Prvi i jedini ukrajinski kosmonaut, general-major Leonid Konstantinovič Kadenjuk je preminuo od srčanog udara za vreme jutranjeg trčanja po parku. Imao je 67 godina. Obavio je jedan kosmički let.

 k1Leonid Kadenjuk (1951-2018.)

Kadenjuku je pozlilo 31. januara u kijevskom parku Carsko selo. U jednoj vesti se kaže da iako je medicinska ekipa veoma brzo stigla, mogla je samo da konstatuje smrt. U drugoj, koju je objavio “Interfaks-Ukrajina” medjutim navodi se da je kosmonaut hospitalizovan, ali da lekarima nije uspelo da ga povrate.  

Iako je dugo godina bio sovjetski kosmonaut, Kadenjuk je obavio svoj jedini kosmički let krajem 1997. na američkom spejs šatlu “Kolumbija” (misija STS-87).

Kadenjuk se rodio 28. januara 1951. u selu Kliškovci (Hotinski reon, Ukrajina). Godine 1971. završio je Černigovsko avijaciono učilište. Dok je leteo kao vojni pilot, studirao je avio-našinstvo na poznatom Moskovskom avijacionom institutu (MAI), gde je diplomirao 1989. Od 2006. je Kandidat tehničkih nauka (što je ekvivalent zvanju magistra).

Imao je bogatu pilotsku karijeru. Bio je pilot-instruktor, komandant puka a godine 1984. je postao i probni pilot.

Kosmička karijera Kadenjuk koja je počela avgusta 1976. kada je postao kosmonaut-kandidat, veoma je neobična. Prvo je 1979. završio redovnu obuku, posle čega pristupa pripremama u okviru grupe sovjetskih kosmonauta kosmičkog broda višekratne primene. Medjutim, posle razvoda, marta 1983. Glavni komandant VVS ga je izbacio sa spiska kosmonauta Gagarinovog Centra za obuku kosmonauta u Zvezdanom gradu. Medjutim, šest godina kasnije Kadenjuk je ponovo naznačen za kosmonauta, sada u grupi kosmonauta, probnih pilota koji su se pripremali za misije na krilatom brodu “Buran” i brodu “Sajuz” za spasilačke misije ukoliko iz nekog razloga “Buran” nije mogao da se vrati iz kosmosa.

Kada je uzeo ukrajinsko državljanstvo, februara 1996. po drugi put je isteran iz grupe kosmonauta. Očigledno da je već tada bilo jasno da će Kadenjuk poleteti na američkom šatlu, jer su razgovori o letu jednog ukrajinskog kosmonauta izmedju Vašingtona i Kijeva u to vreme već bili pri kraju. Odmah odlazi u Hjuston, gde sa američkim astronautima prolazi kroz ubrzani ciklus priprema i već u maju biva naznačen za prvog ukrajinskog kosmonauta (ili, budući da je leteo na američkom kosmičkom brodu, za prvog ukrajinskog astronauta).

Od 19. novembra do 5. decembra 1997. leteo je kao specijalista korisnog tereta u misiji STS-87 šatla “Kolumbija”. Njegov jedini kosmički let je trajao nešto manje od 16 dana.    

k2

k3

Po povratku iz kosmosa, kako nije bilo prilika u dogledno vreme za ponovni let, postaje načelnik PVO Ukrajine, a sredinom 1999. i savetnik predsednika Ukrajine (Leonida Kučme) za pitanja avijacije i kosmonautike. Od januara 2011. do iznenadne smrti radio je kao savetnik premijera Ukrajine za ove oblasti. Nekoliko godina je takodje bio član Parlamenta Ukrajine.

Autor je pet naučnih radova, uključujući ko-autorstvo u izradi enciklopedije ”Ukrajinski kosmos”. Heroj je Ukrajine i nosilac nekoliko sovjetskih odlikovanja.

Iz dva braka imao je dva sina.

k4

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 5 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 20 sati ranije

Foto...