Milenka Okuka, Translator

Ivana Krivokuća, Reviewer

00:00

Pre 66 miliona godina, u blizini današnjeg poluostrva Jukatan, mladi sauropod se na rečnoj obali gostio biljkom rastavić. Zemlja je bila tropska planeta. Giganti i slični sitni dinosaurusi su tumarali njenim kopnom, dok su reptili i prstasti amoniti krstarili njenim morima. Međutim, u jednom trenu, sve će da se promeni.

00:00

Otprilike 12 kilometara širok asteroid je hrlio prema Zemlji brzinom od oko 20 kilometara u sekundi. Sa mesta na kom je sauropod stajao nije bilo ranih znakova upozorenja. Asteroid se sjurio kroz Zemljinu atmosferu za svega nekoliko sekundi i pogodio je Jukatanov podvodni kontinentalni prag. Eksplodirao je pri kontaktu, momentalno stvarajući rupu široku 100 kilometara i izbacujući sedimentne i kristalne stene. U roku od nekoliko minuta, krater nastao pri udaru, danas poznat kao Čiksulub, počeo je da se urušava ka unutra. U međuvremenu, baza je odskočila nekih 20 kilometara iznad Zemljine površine, a potom se srušila i pomerila ka spolja, stvarajući planinski prsten.

00:00

Procenjuje se da je energija koju je oslobodio asteroid bila nekoliko milijardi puta veća od nuklearne bombe. Ta sila je poslala seizmičku energiju širom planete daleko veće magnitude nego što ijedan zemljotres izazvan tektonskim rasedom može da proizvede. Usledila su ogromna klizišta. A iz novonastalog kratera pojurio je cunami, potencijalno dosežući visinu od 1 500 metara.

00:00

Bezbrojni životi su ugašeni. Neki istog trenutka: sav život 1 500 kilometara od mesta udara je bio pretvoren u pepeo; drugi neposredno potom: od strane kolosalnih talasa, klizišta i vetrova uraganske siline. Ipak, mnogi organizmi širom planete su preživeli. Tek će ono što će uslediti da dovede do smrti mnogih vrsta, uključujući i gotovo sve dinosauruse. Ovo je samo bio početak jednog od najrazornijih razdoblja u istoriji života na Zemlji.

00:00

Kada je asteroid pao, poslao je stotine gigatona krečnjaka obogaćenog ugljen-dioksidom i sedimente zasićene sumporom u atmosferu. Sumpor se spojio sa vodenim isparenjima i nastali su sulfatni aerosoli. Ovaj oblak od krečnjačke prašine, čađi i sulfatnih aerosoli se širio od mesta udara nekoliko kilometara u sekundi, prekrivajući planetu u roku od nekoliko sati. Smatra se da je blokirao sunce, uronivši Zemlju u duži period mraka i obarajući temperaturu na mnogim mestima za najmanje 25°C.

00:00

Trenutni uticaj asteroida je bio razoran, ali čini se da je ubrzana promena klime koju je pokrenuo ono što je okončalo vladavinu dinosaurusa dugu oko 165 miliona godina. Biljke i planktoni su ubrzano izumirali, uzorkujući slom lanaca ishrane širom sveta. Procenjuje se da je 75% života na Zemlji izumrlo, uključujući gotovo sve dinosauruse. Sitne ptice su njihova jedina vrsta koja je opstala, verovatno jer su se oslanjale na otporne semenke koje su preživele katastrofu.

00:00

Nije baš najjasnije zašto su određeni oblici života preživeli izumiranje. Mnogi manji organizmi poput insekata su opstali. Kao i rani sisari - možda zbog svoje sposobnosti kopanja rupa i hibernacije. A životni oblici koji vrše fotosintezu, poput algi, koji su mogli da podnesu uslove slabije osvetljenosti, takođe su preživeli.

00:00

Tragovi asteroida koji su se raspršili svetom i ožiljak kratera Čiksulub svedoci su ovog razdoblja monumentalnog uništenja. Dakle, kolike su šanse da se još jedan Čiksulub desi? Svemirski programi kontinuirano identifikuju i prate asteroide u blizini Zemlje. Srećom, čini se da je mala verovatnoća jednako velikog i kataklizmičnog udara u narednih hiljadu godina - šansa je oko sedam u milion.

00:00

Međutim, suočeni smo sa posledicama drugačijeg vida ubrzane promene klime, ovaj put zbog ljudskih emisija. Životinje izumiru brže nego ikad pre u našoj istoriji, a ljudi se raseljavaju iz svojih domova. Međutim, za razliku od dinosaurusa, imamo priliku da izbegnemo uništenje velikih razmera koje će da usledi ukoliko vlade nastave sa statusom kvo.