Približava se velika, pedeseta godišnjica sletanja prvog čoveka na Mesec i naš jedini prirodni satelit sve više privlači pažnju i naučnika i šire javnosti. Nema sumnje da su neki događaji dobro isplanirani da se poklope sa velikim jubilejom.
Apolo 17
Kada su posade misija Apolo donele uzorke sa Meseca, a toga je bilo 380,95 kilograma, onda su oni, ti uzorci razvrstani u nekoliko grupa. Jasno je da su najinteresantniji i najdragoceniji primerci odmah postali predmet ispitivanja naučnika. Nešto Mesečevog kamenja je poslato širom sveta, svim državama za uspomenu i kao dragoceni suvenir (tom prilikom je i Jugoslavija dobila parče Meseca), a jedan broj tog materijala je zapečaćen i uskladišten za neka buduća ispitivanja sa novim i u ono vreme još nepostojećim, ili bar neusavršenim tehnologijama. To kamenje nikad nije bilo izloženo atmosferi Zemlje. Ono je sve ove godine čuvano u posebnim kontejnerima, smrznuto ili potopljeno u helijum kako bi se što bolje sačuvale za buduće istraživače. Taj materijal sa Meseca su, inače, doneli astronauti misija Apola 15 (1971), 16 (1972) i 17 (1972).
Sada, gotovo pola veka od kako je materijal donesen na Zemlju, Nasa je odlučila da otvori trezore i deo tog blaga dostavi naučnicima devet timova iz sedam istraživačkih institucija na novo ispitivanje. Svaki tim će se baviti različitim istraživanjima. Neki će tražiti staklene perle u uzorcima koje inače nastaju u vulkanskim aktivnostima, neki će se baviti plemenitim gasovima zarobljenim u stenama što će im omogućiti datiranje stena, poseban tim će tragati za organskim molekulima itd.
Kamen koji je donela posada Apola 16
Stene iz misije Apolo 17 su dobijene bušenjem Mesečevog tla tako da se mogu izučavati više slojeva, onako kako su oni slagani na Mesecu tokom njegove evolucije.
Uglavnom moderna tehnologija je danas u stanju da preciznije identifikuje male količine različitih elemenata i jedinjena unutar stena, možda da i precizno skenira stene te tako otkrije njihovu unutrašnju strukturu. Time će se steći predstava o ulozi vode koju je imala, a i ima na Mesečev materijal. Na osnovu svega toga može se bolje shvatiti šta naredne misije očekuje na Mesecu te čemu se od tamo prisutnih resursa može nadati.
Lunarno vozilo i astronau - Apolo 16
Robotske sode će uskoro poleteti na Mesec, a jedna od njih je već na putu (ona izraelska). Istraživanja tih sondi, kao i ova koja smo pomenuli doprineće većem uspehu novih misija i osnivanju trajnih baza na Mesecu, koje Nasa, a sigurno i neke druge zemlje, planiraju da osnuju.
Apolo 17
Izvor: Astronomy