Laboratorija za primenjenu fiziku merilendskog univerziteta Johns Hopkins (APL) mogla bi da vodi projekat istraživanja organskih mora na Titanu. To je jedan od tri predloga koja je prošle nedelje odabrala NASA za svoju sledeću misiju Discovery programa.

„Istraživač Titanovih mora“, TiME („Titan Mare Explorer“), mogao bi da održi prvu direktnu inspekciju jednog okeana van okvira naše planete, spustivši se i plutajući po velikom metan-etanskom moru ovog oblacima pokrivenog zagonetnog Saturnovog meseca. Misiju bi predvodila dr Ellen Stofan iz „Proxemy Research Inc.“ iz Gaithersburga, TiME kapsulu bi napravili u denverskom „Lockheed Martinu“, a instrumente u APL, „Goddard Space Flight Centeru“ i „Malin Space Science Systemu“ iz San Dijega.

titan-1Među odabranim kandidatima bio je i NASA JPL-ov lender koji bi trebalo da istražuje Marsovu unutrašnjost, i NASA Goddardov projekat viestrukog sletanja na kometu i osmatranje njene interakcije sa Suncem. Odabrani među 28 predloženih misija, svaki od ova tri istraživačka tima je dobio ček na $3 miliona za izradu detaljne razvojne studije. Nakon sledećeg pregleda studija 2012. godine, NASA će odabrati jednu i razraditi je radi lansiranja. Odabrana misija neće smeti da košta više od $425 miliona, ne računajući cenu same rakete za lansiranje.

APL će takođe igrati značajunu ulogu i u Goddardovoj misiji, jer treba da osmisle teleskopsku kameru visoke rezolucije za misiju „Comet Hooper“ („CHooper“).

Nasin komektar na ’Discovery’ selekciju je bio da ’ako je ikada postojao trenutak da pokažemo da smo kadri da mislimo drugačije, on je nastupio sada’,“ izjavio je John Sommnerer, direktor svemirskog sektora APL-a. „Svi misle da misije ka spoljnim planetama moraju da koštaju milijarde dolara, ali naš tim je predložio lender na Titan u okviru jeftinih misija ’Discovery’ serije. Dolazeći uspesi misije ’MESSENGER’ na Merkuru i ’New Horizons’ koji je još na putu ka Plutonu, jasno pokazuju da je APL spreman da razmišlja drugačije.“

Kapsula TiME će biti lansirana u januaru ili februaru 2016. godine i stićiće na Titan 2023, gde će padobranom sleteti na drugo najveće severno more, Ligeia Mare (78°N, 250°W), površine veće od 100.000 km2. Tokom 96 dana kapsula će proučavati sastav i ponašanje mora i njegovu povezanost sa Titanovim vremenom i klimom. TiME će takođe pokušati da pronađe dokaze o složenoj hemiji koja je danas aktivna na Titanu, a koja je možda slična onim procesima koji su doprineli razvoju života na mladoj Zemlji.

titan-2 

Neki umetnici ovako zamišljaju obale Titanovog mora Kraken Mare, koje je alternativna destinacija „TiME“.

još od kada je osnovan 1992, Nasin „Discovery“ program sponzoriše česte, brze i jeftine istraživačke misije po solarnom sistemu, sa vrlo preciznim naučnim ciljevima. „Laboratorija za primenjenu fiziku“ vodila je prvu „Discovery“ misiju, „NEAR Shoemaker“, koja je 2000-2001 prva odnela jednu letilicu u orbitu a potom i na površinu jednog asteroida. APL je predvodio i jedan od poslednjih uspeha programa, „MESSENGER“, koji je u martu 2011. započeo jednogodišnje kruženje oko Merkura. O svim misijama ovog programa za Nasu brine Maršalov svemirski centar u Hantsvilu, u Alabami.

titan-3 

Tzv. lake-lander neće imati sopstvni pogon, već se očekuje da će ga vetrovi terati gore-dole. Planira se da će mu životni vek biti 14 godina. Imaće težinu od 20 kg, trošiće 140 W struje koju će obezbeđivati 0,8 kg plutonijuma-238.

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži