Titan je najveći Saturnov satelit i drugi satelit po veličini u Sučevom sistemu. Veći od njega je Jupiterov Ganimed (5268 km), a on je opet veći od Merkura (4878 km) i astronomi kažu: da nije Saturna Titan bi bio planeta. Obavijen je debelom atmosferom i po tome podseća na Zemlju u njenim ranim godinama, dakle baš u vreme kada se na njoj rađao prvi život. Astrobiolozi ne propuštaju da ukažu na ovu činjenicu.

Titan
 Titan 

Prečnik: 5.149,4 km
Masa: 1,35 × 10^23 kg (1,8 Meseca)
Orbitira: Saturn
Orbitalo rastojanje: 1.221.865 km
Orbitalni period: 15,9 dana
Površinska temperatura: -179 °C
Otkriven: 25. marta 1655.
Otkrio ga je: Christian Huygens

Titan Mesec Zemlja squashed
Mesec, gore levo, ispod je Titan, a desno Zemlja (u srazemri).

 

- Ako se izuzme Zemlja Titan je jedino mesto u Sunčevom sistemu na čijoj površini postoje tečna jezera, reke i mora (od metana i etana)

- Titan je veći od našeg Meseca za 50 procenata (5.149,4 km : 3.474,2 km)

- Glavna karakteristika Titana je njegova gusta, maglovita atmosfera pretežno od azota i sa oblacima metana i etana te debelog organskog smoga.

- Otkrio ga je 1655, holandski astronom Kristijan Hajgens. Ime nosi po mitskim bićima Titanima, braćama i sestrama grčkog boga Krona. 


Mišem rotirajte i zumirajte sliku

- Sastav Titana: stenovita unutrašnjost prekrivena vodenim ledom. Na površini se nalaze tečna ugljovodonična jezera te otvori krio-vulkana. Primetni su i  tragovi udarnih kratera. 

- Sasvim je moguće da je Titanovo jezgro još uvek toplo sa slojem tekuće vode i amonijaka. 

- Poput drugih meseca i Titan obiđe planetu za isti vremenski period za koji napravi jednu rotaciju oko svoje ose. To znači da Saturnu uvek okreće jednu istu stranu. Jednu orbitu i jednu rotaciju napravi za 15 zemaljskih dana i 22 sata. 

- Pretpostavlja se da je Titan nastao u orbiti planete još u vreme kreiranja samog Saturna. Moguće je da su neki veliki sudari poremetili orbite Titana i drugih meseca i odgurali ih od njihovih originalnih položaja. 

- Bilo je nekoliko sondi koje su osmatrale Titan (Pioneer 11, Voyager 1 i 2 i Cassini), ali je samo jedna spuštena na njegovu površinu. Bio je to lender Hajgens koji je u okviru misije Kasini 14. januara 2005. sleteo na Titan i odatle oko sat i po slao podatake. To je bilo najdalje spuštanje neke misije u Sunčevom sistemu.

- Kasini je pored Titana na bliskom prolazu bio 127 puta tokom 13 godina koliki je bio radni vek misije. 

Zanimljivosti

- Na Titanu atmosfera je dovoljno gusta da čoveku ne bi bio potreban skafander da bi normalno hodao po površini. Međutim bila bi mu neophodna maska sa kiseonikom, a i vrlo, vrlo toplo odelo.

- Gusta atmosfera i slaba gravitacija (otprilike kao i na Mesecu) dovodi do sporijeg pada kiše nego ovde na Zemlji. Kod nas kiša pada oko 9,2 metra u sekundi, dok na Titanu pada svega 1,6 metara u sekundi, što je šest puta sporije od naše kiše. Takođe, Titanove kapljice kiše su poprilično velike. Dok zemaljska kap kiše ima prečnik od oko 6,5 milimetara, kišna kap na Titanu ima prečnik od 9,5 milimetara.

- Titan se pojavljuje u više filmova: u filmu Star Trek iz 2009. zatim u Star Trek Nemesis, i Star Trek The: Next Generation, javlja se u i više video igara i nekoliko stripova Marvel itd. 

- Takođe Titan pominju Artur Klark, Filip Dik i Isak Asimov u svojim knjigama.

Prema:

https://solarsystem.nasa.gov/moons/saturn-moons/titan/overview/ 

Space Facts


 
 

Komentari

  • vlado said More
    kao i uvek, odlican JE autor ...Drago D,... 4 dana ranije
  • vlado said More
    a SMS, od 200 din, 500 din, jednokratno... 4 dana ranije
  • vlado said More
    odlican tekst, kao i uvek. majstor je... 4 dana ranije
  • vlado said More
    Vladimir99
    dobro vece, hvala na divnom... 4 dana ranije
  • dragant said More
    Ako bi se postavio jedan svemirski... 4 dana ranije

Foto...