Nemački naučnik prof dr Johan-Ditrih Verner (Johan-Dietrich Woerner) je 18. decembra 2014. imenovan je za novog direktora Evropske kosmičke agencije (ESA). Verner stupa na novu dužnost 1. juna 2015. Na tom mestu, on će smeniti 68. godišnjeg Francuza Žan-Žak Dardena (Jean-Jacques Dordain), koji je rukovodio ESA-om od 2003.
Šesdesetogodišnji Verner dolazi iz oblasti gradjevinskog inženjeringa (dekan je Tehničkog univerziteta u Darmštatu). Izmedju ostalog, bio je uključen u razvoj projekata analize uticaja zemljotresa na gradjevinske strukture. Njegova povezanost za kosmosom datira od marta 2007. kada je postao predsedavajući Upravnim odborom nemačkog aerokosmičkog centra (DLR).
 |
|
|
Prof. dr Johan-Ditrih Verner – |
Kako se Evropska unija nalazi u vrlo složenoj ekonomskoj i političkoj situaciji, izbor Vernera na čelo ESA-e ima nekoliko zanimljivih konotacija. Naravno da Vernerovo imenovanje treba posmatrati u svetlu kako sve uticajnije uloge Nemačke u EU, tako i zamršenih odnosa koji vladaju u odnosu snaga u ESA-i. Borba oko koncepta projekta nove rakete-nosača Ariane 6 u kome je Nemačka pozicija prevagnula, skupa sa izborom Vernera pokazuju da ova država preuzima dominantnu ulogu u ESA-i. Podsetićemo da je prvi put posle 25 godina jedan predstavnik Nemačke zaseo u fotelju prvog čoveka ESA-e, posle dominacije Francuske i Italije. Od vremena profesora Rajmara Lusta, koji je bio prvi i poslednji "nemački" direktor ESA-e (od 1984. do 1990.), Evropskom kosmičkom agencijom su rukovodili Francuzi Žan-Mari Leton 1990-1997. i odlazeći Darden, kao i Italijan Antonio Rodota (1997-2003.).
Upravo će projekat gradnje RN srednje klase Angara 6, uz modernizaciju teške RN Ariane 5, vidjen kao politički kompromis tri vodeće države ESA (Nemačke, Francuske i Italije), biti jedna od dominantnih stavki na Vernerovoj listi. Od ove rakete-nosača, kao i od dva postojeća evropska lansera (Ariane 6 i Vega), delom i od ruske RN "Sajuz-2", zavisi kako buduće prisustvo Evrope u kosmosu, tako i njena uloga na svetskom tržištu pružanja usluga lansiranja.
Druga značajna karakteristika je politika stezanja kaiša, koja je uveliko započela još u vreme Dardena. Treba očekivati da će Verner morati da veći akcenat stavi na ekonomsku dimenziju budućih projekata ESA-e. Treba samo naglasiti da će ekonomska strana budućeg učešća ESA-e u projektu Medjunarodne kosmičke stanice (MKS) posle 2020. i šta Evropa ima od toga trasirati njenu odluku o nastavku evropskih misija na MKS.
Na medjunarodnom planu, Verner će morati da vešto balansira izmedju Istoka i Zapada. U svom prvom obraćanju posle izbora za čelnog čoveka ESA-e, Verner je naglasio intenziviranje saradnje sa Rusijom. Po njemu, odluka Rusije da napusti projekat MKS 2020. uz mogućnost gradnje nove kosmičke stanice samostalno ili sa Kinom, nije "konflikt" i da zahteva od svih strana intenzivnije angažovanje i dijalog. Taj dijalog će po Verneru krenuti odmah, već početkom 2015. Spomenuvši da je misija "Apolo-Sajuz" iz 1975. organizovana u vreme hladnog rata, on smatra da kriza oko Ukrajine neće uticati na saradnju Zapada sa Rusijom.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
