Ove godine su kombinirane snage Aerotehničke Udruge Split i Astronomske Udruge Vidulini tradicionalno krenule u ljetni pohod avio mitinga u Centralnoj Europi.
Opširnije: Ljetni pohod avio mitinga u Centralnoj Europi
Write comment (0 Comments) 
Šetate se kroz kamp, slikate, a posle izaberete neke portrete.
Opširnije: AKL 2024 - Portreti
Write comment (0 Comments) 
Hoking, sa 23 godine, kada je kao post-diplomac počeo rad na kosmološkom singularitetu, i njegova prva supruga Džejn Vajld. Izvor.
Stiven Hoking (1942-2018) je jedan od najpoznatijih teorijskih fizičara. U ovom članku opisaćemo četiri njegova najvažnija i najpoznatija doprinosa. Premalo za poluvekovni, intenzivan istraživački rad, ali dovoljno da se dobije neki utisak o njegovom opusu.
.
Opširnije: Fizika Stivena Hokinga
Write comment (1 Comment) 
Problem vode u kanti star je četiri veka što znamo jer ga nalazimo u trećoj knjizi Njutnovih „Principa“ koju je slavni naučnik pisao pre otprilike toliko vremena. On svakako ne može biti stariji pošto je naučno znanje tek sa Njutnom dostiglo nivo na kome se o njemu moglo raspravljati. Problem je vrlo jednostavan: uzmete kantu vode i zarotirate je. Kao što i očekujete dešava se sledeće: usled trenja o zid kante voda i sama počne da rotira, centrifugalna sila je tera dalje od njenog centra, a pošto je zid kante sprečava u širenju ona se uz njega uzdiže.
Opširnije: Problem sa vodom u kanti
Write comment (4 Comments) 
No, Einstein Didn’t Solve the Biggest Problem in Physics
Mnogo ljudi me je zamolilo da pričam o video snimku „Da li je Ajnštajn rešio najveći problem u fizici... a nije znao za to?“ To je rasprava između Brajana Grina i naučnika koji su navodno koristili kvantni računar da otvore crvotočinu. Ali kakve to veze ima sa Ajnštajnom?
Opširnije: Ne, Ajnštajn nije rešio najveći problem u fizici
Write comment (0 Comments) 
Kada bi naše oči reagovale na visokoenergetske gama zrake Mesec bi nam bio svetliji od Sunca! Tako ga vidi NASA-in svemirski gama teleskop Fermi.
Opširnije: Posmatranje Meseca gama zracima
Write comment (0 Comments) 
What If Each Planet Replaced Our Moon?
"Možemo zahvaliti Mesecu za predvidljivo vreme, okeanske struje i cirkulaciju važnih hranljivih materija. Mesec takođe pomaže u stabilizaciji nagiba Zemlje. Oduzmite Mesec, i Zemlja bi se ljuljala svuda. I to bi izazvalo ono što mogu opisati samo kao klimatske promene na steroidima. Zamislite da jednog dana pogledate u noćno nebo i vidite Mars ili Saturn tamo gde je Mesec trebalo da bude. To bi sigurno pretvorilo našu Zemlju u vanzemaljski svet. I ne samo zbog novog pogleda. Kako bi zamena Meseca promenila Zemljinu orbitu? Kojom planetom možemo bezbedno da zamenimo naš Mesec? A koja bi planeta bila najpogubnija?
Opširnije: Šta ako svaka planeta zameni naš Mesec?
Write comment (0 Comments) 
Da li će astronomi uskoro, u narednih sedam meseci, postići suglasnost oko brzine širenja svemira? Da li će biti rešena Hablova tenzija? Ko će dobiti opkladu, prof. Hibš ili prof. Mrđa? Sve su to međusobno povezana, misteriozna pitanja.
Opširnije: Da li je Hablova tenzija rešena?
Write comment (1 Comment) 
Kao što svojim različitim čulima prikupljamo informacije o svetu oko nas, kombinovanjem informacija iz više kosmičkih „glasnika” dobijamo bolju predstavu kako Svemir funkcioniše.
Opširnije: Astronomija više glasnika
Write comment (1 Comment) 
U sredu nas čeka pomračenje Meseca. Neće to biti spektakularno pomračenje, naprotiv biće sasvim skromno, delimično. A i tada Zemljina senka će pokriti tek mali deo Mesečevog diska, svega 3,5%. I da stvar bude još gora, ono će se dogoditi u ranim jutarnjim satima, baš onda kada se po pravilu najslađe spava. A stvar bude još gora od toga, sasvim je moguće da će nebo tada biti prekriveno oblacima.
Opširnije: Neznatno pomračenje super Meseca
Write comment (0 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
