Pomračenje nekog nebeskog tela u vasioni nije retka pojava, ali pomračenje ove naše zvezde je po nečemu ipak izuzetno. Ono, normalno, nastaje kada Mesec, putujući svojom stazom, zakloni Sunce, te načini senku na Zemlji. Ali pazite sad, prečnik Meseca je oko 400 puta manji od prečnika Sunca, a, nekim divnim čudom, za otprilike isto toliko puta je i Mesec bliži Zemlji nego Suncu. Zbog toga se prividni prečnici i Sunca i Meseca gotovo podudaraju po veličini i Mesec može potpuno da zakloni zvezdu, što čitavu pojavu čini izuzetnom. U stvari, ako ste čitali nas prilog Mesec/prividni prečnik, znate da prividni prečnik Meseca, zavisno od njegove udaljenosti od Zemlje, varira između 29' 22" i 33' 31". Prividni prečnik Sunca, opet zavisno od njegove udaljenosti od Zemlje, takođe se menja: od 31' 31" do 32' 35". Ovo je uzrok različitim vrstama pomračenja Sunca.

Objekti na ilustraciji nisu u srazmeri

	Prvi kontakt
	Delimično pomračenje
	Drugi kontakt
	Korona
	Treći kontakt
	Četvrti kontakt

totalno pomračenje

Čitav spektakl teče ovako. Na zapadnom, desnom kraju Sunca Mesec dodirne Sunčev disk i to je prvi, prividan, kontakt dva tela. Zatim se pojavi crno udubljenje. U tom momentu Mesec je zaklonio tek delić naše zvezde, pa je to znači delimično pomračenje. Sve može da se završi već i na tome, ali ako imamo sreće Sunce će nastaviti da se "jede" i Mesec će sve veći deo njegovog diska da prekriva. Uporedo sa ovim svetlost se lagano smanjuje, a Sunce dobija izgled sve tanjeg srpa. Sve ovo traje oko jedan sat. Zatim, u jednom momentu Mesec dodirne drugu ivicu Sunčevog diska (drugi kontakt), sasvim pokrije Sunce i izgled neba se dramatično menja. Počelo je totalno pomračenje. Nastaje mrak, ne baš potpuni, ali dovoljan da se na nebu pojave najsjajnije zvezde i velike planete. Životinje su uznemirene, ptice se spremaju za počinak. Temperatura opada za nekoliko stepeni.

Prizor je očaravajući. Ako ga posmatrate teleskopom (naravno kroz specijalan filter)* oko crnog Mesečevog kruga videćete kako se u mlazevima izdižu protuberance, purpurni, plameni jezici. I videćete lepezastu bledo srebrnu Sunčevu koronu.

Astronome međutim ne zanima estetska strana pomračenja. Za njih je totalno pomračenje dobra prilika da ispituju sastav i građu gornjih slojeva Sunčeve atmosfere, a i da nauče ponešto o atmosferi same Zemlje.

Ako je Mesečev prividni prečnik maksimalan onda totalno pomračenje traje najviše 7 minuta i 31 sekundu. Ali ako je ovaj prečnik po veličini jednak Sunčevom totalno pomračenje će trajati svega delić sekunde. Već posle toga, nakon trećeg kontakta (kada desna ivica Mesečevog diska dodirne rub Sunčevog diska) iza desne ivice Meseca pojaviće se bleštavi uzan srp Sunca.

Tog trenutka iščezavaju protuberance, korona i zvezde. Srp lagano raste i za oko jedan sat, posle četvrtog kontakta okončava se i delimično pomračenje.

Kako je Mesec manji od Sunca senka koja se stvara iza Meseca je konusnog oblika. Ona se sužava i njen prečnik na Zemlji iznosi nekoliko stotina kilometara, zavisno od ugla pod kojim pada na nasu planetu. Oblik senke na Zemlji isto tako zavisi od ugla pod kojim ona pada i najčešće izgleda kao puna elipsa.

Zona totaliteta	Senka i polusenka koju baca Mesec na Zemlju

Zbog rotiranja naše planete i zbog kretanja Meseca senka se brzo pomiče po tlu u smeru zapad-istok. Tako se stvara zona totaliteta, tj. pojas iz koga se postupno vidi potpuno pomračenje. Brzina kretanja senke po zemlji može biti i preko 3000 kilometara na čas.

Totalno pomračenje u jednom određenom mestu, recimo u Kraljevu, je retka pojava i dešava se otprilike jednom u 200 godina.

Oko zone totaliteta nalazi se širok pojas Mesečeve polusenke (blizu 10000 km). U tom pojasu pomračenje je delimično.

Delimično pomračenje Sunca, s obzirom na veoma široko polje polusenke (veoma u poređenju sa senkom) traje mnogo duže no totalno pomračenje - čak i dva sata. Svako totalno pomračenje prati i delimično, međutim može se desiti i samo delimično pomračenje. To je slučaj kada Mesečeva senka prođe izvan Zemlje, a polusenka padne na nju.

prstenasto pomračenje

Posebno zanimljiv događaj nastaje kada je Mesečev prividni prečnik manji od prividnog prečnika Sunca pa tada dođe do pomračenja. U tom slučaju, ako se centri diskova Sunca i Meseca poklope, nastaje prstenasto pomračenje. Središnji deo Sunca je pomračen i taman, a vidljiv je samo rub Sunca. Oko crnog kruga nalazi se bleštavi, užaren prsten.

Najduže prestenasto pomračenje traje 12 minuta i 24 sekundi. Jasno je, pošto u ovom slučaju Mesec ima manji prividni prečnik njemu treba više vremena da prođe Sunce nego kada su diskovi oba tela jednaki.

hibridno pomračenje

Senka Meseca u kada je on u položaju A ne dospeva do Zemlje i tu je pomračenje prstenasto, dok je pomračenje totalno kada se Mesec nađe u položaju B.

Postoji i hibridno pomračenje koje je posebno interesantno. To je slučaj kada se na određenim mestima na Zemlji jedno pomračenje vidi kao totalno, ali na drugom kao prstenasto. Kada je Mesec u položaju A (gornja ilustracija) njegova senka ne dospeva do Zemlje i odatle se pomračenje vidi kao prstenasto.

* Zapravo kada nastupi totalitet (potpuno pomračenje Sunca) onda je bezbedno događaj posmatrati i golim okom, tj. bez upotrebe filtera jer Mesec blokira Sunčeve zrake. Ipak, budite oprezni, totalno pomračenje može trajti vrlo kratko.