Od kampova ja volim najviše astronomske i to one koji se organizuju na Fruškoj gori, u malom naselju Letenka. To naselje je podignuta sedamdesetih godina prošlog veka za potrebe savezne omladinske radne akcije. Ako ste rođeni kasnije od tog doba onda ne shvatate o čemu uopšte pričam, a ne može vam se ni objasniti - toliko je to danas nerazumljivo (za mlađe ipak da napomenem: ne, radne akcije nisu bile nikakva kazna).

E, posle kada su radne akcije postale sasvim besmislene Letenka je postala škola u prirodi, a zatim i vrlo dobro mesto za treniranje sportista. A od 2001. postala je odlično mesto i za astronomske kampove. U redu, nije to baš Mauna Kea jer Novi Sad šljašti i osvetljava nebo, ali priroda je divna. Šuma ujutro odjekuje od pesme ptica, vilini konjici lepršaju na sve strane, poljana je krasna, puna teleskopa, a kamperi se teturaju od sreće što su na pravom mestu. Idila! 

Kampera ima raznih a teleskopdžije su najinteresantnije. Kad stignu na Letenku ušanče se pored teleskopa na poljani i ne mrdaju odatle četiri dana. Njihova izdržljivost da satima kroz teleskop pilje u jednu bledu pegicu na nebu je u najmanju ruku zadivljujuća. Preko dana spavaju. Probude se tek da jedu i vide s kim su to prošle noći tako prisno razgovarali. Kad ih slušate čujete ove reči: primar, sekundar, kolimacija, useveravanje, laser, fokuser, pivo. Ja od svega razumem samo ovo zadnje.

U svakodnevnom životu teleskopdžije se prepoznaju po tome što im zaiskri oko kad vide staklo. Za njih je svako staklo potencijalni teleskop, a teleskop je svetinja. Kad kupuju kola prvo provere da li u gepek može da stanje njihov teleskop. Godišnji odmor planiraju po fazama Meseca (ne vole pun, jer im ometa pogled). Vole mrak, a ne vole sijalice. Ako ste žena nekog teleskopdžije, možete biti sigurni da ta cev koju vam je muž uneo u stan košta duplo više nego što je on prijavio (k'o da to već ne znate). 

Astrofotografi su podvrsta teleskopdžija. Razlika je samo u tome što oni imaju i fotoaparat (najmanje jedan), a i rečnik bogatiji za: stekovanje, frejmovanje, čip, registax, redukcija. Polemike koje vode o tome da li je bolji Canon ili Olympus su beskonačne i nasavljaju se ispočetka pri svakom susretu.

Ljubitelji naučne i svake druge fantastike žive u svom svetu u koji vas puštaju tek ako ste isčitali Stanislava Lema, Ursulu Legvin i Filip Dika. Artur Klark se podrazumeva (uvrede se ako ih pitate da li su čitali Klarka. To im je kao da ih pitate da li su pismeni). Oni stariji imaju ukoričene stare Zabavnike. 

Zatim ima onih koji znaju koje sve magline i galaksije možete videti u bilo koje doba godine, pa onih koji napamet znaju Plankovu, Bolcmanovu i razne druge konstante, masu neutrona i ostalih subatomskih čestica, onih koji znaju 50 objašnjenja Fermijevog paradoksa, koliko električne energije koriste Marsovi roveri, kakav je sastav atmosfere Titana i mnoge druge važne stvari. 

A ima i onih koji su jednostavno došli da provedu u prirodi nekoliko dana. 

U kampu možete da prisustvujete tribinama, da slušate predavanja, da učestvujete u kvizu i osmatračkom takmičenju, da gledate SF filmove i igrate košarku.

A na kraju, kad se vratite kući jedva čekate sledeći kamp.