Već nekoliko godina sa zebnjom pratim eskalaciju 'sukoba' i sukoba na sve većem broju nivoa na relaciji Kina – Amerika. Ne navijam nizakoga posebno, niti zbog toga pratim, već zato što sam zasigurno svestan da predstoji velika tehnološka revolucija, prema kojoj će parna mašina, elektrifikacija ili elektronizacija biti mačji kašalj... Ja tipujem na Kinu, pa mi je zato interesantno na koji način SAD, po meni, arči svoje vreme i resurse, nesvesni trke u kojoj gube. To je razlog mojih sve češćih priča o finansijama i troškovima u oblasti kojom se bavim na sajtu, a to je kosmonautika. Da vidimo šta je danas na meniju.
[Ovu priču posvećujem Louis_Cypheru, Neđi i drugima.]
Iako je uobičajeno da kad god govorimo o prekoračenju budžeta u Nasinim programima neizbježno pominjemo teleskop JWST[1] ili raketu SLS, podsećam da ni svemirski brod 'Orion' ne zaostaje u tome. Letilica 'Orion' i raketa SLS su okosnica programa 'Artemis' kojem je cilj slanje ljudskih bića na Mesec 2024. godine, programa koji će biti uzdanica američke kosmičke agencije po pitanju putničkih misija u narednih desetak godina. U najnovijem izveštaju OIG-a (Office of Inspector General) NASA nas podseća da je ukupni trošak programa procenjen na \(29,5 milijardi, od 2006. do 2030. Ta brojka je znatno veća od službene Nasine, koja iznosi \)11,3 milijarde. Razlog neslaganja? Nasina službena brojka uključuje troškove razvoja i cenu samo prve dve misije 'Artemisa', izostavljajući troškove budućih misija nakon 'Artemisa III' – prvog sletanja na Mesec u programu – i, neobično, novac potrošen na razvoj 'Oriona' od 2006. do 2010. godine, kada je bio deo (otkazanog) programa 'Constellation'.
Brod 'Orion' za prvu bespilotni misiju programa, 'Artemis I'. Misija će trajati 3 nedelje.
Mapa partnera u programu 'Artemis'. Svaka država u SAD ima udeo u ogromnom kolaču, a učestvije i EU, Kanada, Japan. Trenutno ima preko 3800 dobavljača a niko od njih ne radi za slavu ili klikere...
U skladu sa zvanično proklamovanom politikom zemlje pa i Nase (prvi punik na Mesec biće žena), na čelu programa 'Orion' se nalazi Catherine Koerner.
Prema OIG-u, NASA je potrošila 6,3 milijarde (ondašnjih) dolara na 'Orion' tokom programa 'Constellation', što je zapanjujuća brojka obzirom na to da zbog nedostatka sredstava servisni modul nije ni mogao da se razvije. Nakon svog 'uskrsnuća' pod Obaminom administracijom[2] – letilica 'Orion' se u toj fazi nakratko nazvala MPCV (Orion Multi-Purpose Crew Vehicle) – NASA je bila prinuđena da 2011. postigne dogovor s Europskom kosmičkom agencijom (ESA) o izgradnji servisnog modula izvedenog iz tehnologije transportera ATV za Međunarodnu kosmičku stanicu. Uzimajući to u obzir, brojke programa 'Orion' su sledeće: 6,3 milijarde dolara tokom programa 'Constellation' od 2006. do 2010. godine, 13,1 milijarda dolarapotrošenih tokom razvoja počevši od 2010. godine, i 10,2 milijarde dolara za izgradnju različitih brodova, počevši od 'Artemisa I', koji će poleteti u novenbru 2021, do misija 2030. OIG je optužio Nasu da se koncentrisala jedino na troškove razvoja 'Oriona' u proceni troškove programa, a da je 'zaboravila' otprilike \(13 milijardi povezanih s ostalim fazama programa.
Troškovi programa 'Orion'.
Elementi broda 'Orion' i super-teške jednokratne rakete SLS (Space Launch System).
U svakom slučaju, kako rešiti problem prekoračenja troškova? Pa, OIG je utvrdio da je program 'Orion'akumulirao dodatnih \)900 miliona minusa u razdoblju od 2015. do 2019. Nije loše u odnosu na cifre za čitav program, ali budite oprezni, jer ako uzmemo u obzir prekoračenje troškova do 2023. godine – tj. čak i bez uzimanja u obzir prve misije sletanja na Mesec, 'Artemisa III' – iznos bi mogao da naraste na \(1,4 milijarde. Veliki deo ovog novca povezan je sa kašnjenjima samog programa, ali i rakete SLS (misija 'Artemis I' kasni tri godine, a 'Artemis II' preko dve). OIG takođe kritikuje Nasinu ocenu glavnog dobavljača 'Lockheed Martina'[3]kao izvrsnu, uprkos svim kašnjenjima i problemima. S druge strane, kompanija 'Lockheed Martin' procenjuje da će brodovi 'Orion' za misije 'Artemis III, IV i V' koštati oko \)900 miliona, dok bi s 'Artemisom VI' njihov trošak po jedinici mogao pasti na \(630 miliona zahvaljujući većoj ponovnoj upotrebi elemenata svake kapsule. NASA procenjuje da će brodovi misija 'Artemis III, IV i V' koštati 35,8% manje nego 'Artemis II'. Svemirska agencija razmatra dva scenarija ponovne upotrebe, jedan 'light' a drugi 'intense'. Po prvom scenariju NASA očekuje uštedu od \)162 miliona po misiji, dok bi po drugom brojka mogla porasti na \(278 miliona.
'Orion' za misiju 'Artemis I' koja će trajati 25,5 dana, od čega 6 u retrogradnoj orbiti oko Meseca.
Unutrašnjost kapsule 'Orion'.
Brod 'Orion'. Komandni modul pravi 'Lockheed' a servisni 'Airbus'.
Iako probna, prva misija neće biti nimalo laka i jednostavna.
Što se tiče razvoja programa, uz ono povezano sa SLS raketom, većina je povezana s problemima tokom proizvodnje elemenata kapsule, konstrukcije evropskog servisnog modula i razvoja softvera. Podsetimo da je, s druge strane, NASA potrošila 14,8 milijardi dolara na program SLS, što će se povećati na najmanje 18,3 milijarde kada poleti misija 'Artemis I'. Kada se pokrene misija 'Artemis II' 2023. godine, ukupan iznos za program SLS dostići će 22,8 milijardi dolara. Stoga će do tada ukupan račun za program SLS/'Orion' iznositi više od \)40 milijardi. Kao poređenje s ovim ogromnim brojkama, setimo se da je ČITAV program subvencija privatnim kompanijama za razvoj tereta i brodova s posadom za ISS, uključujući 'SpaceX-ov' 'Crew Dragon' i 'Boeingov' 'Starliner', koštao oko \(7,6 milijardi. Istina je da ovaj novac ne uključuje tako snažnu raketu kao što je SLS i da 'Crew Dragonu' i 'Starlineru' nedostaje sposobnost izvođenja misija van Zemljine orbite, ali to je ipak (pre)velika razlika.
Poređenje troškova programa 'Apollo' i 'Orion'.
Proizvodnja kapsule za brod 'Orion' za putničku misiju 'Artemis III'.
Misije Nasinog programa 'Artemis':
- Novembar 2021: misija 'Artemis I'. Lansiranje bespilotne letilice 'Orion'u misiji oko Meseca pomoću rakete 'SLS Block 1'. Neće uključivati sisteme za održavanje života niti aktivan spasilački toranj, LAS (Launch Abort System). Letilica će provesti između 21 i 42 dana u kosmosu i napraviće DRO (Distant Retrograde Orbit) trajektoriju oko Meseca.
- 2023: misija 'Artemis II'. Prvo lansiranje kosmičkog broda 'Orion's posadom. Nakon testiranja letilice u Zemljinoj orbiti, četiri astronauta će izvesti trajektoriju slobodnog povratka oko Meseca i uvežbavati manevre pristajanja 'Oriona' u blizini Meseca s objektom koji će se odrediti (bez pravog spajanja). Trajaće 21 dan.
- Novembar 2023: lansiranje prvog modula lunarne stanice 'Gateway'pomoću komercijalne rakete ('Falcon Heavy' ili 'New Glenn') ili SLS-a. Ovaj modul će se sastojati od pogonskog modula PPE (Power and Propulsion Element) i modula pod pritiskom HALO (Habitation and Logistics Outpost). Stanica će se koristiti počevši od misije 'Artemis IV', a posetiće je 'SpaceX-ov' teretni brod 'Dragon XL' i druga vozila.
- 2024: misija 'Artemis III'. Prvo sletanje na Mesec u programu. Svemirska letilica 'Orion' s dva astronauta - barem jedna od njih biće žena - biće postavljena u orbitu NRHO (Near Rectilinear Halo Orbit) oko Meseca, gde će se spojiti s lunarnim modulom. Predviđeno trajanje biće najviše 84 dana.
- 2025. - 2029.: Lansiranje misija od 'Artemisa IV'do 'Artemisa IX', zajedno s povezanim teretnim misijama. Lansiranje međunarodnih modula za 'Gateway' stanicu.
Lunarna orbitna stanica 'Gateway'.
[1] Mučeni infracrveni teleskop je sa pola milijarde dolara 2005. skočio na današnjih 10 milijardi, a kasni sa lansiranjem najmanje 13 godina i još nije gotov.
[2] Da podsetim da je Obamina administracija bila ta koja je ugasila program 'Constellation', do tada reklamiran kao 'povratak na Mesec do 2020' a sa krajnjim ciljem – Mars. Tada je procena bila da će program od 2005-2010 koštati preko \)205 milijardi.
[3] Američka kompanija iz Merilenda sa preko 110.000 zaposlednih, sa interesima širom sveta. Bave se aeronautikom, odbranom, oružjem, sigurnošću države i naprednim tehnologijama. Najveći su prodavac oružja na svetu, od čega vlada prodaje 85% ugovora (~$38 mld.), ali i jedan od 50 najvećih političkih donatora u zemlji. Kosmos je samo jedan od 4 glavna sektora njihovog rada i privređivanja, sa samo 16.000 zaposlenih.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
