"Roskosmos" je kasno uveče 23. novembra saopštio senzacionalnu vest da je prateća stanica Evropske kosmičke agencije (ESA) u Pertu (Zapadna Australija) za vreme jedne od četiri seanse veze primila radio-signal sa kosmičkog aparata "Fobos-Grunt".
Aparat se u vreme registrovanja njegovog signala nalazio nad svetlom stranom naše planete.
Neostvareni plan leta Fobos Grunta
Bio je to prvi signal primljen sa stanice "Fobos-Grunt" od njenog lansiranja 9. novembra.
Kao što smo javljali, aparat nije uspeo da pređe na putanju letu prema Marsu, već je ostao skupa sa raketnim blokom "Fregata-MT" na niskoj orbiti oko Zemlje.
Prema portparolu "Roskosmosa" Alekseju Kuznjecovu, evropska prateća stanica u Australiji je uspela "samo da registruje" signal sa aparata, koji je time po prvi put od lansiranja pokazao znake života.
Kuznjecov je dodao: "Sada ruski i evropski stručnjaci analiziraju situaciju u cilju pokušaja uspostavljanja veze sa aparatom i pripreme budućih mera.
Za sada možemo govoriti samo o tome da je primljen radiosignal. Međutim, radio veza sa aparatom još uvek nije uspostavljena".
Predstavnik ESA-e u Rusiji Rene Pišel je potvrdio da je jedna od pratećih stanica uspela da primi signal sa stanice:
"To je međutim samo početak procesa, do sada nismo primili telemetrijske podatke, tako da radimo u tesnom kontaktu sa našim ruskim kolegama".
Zanimljivo je da je ovoj vesti prethodila najava iz ESA-e da od srede uveče (23. novembra) njihove prateće stanice u Australiji, Južnoj Americi i na Kanarskim Ostrvima prekidaju sa pokušajima uspostavljanja kontakta sa aparatom "Fobos-Grunt". Sada posle registrovanja prvog signala sa "Fobos-Grunta" ESA je odmah demontavala tu vest i skupa sa NASA-om najavila da ne prestaje da pomaže "Roskosmosu" da uspostavi kontrolu nad ovim aparatom.
Pre nego što je signal registrovan, ESA je podesila režim rada njenog 15-to metarskog teleskopa kraj Perta u Australiji na prijem maksimalno mogućeg dijapazona radio-talasa. Kako aparat kruži oko Zemlje niskom orbitom, to je vreme prijema signala vrlo kratko - 6-8 minuta. Originalnim planom je bilo predviđeno da prateće stanice ESA učestvuju u misiji "Fobos-Grunt", ali tek kada aparat dospe do Marsa.
NASA takođe preko svojih radio-teleskopa nastavlja da pomaže Rusiji u ovom nesvakidašnjem i priznajem vrlo uzbudljivom projektu.
Još jedna zanimljivost. "Roskosmos" je izjutra tog istog dana (23. novembra), oficijelno objavio da je 21. ruski marsijanski projekat propao! Međutim, kada je vest o prijemu prvog signala sa aparata stigla, ova objava je odmah povučena.
Dok niskom orbitom kruži oko Zemlje, "Fobos-Grunt" živi nekim svojim životom, koji uopšte ne zavisi od Zemlje. Visina orbita ne opada, što je krajnje neobično. U stvari, ona se podiže diskretno, s' vremena na vreme. Moguće je da je to zbog rada podististema orijentacije prema Suncu, koji povremeno šalje komande motorima malog potiska da održavaju visinu orbite.
Vitalij Davidov, jedan od administratora "Roskosmosa" je rekao da do sada nije razjašnjeno šta se dešava sa stanicom i šta je dovelo do ove čudne situacije.
"Na žalost telemetrije nema, mi jednostavno ne znamo šta se gore dešava. Međutim, najinteresatnije je to što se prema našim informacijama aparat nalazi u orijentisanom letu, ali se sa njim dešava nešto što nije standardno".
Davidov je takođe dodao da delovi aparata "Fobos-Grunt" mogu pasti na Zemlju u periodu s kraja decembra 2011. do februara 2012. a da će se znati gde će tačno pasti tek jedan dan pre ulaska aparata u guste slojeve atmosfere.
Inače, kosmički aparat "Fobos-Grunt", u čiji je razvoj potrošeno oko 5 milijardi rubalja, je obezbeđen na "samo" 1,2 miljarde.
Dok nam "Fobos-Grunt" neda mira i svi koji aktivno prate njegovu sudbinu tako strasno žele da se aparat povrati u život, već se šuška o tome šta raditi sa njim ako kojim slučajem bude aktiviran. Takozvani "balisitčki prozor" za prelazak aparata "Fobos-Grunt" sa niske orbite na putanju leta prema Marsu se zatvara krajem novembra, ali je već sada jasno da od spuštanja na Fobos nema više ništa.
Ako bi nekim čudom stanica uspela da se povrati u život, onda bi još uvek postojale šćanse da bude izbačena na putanju leta prema Marsu, ali samo uz prelet pored Crvene planete, bez prelaska u orbitu oko Marsa i spuštanja na Fobos. Takođe, čuju se ideje o letu aparat prema Mesecu ili prelasku na heliocentričnu orbitu u cilju praćenja procesa na Suncu.
Za to vreme, drugi stepen rakete-nosača "Zenit" koja je izbacila kosmički aparat "Fobos-Grunt" u orbitu je sagoreo iznad severnih delova Australije, u utorak, 22. novembra pred ponoć (po moskovskom vremenu).
Nadajmo se da njegova sudbina neće zadesiti i "Fobos-Grunt".
Za dalje čitanje:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
