Život Sunca se sastoji od pretvaranje vodonika u helijum što je proces u kome se svake sekunde četiri milina tona materije pretvori u energiju. Jedan sasvim mali deo te energije dospeva na Zemlju i omogućava da svi mi, sva živa bića na planeti živimo. 

Danas. Sunce ima prečnik od ko 1.400.000 kilometara, a nastanjiva zona se pruža od Venere do Marsa.

Ali to neće večno trajati i jednog dana, a to će se desiti kroz nekih pet milijardi godina, vodonik će se potrošiti i Sunce će početi da sagoreva helijum. Tada će Sunce ući u posebnu fazu svog života, u fazu crvenog diva kada će se naduti i njegov prečnik će se dramatično povećati.

Koliko će se Sunce proširiti? Ono sada u prečniku ima oko 1.400.000 kilometara, a kada uđe u divovsku fazu taj prečnik će iznositi oko 150 miliona kilometara! To znači da će Sunce progutati Merkur i Veneru i stići do Zemlje. A možda će i Zemlju zahvatiti, to nije sasvim jasno. Tada na Zemlji već odavno neće biti života, mada ima onih koji smatraju da će u budućnosti čovek uspeti da premesti Zemlju na neku dalju i za život pogodniju orbitu - što spada u tešku naučnu fantastiku, ali možda će u dalekoj budućnosti tako nešto zaista biti moguće. Jasno je da će se sa jačim zračenjem Sunca nastanjiva zona udaljavati dublje u prostor i da će budućim živim bićima biti u interesu da se i planeta udalji od sve vrelije zvezde. 

Kroz pet milijardi godina Sunce će se proširiti do Zemlje, a nastanjiva zona će pobeći do Jupitera i Saturna, a kasnije i dlje, sve do Plutona

Šta će biti sa ostalim planetama?

Sa jačim zračenjem Sunca atmosfere planeta su sve više ugrožene. Na Marsu će od nje ostati samo neki bedni tragovi, a na udaru zračenja će biti i gasni giganti, Jupiter i Saturn i njihove atmosfere…. Nije to baš jasno koliko će te atmosfere stradati, jer su astronomi našli veliki broj vansolarnih gasnih giganata koji oko matične zvezde kruže na bliskom odstojanju, a ipak su uspeli da zadrže bogate atmosfere. Nekih promena će sigurno biti samo još nije poznato kakvih i kolikih.

Ali ove gasovite planete ionako nam nisu interesantne kao destinacija, čak ni za turističku posetu pa pažnju naučnika više privlače čvrsta tela od kojih je najinteresantniji Saturnov satelit Titan. Titan već i sada ima neke sličnosti za Zemljom iz njene davne prošlosti, iz vremena kada se na njoj rađao život. Titan ima gustu atmosferu, čvrsto tlo i tečna jezera. To doduše nisu jezera vode, već metana, ali ono što je mnogo važnije kroz pet milijardi godina Titan će se naći u nastanjivoj zoni. Možda će ga generacije ljudi u dalekoj budućnosti nastaniti?

A biće i drugih pogodnih kandidata za život: Pluton i Neptunov satelit Triton u to daleko vreme imaće ugodnu temperaturu poput nekih danas na Zemlji atraktivnih turističkih mesta, kao što su Karibi i slično.

Da rezimiram: sa većim zračenjem Sunca život na Zemlji će biti sve više ugrožen. Kada Sunce postane crveni div, naša planeta će biti sparušena, spržena i sterilisana, ali do tada život ima vremena da se premesti na ugodnije područje Sunčevog sistema. 

Činjenice o okolini