U mojoj poslednjoj knjizi, počasno mesto i čast da zatvori poglavlje “Otkriće planeta i njihovih satelita” pripalo je našem Suncu. Obzirom da je tema knjige velika naučna otkrića, nisam želeo da previše poklanjam pažnju našoj zvezdi ali, opet, kako preskočiti tako nešto čija je fuzija neraskidivo vezana za našu planetu već 4,6 milijardi godina i čini 99,86% mase našeg sistema?
Sunce - elementarni podaci
Sve što vidimo oko nas na Zemlji, pa i sami mi, za svoje postojanje možemo da zahvalimo isključivo Suncu. Njegova svetlost i toplota obezbeđuju celokupni život i dinamiku na našoj planeti. Sva hrana, fosilna goriva, vetrovi ili kiše, na ovaj ili onaj način su vezani za sadašnje ili nekadašnje delovanje Sunca. Ali život na Zemlji je prolazio kroz razna iskušenja. Neka teoretska razmatranja sugerišu da je tokom arhajskog perioda (3,8-2,5 mld. godina) Sunce zračilo čak za 1/4 slabije nego danas, što bi značilo da je celikupna voda na površini možda bila zaleđenja, pa o uslovima za život nije bilo ni govora. Ipak, izgleda da je mlada Zemljina atmosfera bila dovoljno sposobna da stvori efekte staklene bašte i obezbedi konstantnu temperaturu potrebnu za stvaranje prvih živih bića.
Pomoću spektroskopa, naučnici su na osnovu svetlosti koja dolazi sa Sunca našli da se u njegovim spoljnim slojevima nalaze mnogi elementi poput gvožđa, srebra, bakra, aluminijuma i drugih, koji su nam dobro poznati na Zemlji.
Posebno je interesantno da su helijum ljudi najpre otkrili na Suncu, pre nego na Zemlji, i zato mu 1868. godine dali naziv helijum prema grčkoj reči za Sunce.
Iako nam je Sunce daleko najbliža zvezda, još uvek su mnoga pitanja u vezi sa njegovim mehanizmima i sastavom obavijena velovima tajne. Naprimer, zašto je temperatura u jezgru desetak i više miliona stepeni, dok pri dnu vidljive površine[1] (fotosfere) ima samo 6.600 K? Na 500 kilometara od fotosfere se čak nalazi toliko niska temperatura (4.400 K) da je moguće stvaranje prostih jedinjenja, kao što su molekuli vode ili ugljen-monoksida.
Sunce stvara elektromagnetnu energiju na praktično svim talasnim dužinama. Međutim, više od 95% te energije je koncentrisano u relativno uskom rasponu između 278 i 4.600 nm, što je pogodno za rutinska osmatranja sa Zemlje. Maksimalno zračenje je u zelenom delu spektra, a priroda se postarala da je ljudski vid osetljiv baš na taj deo. Ukupno zračenje se naziva solarnom konstan- tom, ali i ona zbog ciklusa Sunca varira (±0,1%).
Komparativni podaci o Suncu
| Parametri | Sunce | Zemlja | Odnos |
| Zapreminski prečnik (km) | 1.392.000 | 12.742 | 109,2 |
| Masa (1024 kg) | 1.988.500 | 5,9726 | 333.000 |
| Zapremina (1012 km3) | 1.412.000 | 1.083 | 1.304.000 |
| Srednja gustina (g/cm3) | 1,408 | 5,514 | 0,255 |
| Gravitacija na površini (m/s2) | 274,0 | 9,78 | 28,0 |
| Brzina bega (km/s) | 618,07 | 11,18 | 55,339 |
| Spljoštenost | 0,00005 | 0,0034 | 0,015 |
| Sjajnost (1024 J/s) | 382,7 | - | - |
| Konverzija mase u energiju | 0,43×109 kg/s | - | - |
| Površinska emisija (106 J/m2s) | 63,29 | - | - |
| Pritisak u središtu (1011 bara) | 2,477 | - | - |
| Temperatura u središtu (K) | 1,571×107 | - | - |
| Gustina u središtu (g/cm3) | 162.200 | - | - |
| Period sideričke rotacije (dana) | 25-36* | 0,99727 | - |
| Nagnutost ose prema ekliptici | 7,25° | 23,45° | - |
| Temp. na dnu fotosfere (K) | 6.600 | - | - |
| Temp.na vrhu fotosfere (K) | 4.400 | - | - |
| Visina fotosfere (km) | 500 | - | - |
| Visina hromosfere (km) | 2.500 | - | - |
* - Period rotacije površine menja se od približno 25 dana na ekvatoru, do 36 dana na polovima. Duboko dole, ispod prenosnog sloja, izgleda da je period rotacije oko 27 dana.
Sastav Sunčeve fotosfere (u vidu plazme) prema ukupnom broju atoma (u zagradi, prema masi):
Glavni (%). ................ H - 90,965 (73,46), He - 8,889 (24,85)
U tragovima (ppm): .... O - 780, C - 290, Fe - 160, S - 120, Ne - 112, N - 90, Si - 70, Mg - 50, itd.
Otkriveno je 67 elemenata u solarnom spektru.
[Podaci NASA, 2004. godine]
Famozne Sučeve pege su fenomen privremenog karaktera na površini. Predstavljaju koncentraciju magnetnog fluksa koji inhibira konvekciju pa stvara malo nižu temperaturu od okolne fotosfere. Broj i pojava pega varira u 11-godišnjem solarnom ciklusu. Na slici je poređenje sa veličinom Zemlje.
Srednje ugaone vrednosti Sunca
Ovde je dat interesantan prikaz veličine Sunca onako kako se ono vidi sa površina njegovih planeta i dve planete patuljka.
Mere su date u lučnim stepenima, odnosno sekundama. Lučna sekunda (arcsec) je 1/60 deo lučnog minuta, ili 1/3600 deo lučnog stepena, ili 1/1.296.000 7,7*10-7 punog kruga. Predstavlja ugao pod kojim se neko telo jediničnih dimenzija vidi na udaljenosti od 360×60×60/2 206.265 tih jedinica. To je, dakle, ugao pod kojim bi se 1 santimetar video na udaljenosti od 2,1 kilometra.
Sunce se sa Merkura, znači, u proseku vidi onako kako bi se videla lopta prečnika 50 metara sa udaljenosti od dva kilometra.
- Sa Merkura 1° 22’ 36”,
- Sa Venere0° 44’ 13”,
- Sa Zemlje0° 31’ 59”,
- Sa Marsa0° 21’00”,
- Sa Ceresa0° 11’32”,
- Sa Jupitera0° 06’ 09”,
- Sa Saturna0° 03’ 20”,
- Sa Urana0° 01’40”,
- Sa Neptuna0° 01’ 04”,
- Sa Plutona0° 00’ 48,6”.
Ne samo Zemlja, već i sve ostale planete su smešne naspram Sunca!
"Planets and sun size comparison" by Lsmpascal - Own work. Licensed under CC BY-SA 3.0 via Commons
Kao što sam rekao u podnaslovu, ovo je deo naše poslednje knjige. U toj svojevrsnoj dvotomnoj enciklopediji smo u svakom poglavlju opisali neka velika otkrića koja su u toj oblasti promenila istoriju čovečanstva. Prvu knjigu započinje poglavlje o nastanku zvezda i sunčevog sistema. Drugo poglavlje je posvećeno otkriću planeta i njihovih satelita, a treće dvojnom sistemu Zemlja-Mesec. Četvrto poglavlje pokriva geološku evoluciju Zemlje i nastanak života (a kasnije i čoveka) na Zemlji.
Ako zaključiš da su tvoja interesovanja vezana za teme koje ove knjige „pokrivaju“, možeš je naučiti ili preko mene lično (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., odn. 063/15.74.74.8) ili preko našeg sajta. Cena je simbolična, i iznosi 680,00 din. Prva knjiga ima 400 strana, dimenzija je B5, sa puno originalnih tabela, šema, c/b slika i zanimljivih kompilacija i priloga.
 |
Formular - narudžbenica za knjigu |
[1] Jedna od svakako najkontroverznijih teorija koja se u poslednjih 100 godina pojavila u vezi sa Suncem jeste ova koju su sredinom 2006. godine lansirali dr Charles Bruce i dr Oliver Manuel. Zahvaljujući različitim tehnikama koje su primenjene i dugim prikupljanjima podataka u brojnim projektima: HST, „Yokhok“, SOHO, „Trace“, „RHESSI“, „Geos“, „Chandra“ i „Spicer Satellite Programs“, tvrdi se da Sunce ima čvrstu, stenovitu koru! Ona je elektroprovodna, sačinjena od kalcijum-ferita, a nalazi se navodno na samo 4.800 km ispod vidljivog ”tečnog” sloja plazme fotosfere. Tvrdi sloj je pokriven slojevima plazme, počev od kalcijumske, silicijumske, neonske, helijumske i na kraju vodonične, iz koje se izbacuje korona.
Ovim je potvrđen teorijski model na kome je još početkom XX veka radio Norvežanindr Kristian Birkeland (1867-1917), koji je čak 7 puta nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nikad nije dobio.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
