Nakon lansiranja sonde 'Al Amal' ('Nada') na Mars i slanja svog prvog kosmonauta, Hazzaa Al Mansourija, na ruski 'Sojuz', novonastali kosmički program Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) nastavlja punom brzinom.
Opširnije: Lunarni rover 'Rashid' Ujedinjenih Emirata
Write comment (0 Comments) 
Ako sam se u mladosti poistovećivao isajednom misijom, to su onda bili 'Voyageri'.
Opširnije: 'Voyageri' po stoti put
Write comment (9 Comments) 
NASA servisira najveći program istraživanja planeta, na ogromnoj udaljenosti od ostalih kosmičkih agencija. Zapravo, mogli bismo gotovo reći da ako je NASA poslednjih decenija u nečemu briljirala, to je upravo na tom polju, gde je uspela da nas natera da živimo pravo zlatno doba u proučavanju Sunčevog sistema. Šta nas čeka u narednim godinama? Pa, jedna reč koja dobro sumira situaciju jeste kontinuitet. Tokom sledećih pet godina Nasin planetni naučni odeljak imaće prosečni godišnji budžet od $2,8 milijardi, što ga čini naučnim odeljkom sa daleko najvećim budžetom u Nasi[1] (seti se da i drugi naučni programi, poput astrofizike ili misija za osmatranje Zemlje, imaju svoje odeljke unutar agencije; osim toga, program misija sa posadom je onaj koji je do sada svake godine dobijao najveći udeo u budžetu). Uprkos svemu, postoje tačke koje treba poboljšati i druge koje su zabrinjavajuće.
Opširnije: Problemi Nasinog programa za planetna istraživanja
Write comment (3 Comments) DEO MESECA U SSSR-U:
pola veka od 'Луне 16'
| E-knjiga Draga I. Dragovića |
Mala loptasta kapsula visila je s padobrana na nebu kazahstanske stepe. Gledajući je, bilo je gotovo nemoguće zamisliti da je pre samo nekoliko minuta proletela kroz gornje slojeve Zemljine atmosfere ogromnom brzinom od 11 km/s. Zahvaljujući svojoj putanji, kapsula se brzo zaustavila, podvrgnuvši se brutalnom usporavanju od preko 300 g od kojeg bi svako ljudsko biće bilo pretvoreno u gulaš. Ali unutra nisu bili kosmonauti. Njihovo mesto je zauzimao 101 gram prašine i peska koji su poticali ni manje ni više nego sa Meseca. Bio je 24. septembar 1970. kada je u 08:26 po lokalnom kapsula sa svojim vanzemaljskim teretom dotakne tlo, oko 80 kilometara jugoistočno od grada Džezkazgana u Kazahstanu.
Write comment (0 Comments)
Dipl. ing DRAGO I. DRAGOVIĆ DEO MESECA U SSSR-U pola veka od 'Луне 16'
|
 |
Opširnije: U prirpemi e-knjiga Draška Dragovića: Pola veka Lune 16
Write comment (0 Comments) 
Već nekoliko godina sa zebnjom pratim eskalaciju 'sukoba' i sukoba na sve većem broju nivoa na relaciji Kina – Amerika. Ne navijam nizakoga posebno, niti zbog toga pratim, već zato što sam zasigurno svestan da predstoji velika tehnološka revolucija, prema kojoj će parna mašina, elektrifikacija ili elektronizacija biti mačji kašalj... Ja tipujem na Kinu, pa mi je zato interesantno na koji način SAD, po meni, arči svoje vreme i resurse, nesvesni trke u kojoj gube. To je razlog mojih sve češćih priča o finansijama i troškovima u oblasti kojom se bavim na sajtu, a to je kosmonautika. Da vidimo šta je danas na meniju.
Opširnije: Koliko Nasu košta kosmički brod 'Orion'?
Write comment (13 Comments) 
Poseta sonde 'New Horizons' Plutonu i njegovom sistemu 2015. otvorila nam je apetite. Daleko od toga da se radi o hladnoj steni na rubu Sunčevog sistema; pokazalo se da je Pluton aktivan i fascinantan svet s ogromnom geološkom raznolikošću. Kada ćemo se vratiti? Naučna zajednica se slaže da je neophodno detaljnije proučavanje Plutona, ali nije saglasna u kojoj bi meri to trebao da bude prioritet. Napokon, postoji mnogo objekata Kajperovog pojasa (KBO) koje bi takođe vredilo posetiti. Problem je u tome što bi misija za detaljno istraživanje Plutona morala da bude orbiter koji bi proveo godine u orbiti oko patuljaste planete, za razliku od misije 'New Horizons', koja je izvela 'običan' fly-by. Dakle, znači li to da buduća Plutonova sonda neće moći da proučava i druge objekte? Ne tako brzo. Pre nekoliko godina, naučni tim 'New Horizonsa' je pokazao da postoje trajektorije niske energije koje bi omogućile sondi da napusti Plutonov sistem nakon što bi kružio oko njega, otvarajući vrata misiji koja bi istovremeno istražila Plutonov sistem i druge KBO-e.
Opširnije: 'Persephone', orbiter za proučavanje Plutona 2058.
Write comment (2 Comments) 
Nakon otkrića fosfana na Veneri, svi su požurili da pronađu koje će biti sledeće misije na susednu planetu koje bi mogle da razjasne ovu misteriju ... ali ubrzo su shvatili da je Venera uveliko zaboravljena od strane planetnih istraživača. Jeste, japanska sonda 'Akatsuki' se trenutno nalazi u orbiti Venere, ali ona nije opremljena za proučavanje fosfana u Venerinoj atmosferi. Šansa postoji, jer će evropska sonda 'Bepi-Colombo'proći pored Venere 15. oktobra. 'Bepi-Colombo' je dizajniran za proučavanje Merkura a ne Venere, ali među mnogim instrumentima poseduje spektrometar MERTIS (MErcuryRadiometer i Thermal Infrared Spectrometer), koji bi u teoriji mogao da potraži tragove fosfana u atmosferi. Ovde je ključni deo koji kaže 'infrared spectrometer', jer da bi smo pronašli spektralni potpis ovog jedinjenja, moramo da pogledamo ovo područje spektra. U svakom slučaju, 'Bepi-Colombo' će proći na desetak tisuća kilometara od Venere, a susret će trajati samo nekoliko sati, pa je malo verovatno da će moći išta da otkrije. Srećom, sonda će 10. avgusta 2021. ponovno proći pored Venere, ovog puta na udaljenosti od 550 km. Nadajmo se da će ovog puta uspeti da pokupi fosfanski otisak prsta.
Opširnije: Naredne sonde na Veneru
Write comment (2 Comments) 
Konačno nam je dostupna najnovija verzija programa 'Artemis' koju je prošle nedelje predstavio NASA-in direktor Džim Brajdenštajn. U stvarnosti, promene u programu čiji je cilj poslati ženu na Mesec 2024. godine nisu spektakularne, ali postoji nekoliko značajnih pomaka. Među njima je najvažnije da, konačno, imamo procenu budžeta za program 'Artemis' do prve misije iskrcavanja na Mesec ('Artemis III'). Koliko će koštati ponovno slanje ljudi na Mesec? Pa, oko \(28 milijardi, raspoređenih u roku od pet godina. Od ove sume, većina će otići na lunarni modul - ili, u NASA-inom žargonu, 'HLS' (Human Landing System) - što će koštati oko \)16,2 milijarde. Svemirska brod 'Orion' i raketa 'SLS' koštaće oko \(7,6 milijardi. Logično, ova brojka ne uzima u obzir prethodno ulaganje u 'SLS' i 'Orion' (NASA je već potrošila \)18,6 milijardi na 'SLS' i $16,7 milijardi na 'Orion'). Asimetrična raspodela troškova logična je ako se uzme u obzir da je 'HLS' presudan element i da mu se praktički nije pridavala pažnja sve do 2020, odnosno samo četiri godine pre predviđenog datuma za prvo sletanje na Mesec.
Opširnije: Cena slanja astronauta na Mesec 2024. i druge novine Nasinog programa 'Artemis'
Write comment (4 Comments) 
Japanska sonda 'Hayabusa 2' će proći blizu Zemlje 6. decembra ove godine, i tada iskoristiti priliku da ispusti kapsule s uzorcima asteroida Ryugu. Buće to kulminacija misije koja nam je, zajedno s NASA-inom sondom OSIRIS-REx, pokazala da su asteroidi u blizini mnogo čudniji i zanimljiviji nego što smo zamišljali. 'Hayabusa 2' (は やぶ さ 2) će postati druga sonda koja je donela uzorke asteroida na Zemlju nakon svoje prethodnice, sonde 'Hayabusa', koja je isporučila nekoliko čestica s asteroida Itokawa. Međutim, ono što mene zadivljuje i tera da pišem ovakve priče je to da ovo neće biti kraj misije japanskog broda. Dokazujući domišljatost svojih tvoraca i savladavanje orbitne mehanike, sonda će nastaviti svoju misiju istražujući i naredni asteroid: 1998 KY26. Najupečatljivija stvar kod nove mete je mala dimenzija. Ako se Ryugu već smatra malim asteroidom sa promerom od samo 870 metara, 1998 KY26 jedva ima 30 metara (!). Nadamo se da će 'Hayabusa 2' doći do ovog malog tela Sunčevog sistema za 11 godina. Ali ako ti se ne čeka toliko, japanski nindža će proleteti i pored još jednog asteroida, 2001 CC21 – promera ~700 metara – u julu 2026. godine.
Opširnije: Japanska 'Hayabusa 2' će dodatno istražiti i mali asteroid 1998 KY26
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
