Sateliti

ELF2: sonda za lov na život na Enceladusu

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: petak, 27 oktobar 2017 21:25; Autor Draško Dragović

Gledano sa astrobiološke tačke, Enceladus je svakako jedan od najinteresantnijih objekata u Sunčevom sistemu, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i hidrotermalnim izvorima. Ali ono što stvarno impresionira to je da je preko skoro stotinu gejzira na južnom polu moguće teoretski analizirati taj okean bez spuštanja na površinu. Iako je (od nedavno pokojni) 'Cassini' pokušao da analizira džetove, on za to nije bio konstruisan jer se u vreme njegovog lansiranja o njima nije ni sanjalo. Zato je očigledno da nam se valja vratiti na Enceladus.

Opširnije: ELF2: sonda za lov na život na Enceladusu

Write comment (0 Comments)

Istorija Meseca pomoću kratera

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: petak, 25 avgust 2017 18:08; Autor Draško Dragović

eratosten Mesec je u svojoj istoriji toliko puta bio pogođen meteoritima i drugim objektima, se da ti udarni krateri lako mogu da iskoriste za utvrđivanje starosti tih događaja. Uzorci stena koje su prikupili i doneli na Zemlju astronauti tokom misije „Apollo“ umnogome pomažu tom datiranju.

Opširnije: Istorija Meseca pomoću kratera

Write comment (0 Comments)

Valovita mora Titana

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: utorak, 11 jul 2017 19:25; Autor Draško Dragović

Ovo vreme je IDEALNO da zamišljamo kako sa talasi mora razbijaju o obale. Kao ortodoxni Zemljani, nesvesno te plaže vezujemo za Zemlju. Posebno ako zamišljamo talase tečne vode. Ali ako ovo čita neki Titančanin (imam indikacija da ih ima par), oni zamišljaju talase tečnog metana. Ali postoje li uopšte talasi na Titanu? Jedini način da to pouzdano saznamo pre nego što pošaljemo čamac na titanska mora jesu radarski snimci sa ’Cassinija’. A poslednje analize kazuju da talasi, ako ih uopšte tako možemo zvati, teško da prelaze visinu od JEDNOG santimetra! Ništa od surfa!

Opširnije: Valovita mora Titana

Write comment (0 Comments)

’ELF’: lovac na život na Enkeladu

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: petak, 30 jun 2017 17:00; Autor Draško Dragović

Enkelad, kako bi smo mi trebali da čitamo ime grčkog giganata Ἐγκέλαδος, predstavlja jedan od najvažnijih objekata u solarnom sistemu sa stajališta astrobiologije, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i njegovim hidrotermalnim izvorima. Ali najimpresivnije je da zahvaljujući skoro stotini gejzira koji se probijaju na južnom polu mi teorijski možemo da analiziramo sastav tog okeana bez sletanja na površinu. Sonda ’Cassini’ će ubrzo prestati s radom jer će izvršiti samoubistvo u septembru, ali ona ionako nije dizajnirana za detaljno analiziranje tih mlazeva – niko nije ni znao za njih kada je lansirana – a još manje za pretragu za životom u njima. Nema sumnje da je potrebno vratiti se na Enkelad.

Opširnije: ’ELF’: lovac na život na Enkeladu

Write comment (0 Comments)

Druga strana Meseca

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: utorak, 13 jun 2017 15:57; Autor Aleksandar Zorkić

Iako je druga strana Meseca snimljena još 1959. prve kavalitetne i detaljne fotografije ove strane načinjene su tek u misiji Apolo. Gore vidimo snimak koji je načinila posada Apola 16

Opširnije: Druga strana Meseca

Write comment (0 Comments)

Mađarski krateri na Mesecu

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: ponedeljak, 22 maj 2017 21:24; Autor Draško Dragović

Gledajući u nebo, mnogi objekti i površinske forme nazvane po znamenitim Mađarima uzvraćaju nam pogled. Na Merkuru, Veneri, Marsu i različitim manjim nebeskim telima brojni su oblici koji su nazvani prema mađarskim naučnicima i umetnicima. Ali nije potrebno putovati tako daleko u kosmos da bi pronašli Mađare – dovoljno je pogledati u Mesec i sresti se imanima kao što su Loránd Eötvös ili Tódor Kármán.

Opširnije: Mađarski krateri na Mesecu

Write comment (0 Comments)

Prve karte Meseca

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: utorak, 16 maj 2017 15:57; Autor Aleksandar Zorkić

Prvamapacelog meseca Herriot 1609 Početkom sedamnaestog veka istraživači nebeskog prostora i tela koja lutaju njime dobili su moćno sredstvo za svoj rad. Bio je to naravno teleskop, sjajan izum, u osnovi tiliko jednostavan da je prosto neverovatno kako ranije nije izmišljen. Odmah je proširio ljudski vidokrug do neslućanih razmera i izmenio nmoge predstave o vasioni i nama samim.