Sunce je izvor života, Sunce nas održava, mi živimo zahvaljujući njemu, „ko se Sunca krije, bolje da ga nije“ i tako dalje su nas učili u školi. Pa se i na more išlo da se pocrni od Sunca i onda hvali: „A, bio si na moru? Vidim da si pocrneo!“ A na to se onda odgovaralo „Da, eto bio sam malo...“ 

To se inače zadnjih decenije dosta promenilo i mlade generacije više ne haju za morsko crnilo. Sem toga danas skoro svi znaju da nije ni zdravo suviše izlaganje Suncu. Šta više, opasno je. 

Ali nisam o tome hteo da pričam, već drugoj zabludi koju smo imali. Naše Sunce održava život (znate ono fotosinteza i slične stvari), bez Sunca biljke ne bi mogle da žive, bez biljaka ne bi mogli biljojedi, bez biljojeda mesojedi, a bez svega toga ne bismo mogli mi, ostali na planeti, tj. ljudi. E sad, Sunce nije večno i jednog dana će se ugasiti, a to će se desiti za oko pet milijardi godina. Tada će naša zvezda da potroši svoje gorivo, zatim će se ono naduvati, postaće zvezda crveni div i zauzeće prostor sve do naše planete, pa će progutati Merkur, Veneru, a možda i našu Zemlju. Naravno da tako nešto život, čak i onaj najžilaviji ne bi mogao da podnese. 

Kad čuje ovu računicu čovek pomisli: dobro, mi život, imamo pred sobom još pet milijardi godina pre nego što Sunce uništi sve živo na planeti. Život na Zemlji se razvija skoro četiri milijarde godine i sad mu je ostalo još pet. Ali nije tako. Nije jer će uslovi za život postati nepodnošljivi znatno ranije.  Sunce se stalno razvija. U jezgru Sunca nuklearne reakcije spajaju atome vodonika u helijum. Jezgro zato postaje sve gušće, čime unutar njega pritisak raste i Sunce postaje sve toplije, a zatim i sve svetlije. Svakih deset milijardi godina ono je 10 procenata sjajnije. U toku sledeće milijarde godina Sunce će postati toliko toplo da će svi okeani na Zemlji ispariti. Tako će okeani nestati, a život ne može bez vode.

Tokom te milijarde godina nastanjiva zona oko Sunca će se pomeriti ka Marsu i dalje u sistem. Računica kaže da je život na Zemlji odavno prešao soju polovinu raspoloživog vremena, zapravo da je 80 odsto tog vremena već potrošeno. 

Život je ušao u zadnju svoju petinu, ali najbolju. Bar je tako po mišljenju nas ljudi.