Astronautika: misije

'Persephone', orbiter za proučavanje Plutona 2058.

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: sreda, 30 septembar 2020 10:39; Autor Draško Dragović

Persephone 1

Poseta sonde 'New Horizons' Plutonu i njegovom sistemu 2015. otvorila nam je apetite. Daleko od toga da se radi o hladnoj steni na rubu Sunčevog sistema; pokazalo se da je Pluton aktivan i fascinantan svet s ogromnom geološkom raznolikošću. Kada ćemo se vratiti? Naučna zajednica se slaže da je neophodno detaljnije proučavanje Plutona, ali nije saglasna u kojoj bi meri to trebao da bude prioritet. Napokon, postoji mnogo objekata Kajperovog pojasa (KBO) koje bi takođe vredilo posetiti. Problem je u tome što bi misija za detaljno istraživanje Plutona morala da bude orbiter koji bi proveo godine u orbiti oko patuljaste planete, za razliku od misije 'New Horizons', koja je izvela 'običan' fly-by. Dakle, znači li to da buduća Plutonova sonda neće moći da proučava i druge objekte? Ne tako brzo. Pre nekoliko godina, naučni tim 'New Horizonsa' je pokazao da postoje trajektorije niske energije koje bi omogućile sondi da napusti Plutonov sistem nakon što bi kružio oko njega, otvarajući vrata misiji koja bi istovremeno istražila Plutonov sistem i druge KBO-e.

Opširnije: 'Persephone', orbiter za proučavanje Plutona 2058.

Write comment (2 Comments)

Naredne sonde na Veneru

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: utorak, 29 septembar 2020 18:04; Autor Draško Dragović

Nakon otkrića fosfana na Veneri, svi su požurili da pronađu koje će biti sledeće misije na susednu planetu koje bi mogle da razjasne ovu misteriju ... ali ubrzo su shvatili da je Venera uveliko zaboravljena od strane planetnih istraživača. Jeste, japanska sonda 'Akatsuki' se trenutno nalazi u orbiti Venere, ali ona nije opremljena za proučavanje fosfana u Venerinoj atmosferi. Šansa postoji, jer će evropska sonda 'Bepi-Colombo'proći pored Venere 15. oktobra. 'Bepi-Colombo' je dizajniran za proučavanje Merkura a ne Venere, ali među mnogim instrumentima poseduje spektrometar MERTIS (MErcuryRadiometer i Thermal Infrared Spectrometer), koji bi u teoriji mogao da potraži tragove fosfana u atmosferi. Ovde je ključni deo koji kaže 'infrared spectrometer', jer da bi smo pronašli spektralni potpis ovog jedinjenja, moramo da pogledamo ovo područje spektra. U svakom slučaju, 'Bepi-Colombo' će proći na desetak tisuća kilometara od Venere, a susret će trajati samo nekoliko sati, pa je malo verovatno da će moći išta da otkrije. Srećom, sonda će 10. avgusta 2021. ponovno proći pored Venere, ovog puta na udaljenosti od 550 km. Nadajmo se da će ovog puta uspeti da pokupi fosfanski otisak prsta.

Opširnije: Naredne sonde na Veneru

Write comment (2 Comments)

Cena slanja astronauta na Mesec 2024. i druge novine Nasinog programa 'Artemis'

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: utorak, 29 septembar 2020 00:04; Autor Draško Dragović

a14

Konačno nam je dostupna najnovija verzija programa 'Artemis' koju je prošle nedelje predstavio NASA-in direktor Džim Brajdenštajn. U stvarnosti, promene u programu čiji je cilj poslati ženu na Mesec 2024. godine nisu spektakularne, ali postoji nekoliko značajnih pomaka. Među njima je najvažnije da, konačno, imamo procenu budžeta za program 'Artemis' do prve misije iskrcavanja na Mesec ('Artemis III'). Koliko će koštati ponovno slanje ljudi na Mesec? Pa, oko $28 milijardi, raspoređenih u roku od pet godina. Od ove sume, većina će otići na lunarni modul - ili, u NASA-inom žargonu, 'HLS' (Human Landing System) - što će koštati oko $16,2 milijarde. Svemirska brod 'Orion' i raketa 'SLS' koštaće oko $7,6 milijardi. Logično, ova brojka ne uzima u obzir prethodno ulaganje u 'SLS' i 'Orion' (NASA je već potrošila $18,6 milijardi na 'SLS' i $16,7 milijardi na 'Orion'). Asimetrična raspodela troškova logična je ako se uzme u obzir da je 'HLS' presudan element i da mu se praktički nije pridavala pažnja sve do 2020, odnosno samo četiri godine pre predviđenog datuma za prvo sletanje na Mesec.

Opširnije: Cena slanja astronauta na Mesec 2024. i druge novine Nasinog programa 'Artemis'

Write comment (4 Comments)

Japanska 'Hayabusa 2' će dodatno istražiti i mali asteroid 1998 KY26

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: četvrtak, 24 septembar 2020 08:15; Autor Draško Dragović

HB2 20 11

Japanska sonda 'Hayabusa 2' će proći blizu Zemlje 6. decembra ove godine, i tada iskoristiti priliku da ispusti kapsule s uzorcima asteroida Ryugu. Buće to kulminacija misije koja nam je, zajedno s NASA-inom sondom OSIRIS-REx, pokazala da su asteroidi u blizini mnogo čudniji i zanimljiviji nego što smo zamišljali. 'Hayabusa 2' (はやぶさ 2) će postati druga sonda koja je donela uzorke asteroida na Zemlju nakon svoje prethodnice, sonde 'Hayabusa', koja je isporučila nekoliko čestica s asteroida Itokawa. Međutim, ono što mene zadivljuje i tera da pišem ovakve priče je to da ovo neće biti kraj misije japanskog broda. Dokazujući domišljatost svojih tvoraca i savladavanje orbitne mehanike, sonda će nastaviti svoju misiju istražujući i naredni asteroid: 1998 KY₂₆. Najupečatljivija stvar kod nove mete je mala dimenzija. Ako se Ryugu već smatra malim asteroidom sa promerom od samo 870 metara, 1998 KY₂6 jedva ima 30 metara (!). Nadamo se da će 'Hayabusa 2' doći do ovog malog tela Sunčevog sistema za 11 godina. Ali ako ti se ne čeka toliko, japanski nindža će proleteti i pored još jednog asteroida, 2001 CC₂₁ – promera ~700 metara – u julu 2026. godine.

Opširnije: Japanska 'Hayabusa 2' će dodatno istražiti i mali asteroid 1998 KY26

Write comment (0 Comments)

Ruski kosmički tegljač TEM ide dalje

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: utorak, 15 septembar 2020 00:02; Autor Draško Dragović

TEM 5

Duže od decenije Rusija pokušava da razvije brod s nuklearnim pogonom. Cilj je stvoriti kompaktni kosmički nuklearni reaktor sposoban za napajanje satelitskih sistema. Zemlja ima veliko iskustvo na ovom polju, jer se sećamo da je Sovjetski Savez lansirao u kosmos 34 nuklearna reaktora, od kojih je većina ostala u orbiti i ostaće tamo decenijama ili stolećima. No obnova tehnologije iz sovjetskog doba nije bila laka ni jeftina. Nakon više od deset godina razvoja, nijedna nuklearna letelica nove generacije još uvek nije lansirana. No ima novosti, jer su se pojavile prve slike konstrukcije letilice koje se sastavlja u pogonima vojno-civilne kompanije iz Petersburga, КБ 'Арсенал'.

Opširnije: Ruski kosmički tegljač TEM ide dalje

Write comment (0 Comments)

Donošenje uzoraka

Detalji: Kategorija: Misije; Datum kreiranja: ponedeljak, 14 septembar 2020 11:05; Autor Draško Dragović

Donosenje uzoraka 6

3 zemlje i 4 misije za donošenje uzoraka iz kosmosa

Ovo je izuzetno značajna godina za misije prikupljanja uzoraka. Još od 70-ih godina prošlog veka nije toliko investirano u donošenje prašine i kamenja iz kosmosa. Ove godine, Kina, Japan i SAD imaju kosmičke misije koje su trenutno u toku, a služe za uzoraka sa obližnjih asteroida, sa Meseca, i na kraju s Marsa.

Opširnije: Donošenje uzoraka

Write comment (0 Comments)