos za program SLS dostići će 22,8 milijardi dolara. Stoga će do tada ukupan račun za program SLS/'Orion' iznositi više od $40 milijardi. Kao poređenje s ovim ogromnim brojkama, setimo se da je ČITAV program subvencija privatnim kompanijama za razvoj tereta i brodova s posadom za ISS, uključujući 'SpaceX-ov' 'Crew Dragon' i 'Boeingov' 'Starliner', koštao oko $7,6 milijardi. Istina je da ovaj novac ne uključuje tako snažnu raketu kao što je SLS i da 'Crew Dragonu' i 'Starlineru' nedostaje sposobnost izvođenja misija van Zemljine orbite, ali to je ipak (pre)velika razlika.

Orion 10
Poređenje troškova programa 'Apollo' i 'Orion'.

Orion 11
Proizvodnja kapsule za brod 'Orion' za putničku misiju 'Artemis III'.

Misije Nasinog programa 'Artemis':

  • Novembar 2021: misija 'Artemis I'. Lansiranje bespilotne letilice 'Orion'u misiji oko Meseca pomoću rakete 'SLS Block 1'. Neće uključivati sisteme za održavanje života niti aktivan spasilački toranj, LAS (Launch Abort System). Letilica će provesti između 21 i 42 dana u kosmosu i napraviće DRO (Distant Retrograde Orbit) trajektoriju oko Meseca.
  • 2023: misija 'Artemis II'. Prvo lansiranje kosmičkog broda 'Orion's posadom. Nakon testiranja letilice u Zemljinoj orbiti, četiri astronauta će izvesti trajektoriju slobodnog povratka oko Meseca i uvežbavati manevre pristajanja 'Oriona' u blizini Meseca s objektom koji će se odrediti (bez pravog spajanja). Trajaće 21 dan.
  • Novembar 2023: lansiranje prvog modula lunarne stanice 'Gateway'pomoću komercijalne rakete ('Falcon Heavy' ili 'New Glenn') ili SLS-a. Ovaj modul će se sastojati od pogonskog modula PPE (Power and Propulsion Element) i modula pod pritiskom HALO (Habitation and Logistics Outpost). Stanica će se koristiti počevši od misije 'Artemis IV', a posetiće je 'SpaceX-ov' teretni brod 'Dragon XL' i druga vozila.
  • 2024: misija 'Artemis III'. Prvo sletanje na Mesec u programu. Svemirska letilica 'Orion' s dva astronauta - barem jedna od njih biće žena - biće postavljena u orbitu NRHO (Near Rectilinear Halo Orbit) oko Meseca, gde će se spojiti s lunarnim modulom. Predviđeno trajanje biće najviše 84 dana.
  • 2025. - 2029.: Lansiranje misija od 'Artemisa IV'do 'Artemisa IX', zajedno s povezanim teretnim misijama. Lansiranje međunarodnih modula za 'Gateway' stanicu.

Orion 12
Lunarna orbitna stanica 'Gateway'.

 

[1] Mučeni infracrveni teleskop je sa pola milijarde dolara 2005. skočio na današnjih 10 milijardi, a kasni sa lansiranjem najmanje 13 godina i još nije gotov.

[2] Da podsetim da je Obamina administracija bila ta koja je ugasila program 'Constellation', do tada reklamiran kao 'povratak na Mesec do 2020' a sa krajnjim ciljem – Mars. Tada je procena bila da će program od 2005-2010 koštati preko $205 milijardi.

[3] Američka kompanija iz Merilenda sa preko 110.000 zaposlednih, sa interesima širom sveta. Bave se aeronautikom, odbranom, oružjem, sigurnošću države i naprednim tehnologijama. Najveći su prodavac oružja na svetu, od čega vlada prodaje 85% ugovora (~$38 mld.), ali i jedan od 50 najvećih političkih donatora u zemlji. Kosmos je samo jedan od 4 glavna sektora njihovog rada i privređivanja, sa samo 16.000 zaposlenih.

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Louis_Cypher
0 #13 Louis_Cypher 12-10-2020 11:05
Što više otpora kineskoj dominaciji, to bolje. Mada slažem se da je sve to kratkog daha.
Neđo
0 #12 Neđo 10-10-2020 10:07
Evo skroz odlutasmo od Oriona, ali kvalitetna digresija. Louis_Cypher, hvala na priblizavanju stanja i planova azijskog zmaja.

Jos jedna stvar. Danas citam kako Belgija izbaca Huawei, te potpisuje ugovor sa Nokiom. Slicno su vec uradile SAD, Kanada, Australija, sad se primoravaju i evropske zemlje da to rade. Uglavnom se forsira Nokia i Erikson. Ovo ce biti poprilicno kratkog daha, podsjeca me na komunisticke zemlje u kojima se vozio nacionalni auto i smatrao se najboljim na svijetu. Proizvodimo Juga, njega vozimo, necemo ni da pogledamo nekakvog raspalog njemackog BMW-a.
Djeluje da, ionako tehnoloski zaostala Evropa (u odnosu na vodece, ne cijeli svijet), sama sebi puca u nogu.
Louis_Cypher
0 #11 Louis_Cypher 07-10-2020 14:14
Što se tiče rodnih prava i rasnog diverziteta u SAD, kao i bezbroj drugih stvari to je manipulacija američkog kapitala da bi se težište sa centralnog ekonomskog problema i manjka ekonomske ravnopravnosti makar do neke mjere prebacilo na virtuelne okvire. Imaš društvo sa konstantnim sukobima i socijalnim pomjeranjima gdje se suštinski ništa ne mjenja. Amerika je ušla u svoje poslednje faze kapital-fašizma kada je potrebno izvući novac iz sistema prije ispale, pa se onda mora baciti koska raji da glođe.

To svakako ne može da negira realnu problematiku na tim poljima koja svakako da postoji. Takođe profesionalni standard koji NASA ima za astronaute je nepobitan, nebitno kakav im je identitet, radi se o vrhunskim profesionalcima . Ne treba na njih usmjeravati negativitet.
Louis_Cypher
0 #10 Louis_Cypher 07-10-2020 14:06
Kinezi imaju detaljno razrađen plan za svemir za sledećih 50 godina i okvirno još 50 godina kasnije, dakle imaju plan od 100 godina. Amerika ima političke programe koji vrisnu na par godina. Kineska svemirska agencija je jedina u istoriji kojoj je vlada riješila glavni problem koji upropasti 90% svih ambicija u svemiru, a to je finansiranje. Zvanično, kineski svemirski budžet je duplo manji od NASA-inog (iako je povećan oficijelno sa 8 na 11 milijardi). Nezvanično, on zapravo ne postoji, kada se neka misija odobri novac za nju se samo pojavi. To je siva zona direktno prikopčana na ogromne vojne budžete. Imaš zemlju kojoj su astro-fizikalna istraživanja državni prioritet, jedinu takvu pored pokojnog SSSR-a, a za razliku od dotičnog ova nema nijednu od njegovih mana koje su ga rasturile na kraju. Jasno je da Kineze interesuje vojna kontrola svemira i ubrzano idu ka tom, već su ispred Amerike na tom polju. Za nekoliko decenija treba očekivati vojne dronove u svemiru, posle toga i patrolne svemirske brodove sa ljudskom posadom i ko zna šta još ne. Bukvalno će proglasiti suverenitet nad dijelovima orbite i cislunarnog prostora. Pogledaj šta rade u Južnom Kineskom moru, a tek su počeli. Zašto bi svemir bio izuzetak? Buduća svemirska trka će biti između između američkih privatnika koji će se krljati između sebe i protiv Kine. Da li će izdržati tu trku sa Kinezima dugoročno, veliko je pitanje.
Louis_Cypher
0 #9 Louis_Cypher 07-10-2020 13:46
Mislim da je propast Amerike ubrzana sa zadnjim predsednikom i pitanje je da li se više može izbjeći, naročito ako on opet uzme mandat pa još uslijedi kovid recesija na to. Period od 10-15 godina će biti dovoljan da se jasno vidi da je Kina ekonomski nadjačala Ameriku, međutim ja sam ovdje primarno govorio o svemirskom programu. Za otprilike toliko će se isto vidjeti da su Kinezi ispred Amera u svemiru, posebno jer će buduća svemirska trka se svesti na sirove kapacitete sa političkim, vojnim i ekonomskim razlozima. To što Ameri imaju sonde u Kojperovom pojasu i orbitere oko Jupitera neće značiti prednost. Ne treba zaboraviti da je Armstrong stupio na Mjesec kada je naše znanje o svemiru bilo jako skromno u poređenju sa današnjim, a NASA je posle sa drastično manjim budžetom uradila toliko toga. Upravo zbog politike je postojao takav disparitet u ulaganjima na jednoj, a naučnim saznanjima na drugoj strani, slični faktori će biti opet ali ovaj neprijatelj neće pasti kao SSSR. Privatnici kao SpaceX ne mogu da naprave razliku dugoročno, kineska krađa i implementacija ideja američkog privatnog sektora je isuviše brza i nadograđena, uz punu podršku države (dok je američka država prema većini malih i srednjih privatnika maćeha, a veliki su konstantno na par promašaja od pucanja), da bi ta inovacija američkog sektora bila toliko relevantna. Kinezima čak i ne treba vođstvo u inovaciji da bi drobili Amere sirovim kapacitetima, a kao što rekoh, niko ne garantuje dugoročni nastavak američke inovativne dominacije. Naprotiv.
Louis_Cypher
0 #8 Louis_Cypher 07-10-2020 13:44
Sledećih barem 100 godina pripadaju Kini, nije to samo vezano za svemir, nego za sva makro područja, osim par izuzetaka kao što su softver šire upotrebe i pop kultura, mada i tu treba očekivati sve veću kinesku prisutnost, prvenstveno kao konzumente, a i kao kreatore. Kinezi su napravili znatno efikasniji ekonomski sistem od američkog sa kojim se ujko Sem ne može dugoročno nositi. Kinezi već troše više od gotovo svih zapadnih naroda, standard im neprekidno raste, a sirova brojnost populacije će se pobrinuti da čak i bez jednakosti u standardu ukupan kineski BDP bude minimalno duplo veći od američkog u skoroj budućnosti. Pri tome nema garancije da neće nastaviti rasti, kako standard tako i društveni BDP, pa bi se lako moglo desiti da Kina ima 3-4 puta veću ekonomsku moć od SAD. Treba se dobro zamisliti nad tim podacima i šta to znači. Pri tome niko takođe ne garantuje Amerima da će zadržati dominaciju na svojim tradicionalno liderskim pozicijama u inovaciji i konceptualizaci ji. Očigledno je da Partija dopušta inovaciju "odozdo", odnosno da su ključne stvari čvrsto u kontroli države ali se inovacija dopušta na manjim stvarima i kada se pokaže kao funkcionalno rešnje ide se na gore. Inovacija u Kini nije popularna jer ih je kroz istoriju jako skupo koštala međutim sada kada su napravili izuzetno moćnu ekonomsku osnovu vidi se da se takođe i ona gura naprijed, štaviše postaje prioritet vlasti.

Za neka komešanja usled rasta standarda se ne treba previše brinuti, privatna svojina u Kini zapravo ne postoji, kao ni privatne kompanije, odnosno naivno je primjenjivati taj zapadni pogled na lično vlasništvo na azijskog zmaja. Zemlja u kojoj te vlada može istjerati iz kuće u roku od par sati i istu srušiti nema trzavica pred iluzijom demokratije. Tu je i pitanje kolektivnog mentalnog sklopa koji je u Kini pobjedio onaj individualni. Potom je pitanje i duboke indoktrinacije kineskog društva, većina stanovništva zapravo podržava vlast.
ddragovic
0 #7 ddragovic 07-10-2020 12:25
hahaha neđo, odlutao si malo od raketa.
samo pričaj protiv žena pa ćeš u spuž
Neđo
0 #6 Neđo 06-10-2020 12:33
Do kada ocekujete da ce trajati kineski uzlet na svim poljima i sta mu moze biti glavna kocnica? Kako ce ovaj komunisticko-ka pitalisticki hibrid funkcionisati kada vecina Kineza budu imali zivot kakav danas ima vecina ljudi na Zapadu? Kako ce recimo na nas ostale djelovati promjena, da umjesto trulog americkog kapitalizma sudbinu planete kroji komunisticki kineski kapitalizam?

Koliko ja primjecujem, ljudima je najteze da svare stvari i promjene koje se desavaju polako. Usled nase prolaznosti, ako treba jos par decenija cekati na nesto, uobicajen je stav "ma nema od toga nista" a upravo slucaj kineskog preuzimanja primata od Amerike mi djeluje kao odlican primjer za to. 10-15 godina je ipak prekratak period, trebace jos nekoliko decenija da to bude kristalno jasno.

I jos jedna stvar. Odakle i zasto uopste ova kretenska ideja rodne ravnopravnosti i u kosmonautici? Mora li to bas svuda, pobogu. Vec vidim da ce misija posle toga morati da ima i prvog geja na Mjesecu, pa prvog crnca i tako u nedogled.
Louis_Cypher
0 #5 Louis_Cypher 05-10-2020 17:18
Amerika sve više zaostaje na makro planu, Kinezi sve više ubrzavaju i odmiču. Kao što rekoh, znam da ne izgleda tako ali će itekako izgledati za 10-15 godina. Tako i ovi novi privatnici kao SpaceX, teško da mogu držati prednost nad Kinezima duže od decenije, a to je u ovom poslu kratko vrijeme. Kineski privatnici su stvari koje je Falcon 1 (jedan) uradio izveli za duplo manje vremena i sve više ubrzavaju, da ne pominjemo da ih je već 2018-te bilo preko 150, raspršeni u razne svemirske poslove, a koliko ih sada ima znaju samo kineske agencije. To je tamo legitiman startup biznis, nije rezervisano samo za milijardere i vizionare. Ko god je pratio nastanak neke velike kineske kompanije zna vrlo dobro šta znači toliki broj kompanija u tako malom vremenu - ispipavanje operativnih tehničkih rešenja i poslovnih modela i onda konsolidacija u gigante od strane države, koji će onda početi da šamaraju ovu zapadnu konkurenciju. To su samo privatnici, da ne pominjemo džinovski skok državnih programa koji su još i jači. Posle kada dođe do sve veće fuzije tih modela, nema dioničara, nema nezadovoljnih investitora, nema osjetljivosti na oscilacije tržišta, država svim sredstvima iza "privatnika" - novac, tehnološka rešenja, infrastruktura, finansije i usaglašavanje sa ostalim... dok je Ujko Sem zapatio rimski kompleks i tripuje da mu je zemlja apsolutni lider na svim poljima, dok je zapravo lider u svega 3-4, a i to će da izgubi. Neće se gledati egzotične misije u spoljni sunčev sistem nego sirovi kapacitet na pozezu Zemlja-Mjesec, a tu Ameri već počinju da gube.
ddragovic
+2 #4 ddragovic 05-10-2020 16:57
Jako zanimljivi komentari

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži