Astronautika: misije

Konačno nam je dostupna najnovija verzija programa 'Artemis' koju je prošle nedelje predstavio NASA-in direktor Džim Brajdenštajn. U stvarnosti, promene u programu čiji je cilj poslati ženu na Mesec 2024. godine nisu spektakularne, ali postoji nekoliko značajnih pomaka. Među njima je najvažnije da, konačno, imamo procenu budžeta za program 'Artemis' do prve misije iskrcavanja na Mesec ('Artemis III'). Koliko će koštati ponovno slanje ljudi na Mesec? Pa, oko $28 milijardi, raspoređenih u roku od pet godina. Od ove sume, većina će otići na lunarni modul - ili, u NASA-inom žargonu, 'HLS' (Human Landing System) - što će koštati oko $16,2 milijarde. Svemirska brod 'Orion' i raketa 'SLS' koštaće oko $7,6 milijardi. Logično, ova brojka ne uzima u obzir prethodno ulaganje u 'SLS' i 'Orion' (NASA je već potrošila $18,6 milijardi na 'SLS' i $16,7 milijardi na 'Orion'). Asimetrična raspodela troškova logična je ako se uzme u obzir da je 'HLS' presudan element i da mu se praktički nije pridavala pažnja sve do 2020, odnosno samo četiri godine pre predviđenog datuma za prvo sletanje na Mesec.

a1
Izgled budućeg 'Artemisovog' baznog kampa sa prostorijama za život FSH, nehermetičkim roverom LTV i hermetičkim roverom HMP. Ko ne zna da kažem da je Artemis biće ženskog roda i da je mi zovemo Artemida, boginja lova i Meseca. Koliko su Ameri opčinjeni njome (i u kojim oblastima) lako ćeš videti ovde.

Što se tiče ostatka programa, on ostaje manje-više isti, ali neke odluke i nekoliko glasina koje su kružile ovih meseci potvrđuju se. Naprimer, i kao što smo već naslućivali, lunarna orbitna stanica 'Gateway' neće igrati nikakvu ulogu u misiji sletanja na Mesec 'Artemis III'. Uz to, posadu ove misije činiće četvoro astronauta, iako će se samo dvoje spustiti na lunarnu površinu (do sada je bilo planirano da će tim letom putovati samo dvoje astronauta koji će se spustiti na površinu). Isto tako, odluka o objedinjavanju prva dva modula 'Gateway' stanice koja će biti lansirana jednom raketom takođe postaje službena. Još jedna novost je da NASA potvrđuje svoju želju da uspostavi bazu na južnom polu Meseca, u blizini kratera Shackleton. Baza koja je čak već dobila i ime: 'Artemis Base Camp', ili na našem Bazni kamp Artemis. Baza će imati najmanje jedan hermetički rover i stanište za putnike.

a2
Svi su ubeđeni da će ovako da izgleda prva bespilotna misija 'Artemis I'. Tom prilikom biće testirani raketa 'SLS' i brod 'Orion'.

a3
Budžetske procene programa 'Artemis' do 2025.

Ali, u ovom trenutku, pregledajmo program 'Artemis' u celosti. Krajem 2021. godine planirano je poletanje misije 'Artemis I' (da, NASA je odlučila da koristi rimske brojeve za obeležavanje letova programa). Letilica 'Orion' za ovu misiju poleteće bez posade i bez sistema za održavanje života na Boing/Lokidovoj raketi 'SLS' (Block 1) sa drugom stepenom ICPS. Letilica će slediti put oko Meseca tipa DRO (Distant Retrograde Orbit) i velikom će brzinom ponovno ući u Zemljinu atmosferu kako bi testirao toplotni štit kapsule. Uz kapsulu 'Orion', biće lansirano i trinaest malih satelita. U drugoj polovini 2023. godine, misija 'Artemis 2' će poleteti uz pomoć druge rakete 'SLS' (Block 1). Ovo će biti prva misija s ljudskom posadom i na njoj će putovati četiri astronauta. Desetodnevna misija će slediti hibridnu putanju slobodnog povratka oko Meseca – sličnu onoj koju je sledio 'Apollo 13' – iako će posada prvo testirati letilicu u visokoj orbiti (HEO) i odraditi dva kruga oko Zemlje pre odlaska na Mesec. Raketa 'SLS' će postaviti svemirsku letilicu 'Artemis II' u eliptičnu orbitu 185×2900 km, a zatim će njen drugi stepen ICPS podići perigej. Nakon kruženja oko Zemlje, ICPS će se ponovo uključiti kako bi se brod postaviti u visoku orbitu od 322×9500 km s periodom od 42 sata. Stepen ICPS će se odvojiti od'Oriona', a posada će ga iskoristiti kao metu za uvežbavanje manevra pristajanja s Mesečevim modulom u misiji 'Artemis III'. Kasnije, stepen ICPS će ponovno ući u Zemljinu atmosferu.

a4
Brod 'Orion' iz misije 'Artemis I'.

a5
Solarni paneli evropskog servisnog modula u misiji 'Artemis I'.

a6
Nasin brod 'Orion.

Tokom boravka u HEO orbiti, posada će skinuti svoja OCSS (Orion Crew Survival System) odela i započeti rad u majcama kratkih rukava, testirajući brodske sisteme za održavanje života. U gornjem delu ove orbite brod će takođe testirati komunikaciju putem mreže dubokog svemira (DSN), dok će se u donjem delu koristiti GPS i TDRS sistemima za orijentaciju i komunikaciju sa Zemljom, kao što se to trenutno radi na ISS-u. To će biti prvi put od 1972. godine da kosmički brod s posadom koristi mrežu DSN. Nakon dva dana misije, evropski servisni modul će izvesti manevar TLI (Trans-Lunar Injection) za postavljanje letilice na slobodan povratni put do Meseca. Let do Meseca će trajati četiri dana, a povratni let još četiri. Astronauti će preći preko tamne strane Meseca udaljene 7400 km i snimiće spektakularne fotografije sa Zemljom i Mesecom u pozadini.

a7
Elementi 'Blocka 1'.

a8
Montažni testovi s maketom bustera SRB-a za 'SLS' na VAB-u na Floridi za misiju 'Artemis I' sredinom septembra 2020. (NASA).

a9
Testiranje 5-segmentnog bustera obavljeno nedavno.

a10
Razlike između stepeni ICPS (Interim Cryogenic Propulsion Stage) i EUS (Exploration Upper Stage) verzija raketa 'SLS' 'Block 1' i 'Block 1B'.

a11
Centralni stepen 'SLS-a' za 'Artemis I' tokom Zelene prove u Nasinom raketnom centru Stennis.

2024. godine, misija 'Artemis III's četvoro astronauta poleteće pomoću 'SLS Bloka 1B' sa drugim stepenom EUS(Exploration Upper Stage). 'Artemis III' će biti prva misija programa sletanja na Mesec. Dvoje astronauta, od kojih će jedna biti žena, provešće nedelju dana na Mesečevoj površini. Svemirski brod 'Orion'pristaće u Mesečevoj orbiti koja tek treba da bude utvrđena – verovatno NHRO (Near-Rectilinear Halo Orbit) – s lunarnim modulom HLS. Kao što znamo, ovaj modul još nije odabran, iako će se NASA za ovu misiju odlučiti za jedan od predloga lunarnih modula koje su predstavili 'Blue Origin', 'Dynetics' i 'SpaceX' (za naredne misije 'Artemis' mogao bi da se koristi drugačiji lunarni modul od ove misije). Prisetimo se da je 'SpaceX' predstavio verziju svog 'Starshipa' – sa nadimkom 'Lunaship' – kao lunarnog modula. 'Lunashipu' bi nedostajao termoštit i poletio bi pomoću rakete 'Super Heavy' koristeći motore na superhladni metan i tečni kieonik za sletanje na Mesec. Sa svoje strane, Bezosov 'Blue Origin' se takmiči s modulom ILV (Integrated Lander Vehicle), sastavljenim od tri elementa i uz sudelovanje kompanija 'Lockheed Martin', 'Northrop Grumman' i 'Draper'SILće lansirati buduća raketa 'New Glenn'. Kompanija iz Alabame 'Dynetics' (sa privatnom kompanijom 'Sierra Nevada Corp.') predlaže lunarni modul DHLS (Dynetics Human Landing System ), koji bi koristila ULA-inu raketu 'Vulcan Heavy'.[1]

a12
Tri trenutna predloga za lunarni modul.

a13
Lunarni modul vojne kompanije 'Dynetics'. Pored modula za Mesec, prave i najveće ne-atomske bombe na svetu koje bacaju na Avganistan.

a14
Trenutni dizajn modula SIL 'Blue Origina' sa tri elementa.

a15
Sletanje 'Lunashipa' na Meseca sa methalox motorima.

U svakom slučaju, bez obzira na odabir dobavljača, dvoje astronauta misije 'Artemis III' premestiće se u lunarni modul, a preostalo dvoje će ostati u Mesečevoj orbiti. Mesečev modul s dvoje astronauta verovatno će sleteti na južni pol našeg satelita, iako precizno područje još nije odabrano. Lunarni modul će nositi 100 kg opreme i alata a moraće da vrati najmanje 35 kg Mesečevih uzoraka. NASA će zasigurno obavezati odabranog dobavljača da izvrši ispitivanje svog lunarnog modula – ili barem dela sistema – moguće je da će prethodno bespilotna misija doneti zalihe i opremu u zonu sletanja (također mogao koristiti neki modul komercijalnog programa CLPS). Dvojica astronauta će provesti nedelju dana na površini – dužinu dana, odnosno sati dnevne svetlosti, na Mesecu – i provešće najmanje dve četverosatne šetnje noseći skafandere xEMU, iako NASA to želi ovaj broj poveća na četiri (plus dodatni vanredni izlazak u kosmso u slučaju nužde).

a16
Mali korak za čoveka, ali veliki korak za ženu.

a17
'Orionov' termoštit misije 'Artemis II'.

a18
Već izgrađeni deo kapsule za misiju 'Artemis III'.

Kosmičke šetnje po površini će se obavljati tokom prvih pet dana boravka, dok će treći dan biti rezervisan za odmor posade. Ako bude moguće, dvojica astronauta bi mogla da upotrebe nehermetički rover, ili LTV(Lunar Terrain Vehicle), za istraživanje većeg područja. Nakon uzletanja sa Meseca, dvojica astronauta će pristati uz 'Orion' i započeti trodnevno putovanje s lunarnim uzorcima natrag ka Zemlji. Što se tiče 'Gatewaya', iako neće igrati nikakvu ulogu u prve tri misije 'Artemisa', projekt će se nastaviti. Odluka najavljena pre nekoliko meseci o spajanju modula PPE (Power and Propulsion Element) kompanije 'Maxar Technologies' i HALO (Habitation and Logistics Outpost) koji će biti zajedno lansirani jednom komercijalnom raketom – verovatno 'Falconom Heavy' – negde 2023. godine, iako bi se, što nije bitno za 'Artemis III', lansiranje moglo odgoditi. NASA je već odabrala prvi naučni teret koji će nositi ovaj mini 'Gateway', integrisan sa ESA-inim eksperimentom ERSA (European Radiation Sensors Array) kako bi proučio kako solarno zračenje i kosmički zraci utiču na astronaute, i instrumentom HERMES (Heliophysics Environmental and Radiation Measurement Experiment Suite) za analizu solarnog vetra. 'Gateway' će posećivati 'SpaceX-ovi' teretni brodovi 'Dragon XL', lansirani raketama 'Falcon Heavy', koji će do stanice nositi teret pod pritiskom i bez pritiska.

a19
Prva dva 'Gatewayova' modula, PPE i HALO, biće spojena 2023.

a20
Slika 'Gatewaya' u drugoj fazi sa međunarodnim modulima, lunarnim modulom i 'Dragonom XL'.

a21
Detalj lunarne stanice 'Gateway' sa ruskim modulom za spajanje u prvom planu.

Nadalje, NASA nastavlja da računa s tim da će Kanada, Japan i ESA dodati elemente 'Gateway' stanici, uključujući stanišni modul IHAB (International HABitat), modul ESPRIT (European System Providing Refueling Infrastructure and Telecommunications) i robotsku ruku Canadarm 3. Rusija je prvotno trebala da osigura ulaz za svemirske šetnje, ali su razgovori s 'Roskosmosom' trenutno u zastoju. Sa svoje strane, lunarna baza 'Artemis Base Camp' bi trebala da ima najmanje tri elementa. Pored nehermetizovanog rovera LTV, stanišni modul kapaciteta četiri osobe, koji se za sada zove FSH (Foundation Surface Habitat) i rover pod pritiskom HMP (Habitable Mobility Platform). NASA takođe želi da do kraja decenije stvori mrežu satelita oko Meseca nazvanu 'LunaNet' kako bi se zajamčila komunikacija između svih elemenata programa 'Artemis' koji će se nalaziti u Mesečevoj orbiti ili na površini našeg satelita.

a22
Nehermetizovani rover LTV.

a23
'Artemis Base Camp'.

a24
Područja u večitom hladu na južnom polu gde je led pomešan sa regolitom i mogućim područjima sletanja.

Iako se u to vreme malo ko kladio na njega, program 'Artemis' je i dalje živ i zdrav (da li konkurencija koja se pojavila u Kini ima veze s tim, pitanje je od $1). Druga stvar je da da treba biti spreman da za četiri godine poslati ljudsko biće na Mesec. U stvari, sletanje čoveka 2024. na Mesec, blago rečeno je vrlo malo verovatno. Međutim, Džim Brajdenštajn je prvi put izjavio da će se u slučaju da Kongres ne osigura NASA-i potrebna sredstva za postizanje ovog cilja, pokušati da izvrši sletanje na Mesec što je pre moguće, čak i ako to bude nakon 2024. godine. Napokon, ne zaboravimo da je prvo sletanje na Mesec bilo prvotno planirano tek za 2028. godinu.

a25
Program 'Artemis' posle 'Artemisa III'.

 

[1] Podsećam, po stoti put, da iako iza ovih projekata stoje najveći multimilijarderi koje je svet video i najjače svetske vojne kompanije, ipak se svi oni grebu o Nasu i njen budžet. Kosmos je pre svega biznis i interes, a ako se usput ubace benefiti za nauku, blago njoj.

 

 


Nasin lunarni program 'Artemis': san ili realnost?

Artemis – povratak na Mesec

'Boingov' predlog za lunarnu misiju 'Artemis 3'


 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Komentari   

Louis_Cypher
+2 #4 Louis_Cypher 01-10-2020 16:17
@dragant:
Ima nekoliko osnovnih anglocentričnih izvora.

Prvo tu je kineska sekcija na Nasaspaceflight forumu:

https://forum.nasaspaceflight.com/index.php?board=40.0

Čitav forum je solidan i mogu se nahvatati interesantni podaci o raznim programima.

Potom imamo Reddit sekciju posvecenu datoj temi, isto solidna:

https://www.reddit.com/r/ChinaSpace2/

Izgleda da ima povremeno i ljudi iz Kine i Hong Konga jer se mogu naći podaci kojih nema u zapadnom web prostoru.

Ima i ova grupa na šuntavom Fejsbuku koju vodi neki Velšanin, nije loša:
https://www.facebook.com/groups/36149951613

Evo i jedna odlična knjiga, Irac je pisao, a njihova publicistika je po pravilu dobra:
https://1lib.eu/book/5264411/aa82a9

Ono što je bitno kod pristupa kineskom svemirskom programu je da se uzimaju zapadni podaci vezani za isti ali se ne oslanja previše na američki/zapadn i pogled na stvari, odnosno prognoze za budućnost. Prvo zbog jake eho komore u kojoj se Amerika nalazi, drugo zbog civilizacijskog jaza između nje i Kine, treće zbog nerazumjevanja kineskog sistema i pristupa kosmonautici. Trudi se da individualno tumačiš za sebe kako Kinezi napreduju, upoređuj stvari primarno u zadnjih 5 godina sa ovim američkim.
Kroz neko vrijeme je moguće skupiti dosta fragmenata da bi se vidio kineski program u svojim stravičnim ambicijama.

Za nešto dublje razumijevanje je već potrebno poznavanje mandarinskog i određene vještine koje se teško mogu smatrati civilnim.
dragant
0 #3 dragant 01-10-2020 09:59
Mnogo hvale o kineskom svemirskom programu. Gde može da se pročita o tome?
ddragovic
+1 #2 ddragovic 30-09-2020 10:46
Totalno se slažem - čeka ih vreli tiganj. Bez ulja
Louis_Cypher
+1 #1 Louis_Cypher 29-09-2020 18:07
Neka su im bogovi u pomoći kako god okreneš, odobrila se sredstva ili ne. Kineski svemirski program je napredovao mnogo više nego što sam do sada uviđao, veliko je pitanje da li će Amerika imati kapacitet da se dugoročno nosi sa njima. Mi koji volimo svemirska istraživanja smo odrasli u atmosferi američke dominacije na tom polju, ljudi u samoj Americi još i više pa im je teško zamisliti da se stvari mogu promjeniti naročito sa ovom renesansom novih privatnika ali gledajući razvoj kineskih programa, pristup Partije svemiru, kapacitete koje grade, broj kompanija koje su se pojavile i pojavljuju se svaki mjesec, sinhronizacija njihovih poslova sa državnim, beskompromisna podrška države na sve moguće načine (za razliku od SAD gdje je upravo suprotno), neograničena sredstva za državne programe koja su mnogo veća nego što se službeno prikazuje i ogroman napredak na svim poljima koji se može posmatrati kroz zadnjih pet godina naročito, mislim da će Artemida da sleti pravo u vreli tiganj.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži