Nisam zaboravio na “New Horizons”. Iako smo već u 2016, sonda i dalje šalje nove podatke, a tim misije nastavlja da iz onih već prispelih izvlači informacije. Neke od poslednjih imaju veze sa analizom fascinantnih planinskih venaca koje okružuju ravnicu Sputnik Planum, istočni kraj karakterističnog “srca” patuljaste planete. Od samog početka znamo da se ti venci moraju sastojati od vodenog leda, jer nijedan drugi led ne bi mogao da dostigne takvu visinu. Ali ono što je iznenađujuće jeste mogućnost da te planine predstavljaju zapravo ledene sante koje plutaju na azotnom ledu.
Ledene sante od vodenog leda plutaju po Sputniku po ledu formiranom od azota. (NASA/JHUAPL/SwRI).
Planinski masiv koji okružuje plato Sputnik doseže visinu do 3.400 metara u oblasti planina Norgay, odn. 1.600 metara u planinama Hillary. Otkriće planina na telima Kajperovog pojasa predstavljalo je iznenađenje za analitičare na Zemlji, koji još uvek ne znaju na koji su način mogle da nastanu. Plutonova kora se sastoji uglavnom od vodenog leda, ali zaleđena površina je bogatija azotom, metanom i ugljeničnim monoksidom. Iz tog razloga, istraživači su u prvom trenutku pomislili da se radi o delovima kore koja je probila površinski sloj leda.
Glavni planinski lanci na Plutonu.
Međutim, analiza reljefa na slikama sugerisala je da komadi možda nisu povezani među sobom te da se radi o odvojenim blokovima. Pri temperaturi koja vlada na Plutonu (~38 K; -235° C) azotni led ima konzistenciju paste za zube i gušći je od vodenog leda, tako da je slika ledenih santi vodenog leda kako plutaju na okeanu viskoznog leda azota sasvim mogući opis onoga što vidimo na neverovatnim slikama „New Horizonsa“.
Jedna od oblasti u kojoj se ovaj proces jasno uočava samo u znatno manjem obimu jeste ravnica Sputnik. Sačinjen uglavnom od azotnog leda, sa određenim iznosom metanskog i ugljen-monoksidnog leda (proporcija još nije utvrđena), ovim mladim regionom preovlađuju konvekcioni[1] obrasci azota – pojedine ćelije širine između 10 do 25 km – i neobične šupljine nastale verovatno ciklusom isparavanja i nakupljanjem ovog elementa. Odmah na granici između četiri ove ćelije – na granici koja se nalazi na dubini od oko sto metara ispod centralne zone svakekonvekcione ćelije – naučnici su otkrili nešto što liči na zaleđene blokove – ili bolje, ledene sante prljavog leda – koje plove po površini, mada nije jasno da li to ima veze sa mehaniznom nastanka planina.
Mozaik koji je poslat na Zemlju 24. decembra ravnice Sputnik gde su uočeni ledeni bregovi. Rezolucija je 75-85 metara po pixelu. Slike su snimljene 14. jula 2014. u 11:36 UTC, samo 13 minuta pre nego što će „New Horizons“ proleteti na samo 12.500 km iznad površine Plutona.
Mozaik je tako snimljen da ti je najbolje da pogledaš ovaj u većoj rezoluciji.
I dok zagonetke vezane za Pluton rastu, stručni tim misije je objavio novi mozaik slika regiona Viking Terra – u čast bivše famozne Nasine misije a ne skandinavskog plemena – načinjenih kamerom LORRI a kolorisanih na osnovu podataka kamere Ralph/MVIC. Te nove slike imaju rezoluciju od 480 metara po pixelu i pokrivaju dužinu od 49.000 km. Ovde vidimo stare rošave plutonske ravnice, išarane mnogim udarnim kraterima. Crvenkasta boja potiče od tolina, organskih čestica (heteropolimernihmolekula) formiranih posredstvom kosmičkog zračenja i solarnog ultraljubičastog svetla u gornjim slojevima atmosfere i koje konstantno padaju na površinu planete patuljka. Još uvek ne znamo da li debele naslage tolina mogu da plutaju površinom ili njegove čestice mogu da ponesu blagi povetarci koji postoje na ovom svetom. Inje koje vidimo oko kratera je ... sjajno ali, zapravo, ne potiče od vodenog leda nego od depozita metanskog leda. Čitava Plutonova severna polulopta – mada je orijentacija sever-jug još uvek tema polemika – pokrivena je metanskim injem što odgovara zimskim polarnim kapama.
Zona Viking Terra u boji i u visokoj rezoluciji. (NASA/JHUAPL/SwRI).
Objašnjenje prethodne slike. I ovde je slika u boljoj rezoluciji.
Konačno, predstavljam ovaj video visoke rezolucije i u boji, koja će ti pružiti osećaj kao da si tamo i letiš iznad površine! Današnja nauka je čudo – do samo pre par decenija ovako nešto nije mogao da sanja ni najjači futurolog.
https://www.youtube.com/watch?v=zQIsXd6c8cg&feature=player_embedded
P.S.:
Neobični video snimio je „New Horizonsov“ infracrveni imidžing spektrometar LEISA[2](Linear Etalon Imaging Spectral Array) tokom preleta iznad Plutona 14. jula. Tehnički, LEISA nije takva kamera koja je u stanju da snima video sekvence, ali članovi naučnog tima u Kaliforniji su uspeli da naprave video od različitih pojedinačnih slika (boje su stvorene na osnovu filtera u različitim talasnim dužinama koji omogućavaju da LEISA funkcioniše i kao spektrometar). Rezulta? Video jednog objekta Kajperovog pojasa. Brzina je povećana 17 puta a infracrveni filter je konvertovan u vidljivu svetlost, ali ono što je interesantno jeste da je sonda snimala “na lokaciji”, kako se to kjaže i Holivudu:
https://www.youtube.com/watch?v=Iixo6Ongj8c&feature=player_embedded
Referene:
- http://blogs.nasa.gov/pluto/
- http://www.nasa.gov/image-feature/pluto-s-icy-plains-in-highest-resolution-views-from-new-horizons
- http://www.nasa.gov/feature/particles-go-with-the-flow-on-pluto-s-surface
- http://pluto.jhuapl.edu/News-Center/News-Article.php?page=20160107a
- http://pluto.jhuapl.edu/News-Center/News-Article.php?page=20160107b
[1] Prenos toplote cirkulacijom ili kretanjem zagrejanih delova gasa ili tečnosti.
[2] Teleskop Ralph (Ø 6 cm) je jedan od dva fotografska instrumenta. Ralph ima dva odvojena kanala: kolor imiđžer MVIC (Multispectral Visible Imaging Camera) u vidljivoj svetlosti, i infracrveni imidžing spektrometar LEISA.
„New Horizons“ sminio Kajperca!
Koliko košta „New Horizons“ u poređenju sa drugim misijama?
’New Horizons’ kompletirao manevre ka novom cilju
