3. juli. 2009.
Apolo 16 je bila deseta misija sa ljudskom posadom u Apolo programu, a peta koja je dvojicu astronauta odnela do našeg najbližeg nebeskog suseda. Lansiranje je izvedeno 16. aprila 1972. godine. Astronauti su sa sobom put Meseca poneli lunarni rover i mali subsatelit (PFS-2), težak samo 36,2 kg. Njegov zadatak je bio da tokom 425 revolucija koje je napravio, meri energetske čestice plazme i magnetno polje Meseca.
Lansiranje satelita obavio je pilot servisnog modula Stuart A. Roosa, ali on je imao i drugog posla. Na jednom od filmova koje je tada snimio, uočene su neobične pojave. U kadru 0160 - gore na slici - vidi se lokacija u blizini mesta sletanja lunarnog modula LM-11 "Orion", ali u to vreme niko nije ni slutio da se tu krije najjača izolovana magnetna anomalija na Mesecu. Kasnije je naučnik sa Institutu za planetna istraživanja (PSI) u Tuksonu, Nic Richmond, uočio da se izvor anomalije (u crvenom krugu) podudara sa regionom sa visokim albedom u Dekartovom gorju (DM).
Slične korelacije između magnetizma i velikog albeda otkrivene su još na mnogo mesta na Mesecu. Radeći u saradnji sa Lon Hoodom sa Univerziteta Arizona i Dave Blewettom iz firme "NovaSol", Richmond je koristio podatke magnetometra sa "Lunar Prospectora" još iz daleke 1999. godine, i napravi mapu magnetizma lunarne kore, koja će biti nepohodna svim budućim istraživačima tajanstvene veze magnetnih anomalija kore i albeda.
Ipak, te anomalije su bile preslabe da bi uticale na relativno kratke letove svemirskih letilica Apolo programa na Mesečevoj orbiti.