Potpisivanje Memoranduma o razumevanju između Rusije i Srbije o mirnodopskim istraživanjima kosmosa je od istorijskog značaja za budućnost naše države i srpskog naroda.
Memorandum o razumevanju (MOR) su potpisali Generalni direktor državne korporacije “Roskosmos” Dmitrij Rogozin i Ministar za inovacije i tehnološki razvoj u Vladi Republike Srbije Dr Nenad Popović. Iako u senci nekih od ugovora potpisanih za vreme posete predsednika Putina Srbiji, MOR je dokument od istorijskog značaja za Srbiju. Njegov potpuni značaj ćemo razumeti tek u godinama koje dolaze, kada zažive projekti u različitim oblastima kosmičkih istraživanja i kada budemo videli naše mlade stručnjake kako rame uz rame sa svojim kolegama iz Rusije rade na najsavremenijim tehnologijama za dobrobit Srbije i srpskog naroda.
h
Dmitrij Rogozin i Dr Nenad Popović
Zbog čega je Srbiji potreban kosmos? Najkraći odgovor je – zbog budućnosti. Podsećam, trenutno se više od 80 država nalazi u takozvanom kosmičkom klubu. Članice ovog kluba su države koje imaju satelite na orbiti. Međutim, najveći broj ovih država ne projektuje i proizvodi satelite, već za to plaćaju strane, najčešće kompanije sa Zapada. Na osnovu skupih ugovora, zemlje Afrike, Azije i Južne Amerike koje žele na primer da imaju svoje telekomunikacione satelite, angažuju zapadne kompanije koje za njih projektuju, grade i testiraju satelite. Kako ti sateliti trebaju rakete-nosače da bi bili postavljeni na orbitu, zemlje u razvoju potpisuju drugi ugovor sa kompanijama koje pružaju usluge lansiranja. Ukoliko dotična država nema kapacitete za prijem signala sa satelita, ili za njegovu kontrolu na orbiti, onda se potpisuje još jedan ugovor, sada sa nekom trećom kompanijom koja pomaže da se i ovaj deo projekta pokrije. Znači, država za velike pare na kraju ima svoj satelit, međutim ona je samo “pasivni” korisnik koji u potpunosti zavisi od usluga stranih kompanija.
U drugu, onu najvišu kategoriju članica kosmičkog kluba ulaze države koje su nezavisne i koje imaju samostalni pristup kosmosu. Te države u osnovi imaju potencijale da grade satelite i rakete-nosače, da obavljaju lansiranja sa svojih kosmodroma i da primaju, obrađuju i koriste informacije iz kosmosa za svoje nacionalne potrebe. Naravno, u ovaj elitni deo kosmičkog kluba nalaze se svega nekoliko zemalja.
Konačno, postoji još jedna kategorija država koje iako nisu članice kosmičkog kluba, ipak imaju izvesne veze sa kosmosom. One ili sarađuju sa drugim državama koje su članice kosmičkog kluba, ili kao na primer u okviru Evropske kosmičke agencije (ESA) učestvuju u različitim programima vezanim za kosmička istraživanja. U regionu, Slovenija je na korak do punopravnog članstva u ESA-i, dok je Hrvatska potpisala ugovor o saradnji sa ESA-om, što je jedan od koraka ka članstvu ovoj agenciji. U ESA-i članice agencije učestvuju što finansijski, što preko različitih naučno-istraživačkih organizacija u različitim projektima. Međutim, uloga članica ESA-e, posebno onih manjih koje sa malim novcem učestvuju u programima ESA-e je ograničena globalnim ciljevima ESA-e koje diktiraju najjači. U ESA-i, to su Nemačka, Francuska i Italija.
Srbija, do sada, niti je imala bilo kakav ugovor sa nekom od zemalja iz kosmičkog kluba, niti je sa ESA-om ušla u pregovore oko potencijalnog učešće u nekom od kosmičkih projekata. Naravno, bilo je kontakata, najčešće na individualnom nivou. Takođe, u decembru 2008. pokrenuli smo inicijativu lansiranja prvog srpskog satelita (PSS) “Tesla-1” koja je, u vidu četiri preliminarna projektna dokumenta prosleđena tadašnjem Ministarstvu za nauku. Međutim, do sada se ništa u našoj Srbiji ophrvanom mnogobrojnim problemima nije dešavalo na ovom polju. Pored toga, bilo je dugo ukorenjeno mišljenje kod mnogih da je kosmos kao sfera naučno-tehnološkog vrhunca privilegija samo najmoćnijih, i da mi tamo nemamo šta da tražimo.
U međuvremenu, na svu sreću mnogo toga se promenilo. Kao prvo, jasno je da kosmos nije više privilegija najmoćnijih. Podsećam, prešle godine su Butan i Bangladeš, zemlje koje ne samo da ne pripadaju elitnom klubu bogatih, nego se grčevito bore za svoje mesto pod Suncem, lansirali svoje prve satelite. Kao drugo, pristup kosmosu nije više bauk. Pojavile su se mnogobrojne kompanije koje za relativno male pare pružaju usluge lansiranja. Ako je na primer u vreme spejs šatla lansiranje kilograma korisnog tereta koštalo desetine hiljada dolara, sada se za lansiranje satelita kategorije “piko” (satelit mase do jednog kilograma) plaća samo dve hiljade dolara. Takođe, pojavile su se kompanije koje sa projektovanje i ispitivanje satelita ne traže više stotine miliona dolara, kao u ne tako dalekoj prošlosti. Na kraju krajeva, ni projektovanje satelita nije više neizvodljivo za male i siromašne. U poslednjih nekoliko godina mnogo toga je standardizovano u gradnji satelita i primenjenih tehnologije, tako da se čak na internetu mogu naći instrukcije kako da se napravi mali satelit koji već ima osnovne komponente neophodne za njegovo funkcionisanje.
Konačno, mnogo toga se i to na bolje promenilo i u našoj Srbiji. Kao što sam naveo, naš predlog PSS “Tesla-1” je čamio deset godina u kancelarijama Ministarstva za nauku Vlade Republike Srbije, a da ga najverovatnije niko nije ni pogledao. Međutim, sada su tamo neki novi ljudi. Da se razumemo, ne pripadam onima koji glorifukuju druge, već posmatram potpisivanje MOR-a od strane Rogozina i ministra Popovića isključivo sa aspekta nekoga ko dugo godina prati kosmonautiku i svim srcem podržava put Srbije u kosmos. Znači, kao i svaka velika ideja od koje može da zavisi budućnost jedne države, za MOR je trebalo vremena da sazre. Velike ideje imaju svoj razvojni put. Prvo, kako je to lepo rekao Ciolkovski, dolaze snovi i maštanja, zatim slede ozbiljna razmišljanja i analize, pa razvoj, a na kraju je realizacije. I, kao i za svaku veliku ideju, iza nje moraju da stoje ljudi i to ne samo oni koji pokreću ideju ili inovaciju, već i niz drugih koji su, na ovaj ili onaj način povezani sa idejom i njenim ciljevima. Zbog toga sam i rekao da su se u Vladi Republike Srbije pojavili neki novi ljudi, koji vide mnogo dalje od njihovih prethodnika i koji su, uz adekvatnu podršku spremni da naprave taj prvi, uvek najteži korak. Na veliku sreću svih nas kojima je kosmos duboko u srcima i svih koji žive u Srbiji i Republici Srpskoj i Srba rasutih po ovom belom svetu, to su ljudi koji shvataju koliko je kosmos važan za budućnost Srbije i za generacije naših mladih stručnjake.
Nego, vratimo se MOR-u. Razmišljajući o dometima MOR-a, vidim da je njegovim potpisivanjem sa “Roskosmosom” Srbija odabrala poseban strateški put u kosmos, koji otvara more mogućnosti. Iako nisam imao prilike da vidim detalje dokumenta, hajde da na osnovu iskustava vezanim za pripremu sličnih dokumenata na kojima sam imao priliku da radim (istina u sferi australijsko-pacifičke elektroenergetike) vidimo šta u stvari MOR znači i šta je sledeće. Memorandum o razumevanju je prvi dokument koji dve strane potpisuju u nameri da započnu saradnju u bilo kojoj sferi delatnosti. Kada sam radio na pripremi jednog takvog dokumenta sa Vladom jednom od pacifičkih država potražio sam na Googlu primere MOR-a. Samo na sajtu na primer Svetske Banke bilo je nekoliko različitih primera, od MOR-a vezanih za elektronergetiku, do dokumenata o razumevanju vezanim za finansitranje poljoprivrede u nekoj od država. Znači, ako želite da krenete u neki ozbiljan posao, posebno međunarodne prirode, MOR je prvi korak na tom putu. MOR nije politički, finansjijski i pravno obavezujući dokument. U njemu se dve strane, kako to na zapadu znaju da kažu džentlmenski dogovaraju kako da započnu pripreme potencijalnih planova u budućnosti. U MOR-u na primer tipično stoji da su se dve strane sporazumele da formiraju tim stručnjaka koji će obaviti detaljnu analizu pojedinih sfera delatnosti, u ovom slučaju, sfere mirnodobskih istraživanja kosmosa u cilju sagledavanja mogućnosti buduće saradnje. Iako je na prvi pogled jednostavan dokument, doći do nivoa MOR-a nije nimalo lako. Tom činu prethodi mnogo razgovora i mnogo analiza u kojima je uključeno nekoliko timova stručnjaka iz različitih oblasti. Sećam se jednog MOR-a koji je dugo “krčkan” i koji je doživeo nekoliko verzija, pre nego je konačno, posle gotovo godinu dana potpisan.
Posle MOR-a dolazi takozvani Memorandum o saradnji (MOS). To je već jesno definisan dokument koji precizira oblast i način saradnje, ulogu strana i osnovne mehanizme kontrole. U njemu se projekat koji je proistekao iz MOR-a i koji je već prošao kroz nekoliko analiza u različitim departmentima, mnogo jasnije vidi, tako da je MOS praktično korak ka početku realizacije projekta. Zatim sledi projektna dokumentacija, prvo preliminarna (ili kako to u “Roskosmosu” kažu eskizna), pa koceptualna, pa detaljna. Ova detaljna ima svoju tehno-ekonomsku celinu, objašnjenje organizacione strukture, menadžmenta, tehničko-tehnološke baze, proces finansiranja i detaljnu analizu rizika projekta.
[ta konkrektno za Srbiju znači MOR? Kao prvo, ovo je dokument potpisan na ravnopravnoj osnovi koji ima karakter otvorenog ugovora. U njemu nema konkrektnog projekta ili programa saradnje. MOR, a to je jedan od njegovih osnovnih ciljeva, otvara vrata za saradnju. A o kakvoj je saradnji reč, o kakvim projektima, na kakvoj osnovi, kakva je struktura saradnje, uloga strana u MOR-u, konačno kakva je finansijska konstrukcija saradnje, to će se precizirati u sledećim koracima i ozvaničiti potpisivanjem MOS-a. Spomenuo sam PSS “Tesla-1”. Predložili smo pre deset godina minimum svih minimum, da Srbija podrži projekat studentskog piko-satelita mase do jednog kilograma koji bi, iznad svega pomogao našim stručnjacima da steknu elementarna znanja u pripremi, razvoju i realizaciji projekata malih kosmičkih aparata. MOR potpisan u Beogradu međutim otvara toliko mogućnosti i scenario sa piko- ili, što je još ambicioznije sa nano-satelitom (1-10kg), može biti jedna od opcija koju će timovi stručnjaka Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj Vlade RS i “Roskosmosa” analizirati. Drugi scenario je učešće naših stručnjaka u mešovitim rusko-srpskim timovima koji će raditi na razvoju pojedinih sistema veštačkih satelita, ili u pripremi eksperimenata koji mogu biti obavljeni u kosmosu, na primer na Međunarodnoj kosmičkoj stanici. Još jedna opcija je saradnja u sferama razvoja i primene digitalnih tehnologija u kosmičkim istraživanjima, u sferama prijema, obrade i analize podataka primljenih sa kosmičkih aparata. Zatim, zajednički radovi na pripremi operacija sa satelitima koji mogu da snimaju teritoriju naše države i šire, oblasti regiona. Kao što je poznato, takozvani sateliti daljinskog sondiranja površine Zemlje su među najvažnijim satelitima koji imaju ogroman značaj za privredu, ekonomiju i bezbednost država. Kada su, na primer Srbija i Republika Srpska bile pogođene katastrofalnim poplavama pre nekoliko godina, snimci “Roskosmosa” koji su nam prosleđeni besplatno su korišćeni prilikom akcija naših službi na suzbijanju posledica ovih elementarnih nepogoda. Takozvani višespektralni snimci jedne teritorije omogućavaju stručnjacima da ustanove na primer stanje useva i kompletne flore u toj oblasti, zatim situaciju sa nadzemnim i podzemnim vodama, hemijski sastav zemljišta, da se otkriju prirodna bogatstva koja tradicionlnim metodama istraživanja ne mogu da budu otkrivena. O telekomunikacijama i prenosu informacija u realnom vremenu da i ne govorimo. Konačno, kosmos je jedan veliki biznis. Na kosmičkom tržištu se godišnje okrene oko 300 milijarde dolara, dok je samo njegov deo vezan za nano-satelite vredan sedam i po milijarde dolara. Naravno, ne kažem da će Srbija odmah postati velesila u kosmičkoj komercijali. Međutim, sa našim matematičarima, fizičarima, hemičarima i programerima koji nam sa svakog takmičenja donose pregršt medalja i sa inženjerima kojima u različitim IT oblastima nema premca, mi možemo za relativno kratko vreme, uz profesionalno odrađenu organizaciju, da zauzmemo važno mesto u, na primer nekoj od softverskih sfera izrade nano-satelita i drugih malih kosmičkih aparata.
Kada bismo opisali sfere ljudskog života koje su na ovaj ili onaj način povezane sa kosmosom, onda bi smo maltene nabrojali sve ono što nas okružuje i što nas čini civilizacijom XXI veka. Mnogi nisi svesni koliko su sateliti, odnosno kosmos, prisutni u svakodnevnom životu, od interneta, prenosa sportskih događaja sa drugih kontinenata, telekomunikacija, egzaktnih nauka i medicine do tehnologija poluprovodnika i praćenja klimatskih promena.
Sada kada je napravljen taj za Srbiju džinovski korak, potpisivanje Memoranduma o razumevanju između “Roskosmosa” i Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj Vlade Republike Srbije, uslediće detaljne analize različitih mogućnosti. Biće pokrenuti naši Univerziteti (ovo “naši” se normalno odnosi i na Republiku Srpsku), naučno-istraživačke organizacije, instituti, Akademija nauka, praktično cela naučna Srbija će ustati i biti ujedinjena u različitim projektima vezanim za kosmička istraživanja. Paralelno, razmišljaće se o organizaciji srpskog kosmičkog programa, o njegovim sferama, okvirima, domenima, o oblastima koje su od nacionalno strateškog značaja, što je uvertira za sledeći veliki korak – formiranje nacionalne srpske kosmičke agencije koja će objediniti i koordinisati radove naših stručnjaka i međunarodnu saradnju. Kao što se vidi, iza Memoranduma o razumevanju za mirnodobsko korišćenje kosmosa leži početak jedne velike i principijelno nove epohe u istoriji srpskog naroda.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
