Predsednik Rusije, Medvedev: „Kazniti krivce“. I ja se slažem.
Ništa, nema šanse. „Fobos-grunt“ i dalje ćuti. Još od lansiranja 8. novembra, ruska međuplanetna sonda „Fobos-grunt“ se nalazi zaglavljena u LEO orbiti jer se motor MDU pogonskog stepena nije upalio i poterao sondu ka Marsu. Da stvari budu gore, ispostavilo se da je svih ovih dana nemoguće uhvatiti bilo kakav signal sa letilice uglavnom zato što su samo ruske prateće stanice kadre da šalju signale ka sondi.
 |
 |
Sonda „Fobos-grunt“. U donjoj bazi se vidi MDU stepen, baziran na Lavočkinovom dodatnom stepenu tipa „Fregat“. Torus na levom crtežu je odbacivi rezervoar sa preko 3 tone goriva, koji je trebalo da se otkači nakon prvog uključivanja MDU motora.
Ali protivno svim očekivanjima, 22. novembra u 20:25 po Griniču stanica Evropske svemirske agencije (ESA) u Pertu, u Australiji, uhvatila je signal sa broda! Dana 23. i 24. uhvaćeno je više telemetrija sa letilice a njoj su poslate naredbe da uključi motor. To je urađeno preko stanica u Pertu i Bajkonuru, jedinoj ruskoj anteni sposobnoj da šalje signale ka letilici. Međutim, nakon toga više nije stigao nijedan signal sa sonde. Špansko-evropska stanica Maspalomas (na Velikim Kanarima) pridružila se prekjuče, 30. novembra, spasilačkim naporima, iako antena koja će da bude korišćena na tom zadatku još nije prošla kroz neophodne modifikacije za eventualno uspostavljanje veze sa „Fobos-gruntom“. U svakom slučaju, u ovom trenutku još uvek je nejasno koja je količina i vrsta telemetrije primljena preko zemaljskih stanica.
Lansirni prozor za let na Mars je nepovratno zatvoren, ali zemaljske stanice i dalje periodično šalju naredbe za pokretanje motora sa nadom da bi sonda ipak uspela da poveća svoju orbitu i tako spreči nekontrolisan pad negde tokom januara. Na taj način bi se dobilo na vremenu za utvrđivanje tačnih razloga za ovu nesumnjivu katastrofu i, ako je ikako moguće, izvršiti kontrolisani pad u vode Indijskog okeana. Slike koje je snimila nekolicina amaterskih astronoma sugerišu da su se solarni paneli otvorili, mada postoje neke kontroverze po pitanju toga.
Sondu je sa Zemlje snimio Ralph Vandebergh. Da li su paneli raskriljeni?
Sonda „Fobos-grunt“ neposredno pred finalnu montažu i spajanje sa MDU. Kroz rešetku na dnu se nazire kineski meteorološki satelit „YH-1“; zatim se iznad (i bočno) vide nogari stajnog trapa lendera, još iznad (s leve strane) tanjir komunikacione antene, a po sredini se vide sklopljeni solarni paneli. Ovo narandžasto sa obe strane u osnovi panela su trasteri koji su trebali da posluže za orijentaciju i kontrolu leta. Zlatna folija je zapravo standardno termoizolaciono „ćebe“, koje je trebalo da štiti sondu i osetljive uređaje od hlađenja.
Redak pogled na „Fobos-grunt“ odozgo. U prvom planu se vide sklopljeni solarni paneli. Između njih se nalazi solarni panel povratnog modula, u čijoj sredini je cev kroz koju su trebali da budu usisani uzorci tla radi povratka na Zemlju.
Sa ruske strane jedva da procuri neka vest u javnost. „Roskosmos“ još uvek ćuti i nije podneo bilo kakav zvanični izveštaj o mogućim uzrocima neuspeha, verovatno zato što čak i inženjeri Lavočkina (koji su proizveli sondu) znaju da je „đavo došao po svoje“. Kao što se sumnjalo od početka, izgleda da se kontroverzni kompjuter kontrole leta sonde, u Rusiji poznat kao БКУ[1], resetuje svaki put kada sonda preleti noćnu stranu Zemlje, ali je nejasno da li je to glavni problem ili je u pitanju samo sporedni efekat. S druge strane, među osobljem Lavočkina se govorka da krstareći stepen (onaj koji je trebalo da nosi sondu od Zemlje do Fobosa; Rusi ga zovu „Перелетный Модуль“) tokom čitave faze instaliranja nije imao nijedno testiranje kontrolnog softvera. Аkо sе то potvrdi, onda „Fobos-grunt“ i nije imao šanse da uspe. Užasno velika složenost projekta, mali budžet i nedostastak kvalitetnog personala učinili su ostalo.
Interesantno je da smo u poslednjih par dana mogli da čujemo da se NASA drži po strani u spasilačkim naporima spašavanja ruske letilice zapravo zbog prisustva kineske sonde „Yinghuo-1“, koja putuje zajedno sa „Fobos-gruntom“. Navodno, Sjedinjene Države ne mogu da sarađuju oko ruske pokvarene sonde zbog svojih loših političkih odnosa sa Kinom. A kinesko učešće i jeste bilo ključno za (konačno) dovršavanje ruskog projekta i predstavljalo se kao dokaz ruske političke vitalnosti. Koja ironija.
„Fobos-grunt“ pre spajanja sa MDU stepenom. Unutar konstrukcije se vidi kineski satelit „Yinghuo-1“ težak 115 kg. U prvom planu je glavna komunikaciona antena prečnika 95 cm. Predajnik od samo 12 W je trebalo da šalje slike na Zemlju.
[1] BKU znači „brodski kompleks upravljanja“, i to je od početka bio jedan od tehnički najzahtevnijih i najkontroverznijih aspekata čitavog projekta. Rusi su poverili da im mnoge komponente novog (i nedovoljno ispitanog) modela računara i softvera za sondu rade privatne kompanije, ali oni su to traljavo (od)radili, tako da su oni bili glavni krivci zašto je lansiranje sonde odlagano od 2009. do 2011.
Računar BKU se nalazi na krstarećem stepenu sonde, zajedno sa solarnim (ОСД) i stelarnim (БОКЗ-МФ) senzorima, brodskim radio-kompleksom (БРК) i inercijalnom jedinicom (БИБ-ФГ). Rad svih ovih podsistema kontroliše BKU.
Interesantno mi je da je isti samo manji model računara za kontrolu leta montiran i na kapsulu koja je trebalo da dopremi uzorke na Zemlju.
Za dalje čitanje:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
