Fjodor Nikolajevič Jurčihin (Фёдор Николаевич Юрчихин)
Džek Dejvid Fišer (Jack David Fischer)
Fjodor Nikolajevič Jurčihin (Фёдор Николаевич Юрчихин)
 |
Fjodor Jurčihin, komandant kosmičkog broda “Sajuz MS-04”, je veteran iz četiri vasionske misije ukupnog trajanja od preko 537 dana. Osam puta je izlazio u otvoreni kosmos, gde je proveo 52 časa.
U tradiciji sovjetsko/ruskih kosmičkih letova koja datira još od Gagarina, komandanti kosmičkih brodova biraju imena koja se koriste kao nazivni znakovi njihovih misija. Takođe, tradicija je da se pozivni znak ne menja kada kosmonaut ponovo leti u kosmos. U peti kosmički let Fjodor Jurčihin kreće treći put kao komandant kosmičkog broda sa istim pozivnim znakom - “Olimp”. Zbog čega baš ovo prelepo ime koje nas vezuje kako sa antičkom, tako i sa savremenom Grčkom, u kojoj Jurčihina smatrajua prvim grčkim kosmonautima. Razlog je više nego očigledan - Fjodorova majka Mikrula Gramatikopulo je Grkinja poreklom sa Krima, tako da je deo svojih korena, preko Olimpa, on poneo sa sobom u kosmos.
Fjodor Nikolajevič Jučihin je rođen 3. januara 1959. u gradu Batumi, u Gruziji. Tamo je 1976. završio srednju fizike i matematike školu koja nosi ime Sergeja Karaljova. Godine 1983. diplomirao je na fakultetu letećih aparata čuvenog Moskovskog avijacionog instituta (MAI) i dobio zvanje inženjer mehanike. Na MAI-a je iznedreno mnogo poznatih kosmonauta-inženjera, a Jurčihin kome je ovo peti let u kosmos je, takođe jedan od njih.
Zanimljivo je da je Jučihin 2001. magistrirao ekonomske nauke na isto tako poznatom Moskovskom državnom univerzitetu (MGU) “Lomonosov”.
Posle diplomiranja, Jurčihin od septembra 1983. radi u NPO “Energija”, vodećoj sovjetskoj kosmičkoj korporaciji koja je proistekla iz čuvenog Konstruktorskog biroa OKB-1 Sergeja Karaljova. Nekoliko godina kasnije, proveo je izvesno vreme na plovećoj laboratoriji KIP “Jurij Gagarin” sa koje je održavana veza sa orbitalnim kompleksom “Mir”.
Od 1991-1995. Jurčihin radi u Centru upravljanja kosmičkim letovima (CUP) kao rukovodioc jedne od operativnih grupa koja je bila zadužena za balističko planiranje i kontrolu leta teretnih brodova “Progres”. Posle toga, dve godine provodi u Kontroli kosmičkih misija u Hjustonu (SAD), kao pomoćnik rukovodioca leta programa “Mir-NASA”.
Svoju svestranost, Jurčihin je dokazao takođe i kao televizijski voditelj programa vesti kosmonautike na kanalu “Roskosmosa”.
Posle četrneast godina provedenih u različitim oblastima kosmičke tehnike, Jurčihin je oktobra 1997. uvršten među kandidate-kosmonaute odreda RKK “Energija”. Posle obavezne gotovo dvogodišnje kosmičke obuke u Centru za pripremu kosmonauta (CPK) u Zvezdanom gradu, februara 2000. Jurčihin dobija status punopravnog kosmonauta-istraživača RKK “Energija” i, maltene odmah pristupa grupnim pripremama u okviru programa Međunarodne kosmičke stanice (MKS).
Za razliku od drugih kosmonauta, put Jurčihina do prvog kosmičkog leta je bio daleko kraći. Budući da je već boravio u Hjustonu, gde je pored ovladavanja metodikom rada američkih astronaut i stručnjaka takođe usavršio engleski jezik, Jurčihin je avgusta 2001. Imenovan za člana posade misije STS-112 spejs šatla “Atlantis”. Odmah odlazi ponovo u Džonsonov kosmički centar u Hjustonu gde se godinu dana priprema za svoj prvi kosmički let koji je obavljen od 7. do 18. oktobra 2002. Tokom misije, proveo je izvesno vreme na MKS skupa sa članovima pete osnovne ekspedicije (MKS-5). Tako je Jurčihin svoj prvi kosmički let obavio na američkom spejs šatlu, što je takođe kuriozitet budući da je svega nekoliko ruskih kosmonauta svoj kosmički debi imalo na američkim šatlovima.
Pripreme za drugi kosmički let Jurčihin započinje u decembru 2003. kada je imenovan za dublera posade 13. ekspedicije na MKS Sledeće tri godine, pored njega se u rezervnoj posada misije MKS-13 smenilo nekoliko američkih astronauta i ruskih kosmonauta, tako da je kada ova ekspedicija krenula u martu 2006. bio sa potpuno drugim kolegama u odnosu na one sa kojima je bio na početku.
Shodno praksi imenovanja posada MKS, članovi rezervne posade preskaču sledeću i bivaju imenovani za osnovna ekipa u drugoj misiji posle one u kojoj su bili dubleri. Tako je Jurčihin uvršten u osnovnu posadu ekspedicije MKS-15 sa Olegom Kotovim i Klejtonom Andersonom (NASA). Međutim, ponovo dolazi do promena u sastavu posade, pa umesto Andersona u kosmos sa Jurčihinom i Kotovim leti kosmički turista ^arls [imoni.
Za razliku od prvog leta, druga kosmička misija Fjodora Jurčihina je bila maratonska, trajala je gotovo 198 dana. Za to vreme, on je tri puta izlazio u otvoreni kosmos radi instalacije dodatne protivmeteoritske zaštite i kontejnera za naučnom aparaturom (na modulu “Pirs”) i demontaže rezerovara sa amonijakom. Njegovo treće “leonovanje” je trajalo 7 časova i 41 minut što je najduži boravak ruskih kosmonauta u otvorenom kosmosu. Povratak na Zemlju nije protekao u planiranom, kontrolisanom režimu, već po balističkoj putanji. Kosmonauti su tada bili izloženi daleko većim naprezanjima, dok je planirana tačka spuštanja promašena za 370km!
U leto 2008. Jurčihin je imenovan u rezervnu posadu misije MKS-24 i istovremeno u osnovnu ekspediciju MKS-26, ali je kasnije došlo do promene pa je 16. juna 2010. krenuo u svoj treći kosmički let, a prvi u kome učestvuje kao komandant broda (“Sajuz TMA-19”), u okviru posade MKS-24/25. U posada su bili dvoje još dvoje američkih astronauta – Daglas Vilok i [enon Volker. Ova ekspedicija je trajala 163 dana. Tokom nje, Jurčihin je dva puta izlazio u otvoreni kosmos radi završetka integracije spoljašnjih sistema modula “Rasvet” u konturu ruskog segmenta MKS. Oba izlaska su trajala po oko šest i po časova, što je više od tipičnog trajanja vanbrodskih aktivnosti ruskih kosmonauta koji se planiraju da traju manje od šest časova,
Njegov četvrti let je trebao biti u okviru ekspedicije MKS-40, ali je u decembru 2011. zamenio kosmonauta Maksima Surajeva kao komandant posade MKS-36/37, tako da je poleteo u kosmos dve godine ranije nego što je očekivao - 28. maja 2013. Godinu dana pre toga, posle prelaska CPK pod kontrolu “Roskosmosa” i formiranja jedistvenog odreda ruskih kosmonauta, postaje kosmonaut Centra u Zvezdanom gradu.
U četvrtu kosmičku ekspediciju Jurčihin je krenuo kao komandant kosmičkog broda “Sajuz TMA-09” i komandant posade MKS-37 skupa sa Italijanom Lukom Parmitanom (ESA) i Amerikankom Karen Nojberg (NASA). Brod je spojen sa MKS po kratkoj šemi za vreme četvrte orbite. U misiji koja je trajala 166 dana, Jurčihin je tri puta izlazio u otvoreni kosmos. Deo radova izvan stanice je bio namenjen pripremama sistema ruskog dela MKS za dolazak novog modula MLM “Nauka” (čije se lansiranje, uzgred budi rečeno, odlaže već nekoliko godina i pitanje je hoće li biti obavljeno pre kraja 2018.). Takođe, u okviru priprema za dolazak sledeće kosmičke ekspedicije na MKS, obavio je prespajanje svog kosmičkog broda u ručnom režimu, što je vrlo retka pojava u ruskoj praksi spajanja kosmičkih aparata koja se dominant obavljaju u automatskom režimu.
Godinu dana i po dana po povratku iz kosmosa započinje pripreme u okviru osnovne ekspedicije MKS-52/53 skupa sa Džekom Fišerom (NASA) i Italijanom Paolom Nespolijem (ESA). Kasnije, posle odluke “Roskosmosa” o smanjenju posade ruskog dela MKS sa tri na dva kosmonauta, dolazi do rokade Nespolija u misiju MKS-53/54, tako da Jurčihin u svoju petu kosmičku ekspediciju kreće samo sa astronautom Fišerom.
Fjodor Jurčihin je heroj Ruske federacije i nosilac ordena Družbe, “Za zasluge pred otadžbinom” i “Feniks” (iz Grčke), dve medalje NASA-e “Za kosmički let” i počasnog znaka hidronauta Bajkala. Fjodorova supruga Larisa, sa kojom ima dve ćerke, radi kao tehničar u RKK “Energija”.
Džek Dejvid Fišer (Jack David Fischer)
Vazduhoplovni potpukovnik Džek Fišer prvi put leti i kosmos, u društvu “kosmičkog vuka” Fjoroda Jurčihina od koga je mlađi petnaest godina.
Rođen je 23. januara 1974. u gradu Bulder (Boulder), država Kolorado (Colorado) koji je poznat takođe i kao mesto rođenja slavnog astronauta Skota Karpentera (1925-2014.), člana legendarne grupe prvih sedam astronaut programa “Merkjuri” iz 1959.
Godine 1992. Fišer je završio srednju, ili kako to u SAD kažu, visoku školu (High School), a 1996. Američku vojno-vazduhoplovnu akademiju. Dve godine kasnije magistrirao je astrodinamiku na čuvenom Tehnološkom institutu Masačusets (Massachusetts), iz koga je stigla plejada američkih astronauta koji su leteli u programima “Džemini”, “Apolo” i spejs šatl.
Posle završetka isto tako čuvene škole probnih pilota vazduhoplovnih snaga u bazi Edvards (Edwards), koju je završilo mnogo američkih astronauta, Fišer je učestvovao u ispitivanjima različitih tipova borbenih aviona, uključujući lovca F-22 Raptor. Pred prelazak u grupu astronauta, radio je u Pentagonu, u departmentu strateškog planiranja Vojnih vazduhopolovnih snaga.
U junu 2009. uvršten je u 20. grupu astronauta NASA-e, kao kandidat za astronauta. Po završetku redovne dvogodišnje obuke, jula 2011. dobija kvalifikaciju astronauta i odmah biva imenovan u odsek Međunarodne kosmičke stanice i broda “Sajuz” Džonsonovog centra u Hjustonu. U septembru 2013. proveo je dve nedelje na ostrvu Sardinija (Italija), u okviru programa treninga preživljavanja u pešterskim i planinskim predelima.
U martu 2015. stiže u Zvezdani grad u svojstvu brodskog inženjera posade MKS-52/53 i kosmičkog broda “Sajuz MS-05”.
Sa suprugom Elizabet ima dve ćerke. Nažalost, mlađa ćerka Betani se nalazi na lečenju od raka u bolnici čiji je simbol Džek Fišer poneo sa sobom u kosmos, kao indikator bestežinskog stanja.
| Fotografije posade | ||
 |
 |
|
 |
Ostale fotografije | |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
