Ažurirano 12. 10. 2023.

Teško je zamisliti veću pustoš od one koja vlada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo za pesničku dušu.

Tek tu i tamo doleti poneki kamičak iz svemira, nemo udari o tlo, rasprši prašinu. Ona zatim lagano pada i taloži se. To je jedini događaj za dugi period vremena. 

Noći su hladne. Užasno hladne za nas zemaljska bića. Pred svitanje temperatura pada do 163°C ispod nule. Noći su duge. Dve nedelje naših zemaljskih dana treba da prođe da bi se nad horizontom pojavilo Sunce.

A Sunce stiže bez najave, bez zore i jutarnjeg rumenila neba. Sa prvim zracima već je dan. Na putu do tla zraci se ne rasipaju jer Mesec nema atmosferu. Zato su senke na njemu oštre i tamne.

Kad je Sunce nad horizontom predmeti dobijaju neku prigušenu zelenkastu nijansu. Kasnije se ovaj preliv menja u smeđu valer, da bi u podne sve blještalo belinom. To doba dana je najtoplije. Na ekvatoru tada se temperatura penje do + 117°C.

I opet, nema vazduha te je u senkama tama i studen, a na suncu vrelina i blještavilo. Nema, naravno ni vetra pa čak ni zvuka. Površina Meseca je gluva.

Erozija gotovo da ne postoji jer, sem vetra ni vode nema. Čitava  površina je kao zaleđena, nepokretna, mučno monotona i dosadna, svuda ista. Pejsaž na Mesec ubija oko i razdire dušu.

Mesec je lep samo izdaleka.

Mesec, pogled na severni nebeski pol

Pogled na južni nebeski pol

Koračati po Mesecu ne možete normalno. Svaki ”zemaljski” korak pretvara se u dugačak i usporen skok jer je gravitacija slaba. Ne možete ni trčati jer je sila trenja između stopala i podloge šest puta manja no na Zemlji i tlo se izmiče pod nogama. Mažete jedino lepo skakutati. To je zapravo pravi način kretanja na Mesecu. U tom kretanju bez teškoće skačete metar u vis i postižete sasvim solidnu brzinu od 2 metra u sekundi i pored teške zaštitne opreme kuju morate da nosite na sebi.

Održavanje ravnoteže nije velik problem, a u slučaju pada udarac o tle je blag jer je ubrzanje sile teže malo.

Mesec nije prijatno mesto za čoveka. Nama godi povetarac, žubor vode i zelena boja, obilje zvukova i kretanje oko nas. Toga tamo nema.

Postoji ipak nešto što bi vredelo tamo videti. To je nebo nad Mesecom. I u sred dana ono je crno i posuto zvezdama. Zvezde su sjajnije nego na našem nebu i ne trepere, ne smeta im atmosfera. I kreću se vrlo sporo, skoro trideset puta sporije nego ovde kod nas jer je toliko puta sporija i Mesečeva rotacija. Severni pol Meseca nije usmeren ka Severnjači kao naš, već on gleda negde u sazvežđe Zmaja. Zvezda južnog pola opet nalazi se u malom sazvežđu Zlatna Riba.

Sa bliže strane Meseca pruža se veličanstven pogled na najlepšu planetu Sunčevog sistema - na našu Zemlju. Ona dominira nebom; skoro četiri puta je veća nago Mesec posmatran sa nje. I ne kreće se po nebu već lebdi u jednoj tački prostora. Ako stojite u centru bliže strane Meseca Zemlja će vam biti u zenitu i tu će stajati večno, ili dok god se vi iz centra ne pomerite. To je otuda što je Meseec okrenut Zemlji uvek istom svojim stranom.

Lepo se mogu pratiti mene Zemljle. Kad je puna njena svetlost je osamdeset puta jača od punog Meseca. Ponekad ona zakloni Sunce i tada njena senka pada na Mesec. Ponekad opet Mesečeva senka prođe preko nje.

Po Zemlji kovitlaju se lagano snežno beli oblaci. Oni su stalno u pokretu. Ispod njih nalaze se ogromna plavo obojena prostranstva. To su naši okeani. Kontinenti su uglavnom smeđi, a polovi naravno beli. Zemlja je jedna elegantna plavo bela planeta. Divna planeta.

Ipak znam da je to stvar ukusa. Da mali eterični Seleniti postoje možda bi im se ona činila ružna i krajnje nepogodna za život zbog guste atmosfere i velikog atmosferskog pritiska. Ako je gledaju kroz teleskop, možda bi im pažnju privukla jedna tanka i veoma dugačka krivudava nit koja se proteže po kontinentu koji mi zovemo Azija. To je Kineski zid. Dobrim teleskopom mogu se naravno videti i mnogi drugi detalji. Svetla velikih gradova na noćnoj strani Zemlje svedoče o postojanju civilizacije.