Ako na Jupiterovom satelitu Evropi postoje neke ribe, sigurno je da dišu bez problema.
Istraživači koji love znakove života van Zemlje već dugo bacaju oko na daleku Evropu, jer nekoliko tragova na površini ovog zaleđenog meseca – uključujući svetlu boju, mrežu dugačkih fraktura i teren bez kratera – sugerišu mogućnost da se ispod zaleđene kore možda krije ogroman okean. Nedavno je u naučnom časopisu „New Science“ objavljeno da je jedan naučnik izračunao da taj hipotetički okean možda sadrži 100 puta više kiseonika nego što su prethodni modeli dozvoljavali – dovoljno da 3 miliona tona ribe, ili nekog dugog Evropinog ekvivalenta, živi bez problema.
Kako je izračunao Richard J. Greenberg, profesor fizike na Univerzitetu Arizona u Tucsonu, kiseoniku, koji nastaje bombardovanjem vodenih molekula na površini meseca naelektrisanim česticama, potrebno je 1 ili 2 milijarde godina da bi dospeli do samog okeana. Taj period predstavlja možda ključan momenat za nastanak života, jer je time primitivnim organizmima možda pruženo dovoljno vremena da razviju sposobnost za korišćenje kiseonika. Kada bi kiseonik odmah dospevao u okean, novonastali život bi odmah bio uništen u dobro poznatom procesu oksidacije, prokomentarisao je Jonathan Lunine, takođe sa Univerziteta Arizona.
O svom otkriću, Greenberg je 9. oktobra održao predavanje na godišnjem sastanku Američkog astronomskog društva (AAS), ogranak Planetne nauke.
Ranija teorijska razmatranja pretpostavljala su da naelektrisane čestice bombarduju Evropu i stvaraju kiseonik samo u sloju kore debelom nekoliko santimetara. Naknadni mali udari svemirskih otpadaka mogu taj sloj bogat kiseonikom da zakopaju još dodatnih par metara u dubinu. Nastavak priče, kaže Greenberg, došao je kada je razmišljao o Evropinom mladom, skoro bez kratera, izgledu. Današnja kora je stara samo 50 miliona godina, iako je sâm mesec nastao ubrzo nakon rođenja solarnog sistema pre 4,56 milijardi godina.
Kako smatra Greenberg, za 50 miliona godina, sloj leda, debeo oko 300 metara, polako se dizao odozdo, prekrivajući mesečevu površinu i brišući stare kratere. Kao rezultat tog „fejsliftinga“, Evropin kiseonički sloj postao je neverovatno debeo, jer je nakon 1 do 2 milijarde godina čitav ledeni pokrivač postao bogat kiseonikom, smatra Greenberg. Nakon toga, led koji se nalazi na dnu zamrznutog sloja počinje da oslobađa kiseonik u pretpostavljeni dubinski okean, i to mnogo brže nego što se ranije mislilo, dižući time nivo O2 u okeanu za oko 100 puta.
Ispod nekoliko stotina metara debelog leda, naučnici se nadaju da se nalazi 100 km dubok globalni okean. Veruje se da temperaturu za njegovo tečno stanje stvaraju snažni plimski talasi (Rossby waves) u jezgru Evrope. Njegova zapremina bi bila oko 3 × 1015 km3, što predstavlja duplo više vode nego što je ima na Zemlji.
Još o Evropi
Jupiter: Evropa
Evropa je jedinstven mesec Jupitera koji je zapanjivao naučnike stotinama godina. Blistavo narandžaste boje, drugi je Galilejev satelit Jupitera. ...
, 
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
