16. NOVEMBRA 2018. SA BAJKONURA U KAZAHSTANA LANSIRANA JE RAKETA SOJUZ-FG noseći 2,5 tone materijala za Međunarodnu svemirsku stanicu. Raketa je lansiranja u 18:14 časova po UT tj. odmah iza ponoći po lokalnom vremenu. Desilo se da je u tom trenutku ISS bila iznad rusko-mongolske granice u poziciji da se sa nje videlo ovo lansirnaje.
Nasa je do sada uspešno na Mars spustila sedam svojih rovera i lendera, ali, kažu inženjeri, sletanje još nije postalo rutina i ono je uvek neizvesno, uvek nešto može da krene nepredviđeno. Zato je i ovog puta bilo strepnje. Sletanje je vrlo komplikovan deo misije.
Treba da se strpimo još manje od tri nedelje i ako sletanje bude uspešno i instrumenti budu radili kako se od njih očekuje, poteći će novi, vrlo zanimljivi podaci sa Marsa.
Krajem prošlog veka NASA je smislila da bi neke kosmičke zadatke mogle da obavljaju letilice čije bi misije trajale do 3 godine a koštale bi manje od \(150 miliona. Prva letilica tog programa, nazvanog 'Discovery', bila je misija 'NEAR', čija je konstrukcija, lansiranje i prvih mesec dana rada koštalo \)122 miliona. Do kraja, ta cifra se duplirala. Zadatak misije je bilo proučavanje asteroida Eros, te je on postao prvi koji je ikad proučavan sa orbite. Kako je sonda završila na kraju?
PRE 20 GODINA, 20 NOVEMBRA 1998. GODINE, sa kosmodroma Bajkonur lansiran je modul Zarja (Zora) i postavljen u orbitu oko Zemlje. Tako je ovaj modul postao prvi segment buduće Međunarodne svemirske stanice.
Evropska svemirska agencija, ESA istražuje upotrebu 3D bioprintinga kao medicinske podrške dugotrajnijim ekspedicijama u svemiru i naseljavanju planeta. Vodeći stručnjaci razgovarali su o ovome na dvodnevnoj radionici u ESA-inom ESTEC centru u Noordvijku u Holandiji, u septembru 2018. godine.