Astronautika: misije

 Milan Mijić  

Pošto se Vojadžer (recimo Vojadžer 1) kreće u odnosu na Zemlju vreme na njemu teče sporije nego na Zemlji i trajanje dosadašnjeg leta izgleda kraće. Taj efekat Specijalne teorije relativnosti je konceptualno jasan, ali numerički rezultat ne može da se dobije prostim računom olovkom i papirom. 

Razlog je što se brzina Vojadžera u odnosu na Sunce, pa time i u odnosu na Zemlju, prilično menjala u prvih 12 godina zbog prolaza pored velikih planeta. Usled toga menjao se i faktor rastezanja vremena. Da bi se to pravilno obračunalo treba pratiti svaku fazu i svaku promenu, uzeti u obzir gde je tada bila Zemlja da bi se dobila brzina u odnosu na Zemlju (a ne Sunce) i onda sabrati vremenske razlike nastale u svakoj fazi.

Uz to postoji i drugi efekat Opšte teorije relativnosti koji ide u suprotnom smeru. Masa Sunca usporava vreme na Zemlji više nego na Vojadžeru koji je na većoj daljini. Usled toga otkucaji vremena na Vojadžeru idu brže nego na Zemlji pa trajanje leta mereno na Vojadžeru biće duže nego mereno sa Zemlje.

Ovaj drugi efekat je lakše proceniti i po njemu mereno na Vojadžeru 1 dosadašnji let je oko 10 sekundi duži nego mereno sa Zemlje. 

Procene prvog efekta daju da je trajanje leta mereno na Vojadžeru od oko 1 do 5 sekundi kraće nego mereno sa Zemlje.

Ukupan efekat je dakle da mereno na Vojadžeru dužina dosadašnjeg leta oko 10 - 5 = 5 sekundi duža nego mereno sa Zemlje. Međutim taj rezultat može da se promeni ako se pažljivije prati promena brzine Vojadžera i njegove daljine od Sunca.

U svakom slučaju ovaj efekat rastezanja vremena je sasvim realan. Zamislimo da jedan isti film ciklično ide i na Zemlji i na Vojadžeru, koji je počeo onda kada je Vojadžer poleteo. Ako se sada po ko zna koji put završio za nas na Zemlji, na Vojadžeru je već peta sekunda narednog puštanja.