Svi su čuli onu opominjuću priču da bi svemirska letilica, ako bi ušla u atmosferu pod prevelikim uglom, bila spržena i uništena. Ili bi se odbila nazad u kosmos. Hajde da razmotrimo da li je to zapravo baš tako.
Opširnije: Atmosfera i reentry svemirske letilice
Write comment (1 Comment) 
Ko bi rekao: na manje od dve hiljade svetlosnih godina daleko od nas (što je u kosmičkim srazmerama najbliže susedstvo, gotovo ista soba) nalazi se najstarija, ili bar jedna od najstarijih zvezda u čitavom univerzumu.
Opširnije: Najstarija zvezda u svemiru
Write comment (1 Comment) 
Treba da se strpimo još manje od tri nedelje i ako sletanje bude uspešno i instrumenti budu radili kako se od njih očekuje, poteći će novi, vrlo zanimljivi podaci sa Marsa.
Opširnije: Izabrano mesto na Marsu za sletanje misije InSight
Write comment (0 Comments) 
Naše Sunce ima prečnik od blizu 1.400.000 kilometara. Od nas je udaljeno 8 minuta i 19 sekundi u proseku, tj. oko 150 miliona kilometara. Kako izgleda na našem nebu, znamo. Ali kako bi neka druga zvezda izgledala, koliki deo neba bi zauzimala da je na mestu Sunca? To prikazuje ova animacija.
Opširnije: Da je neka druga zvezda na mestu Sunca
Write comment (3 Comments) 
To je zanimljivo pitanje, jer se broj satelita oko velikih i udaljenih planeta stalno uvećava. Nekada davno znali smo samo za naš prirodni satelit, Mesec. Onda je Galilej uperio svoj mali teleskop (mali za današnje pojmove) u Jupiter i otkrio da i ta velika planeta ima svoje satelite, i to četiri njih. Bilo je to početkom 1610. godine. Ali to je bio zbilja samo početak. Od tada je otkriveno mnogo novih satelita, neki velikim teleskopima, ostali pomoću letelica koje su posetile planete.
Kako izgleda Saturn kroz solidan amaterski teleskop... i kako izgleda kada se snimak obradi.
Kratak video zapis.
Opširnije: Saturn kroz moj teleskop
Write comment (0 Comments) 
Temelji Ekstremno velikog teleskopa (Extremely Large Telescope / ELT) Evropske južne opservatorije dobili su svoj karakteristični oblik. Opservatorija za ovaj teleskop se podiže na najsuvljem području na planeti, u čileanskoj pustinji Atakama.
Opširnije: Temelji Ekstremno velikog teleskopa
Write comment (0 Comments) 
Dejmos je manji od dva Masova satelita.
Opširnije: Dejmos – drugi Marsov satelit
Write comment (0 Comments) 
Ljubitelji astronomije, naučne fantastike i Marsa sigurno su već uočili pojačano reklamiranje nove sezone TV serije Mars. Prvu sezonu odgledali smo pre ravno dve godine i od tada sa nestrpljenjem čekamo davno najavljeni nastavak.
Opširnije: MARS 2 - nova sezona TV serije
Write comment (1 Comment) 
Opservacije instrumenta Graviti na Veoma velikom teleskopu (VLT), Južne evropske opservatorije (ESO) pokazuju da se izvan horizonta događaja supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta kreću gusti gasovi brzinom od oko 30% brzine svetlosti ili 323 miliona km/h. Instrument Graviti kombinuje svetlost koju su prikupila četiri VLT teleskopa, od kojih je svaki prečnika 8,2 metara, kako bi stvorio interferometarski virtuelni super-teleskop prečnika 130 metara. Astronomi su posmatrali gas i prašinu u akrecionom disku Sagitariusa A * širokog oko 160 miliona km. Opažen je materijal koji kruži oko crne rupe na orbiti blizu horizonta događaja.
Opširnije: Prva vizuelizacija supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
