Trećeg januara 2017. u 79. godini preminuo je sovjetski kosmonaut Igor Volk, učesnik jedne kosmičke misije i vođa tima probnih pilota krilatog orbitalnog broda “Buran”.

Poslednjih dana protekle godine, rastali smo se od američkog astronauta Pirsa Selersa. Na žalost, prvih dana nove 2017. rastajemo se od još jednog veterana kosmičkih letova - Igora Petroviča Volka. Prema nekim izvorima Volk je preminuo u Moskvi, dok drugi navode da se to desilo za vreme njegovog odmora u Bugarskoj. Uzroci smrti još nisu navedeni.

iv3

Igor Petrovič Volk (1937-2017.) 

Igor Volk je proslavljeni probni pilot sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Od 1977. predvodio je grupu probnih pilota (tzv. “Vučju čopor”, po njegovom prezimenu) odabranih za eksperimentalne atmosferske letove sovjetskog krilatog orbitalnog broda “Buran”. Kao deo tih ispitivanja, Volk je u leto 1984. obavio jedan kosmički let na brodu “Sajuz T-12” i orbitalnoj stanici “Saljut-7”. Leteo je sa Vladimirom Džanibekovim i Svetlanom Savickom, koja je tada postala prva žena u otvorenom kosmosu. Volk, koji je postao 58. sovjetski kosmonaut i 143. Zemljanin u kosmosu,  je proveo nešto manje od 12 dana na orbiti.

Odmah po povratku na Zemlju, kosmonauti su helikopterima sa mesta spuštanja prebačeni do aerodrome grada Džezkazgana. Odatle je Volk (praktično, samo dva časa posle ateriranja) upravljao avionom Tu-154 čija je kabina bila preuređena po ugledu na “Buran”, do Bajkonura. Onda je sa kosmodroma upravljao avionom MiG-25 do Moskve i natrag, do Bajkonura. MiG-25 je inače imao aerodinamičke karakteristike slične “Buranu” tako da je sve ovo bilo deo priprema kosmonauta za prve letove “Burana”.

Posle Volka, njegov dubler Anatolij Levčenko, još jedan član “Vučjeg čopora”, je takođe leteo u kosmos. Krajem 1987. proveo je nekoliko dana na orbitalnom kompleksu “Mir”. Međutim, dolaskom Gorbačova na čelo SSSR-a program “Energija-Buran” zapada u ćorsokak, iz koga potonjim raspadom Sovjetske države nikada nije izašao. “Buran” je 1988. obavio samo jedan, veoma kratak bespilotni orbitalni let, posle čega je zauvek prizemljen. Sa njim, prizemljeni su i svi njegovi potencijalni piloti, koji su, jedan za drugim ili ginuli u vazduhu (kao na primer isto tako slavni probni piloti Aleksandar Čurkin i Rimantas Stankjavičus), ili kao Levčenko prerano umirali od bolesti.

Igor Volk je rođen 12. aprila 1937. u gradu Zmijevu, u oblasti Harkova, u Ukrajini,  Srednju školu je završio u Kursku gde je, istovremeno pohađao lokalni aeroklub. Tamo je, kada je imao samo 17 godina, obavio svoj prvi avionski let. Sa 19 godina (1956.) završio je Vojno avijaciono učilište vojnih pilota i do 1963. (kada prelazi u rezervu) leteo na avionima Il-28 i Tu-16 u vazduhoplovnoj jedinici stacioniranoj u Azerbejdžanu.

Godine 1965. završava [kolu probnih pilota instituta LII (nosi ime legendarnog pilota Mihaila Gromova) čime počinje njegova bogata karijera probnog pilota. Volk je učestvovao u ispitivanjima praktično svih sovjetskim lovačkih, vojno-transportnih i aviona-bombardera. Od 7000 časova, koliko je proveo za komandama različitih aviona, Volk je 3500 časova proveo ispitujući nove aparate. Pored toga, godine 1969. diplomirao je na Moskovskom avijacionom institutu (MAI), na katedri mehanike letećih aparata.

iv2
iv1

U julu 1977. Volk je odabran za člana grupe probnih pilota LII koji su trebali da obavljaju eksperimentalne letove u okviru program krilatog orbitalnog broda “Buran”. Godinu dana kasnije, imenovan je za komandanta ove grupe, da bi u jesen 1980, posle obuke u Centru za pripremu kosmonauta bio uvršten u grupu “kosmonauta-istraživača” LII.

Zanimljivo je da se prvobitno imenovanje Volka u jednu od osnovnih kosmičkih posada desilo u septembru 1982. Tada je on imenovan skupa sa kosmonautima Leonidom Kizimom i Vladimorom Salavjovim u treću osnovnu posadu orbitalne stanice “Saljut-7” koja je trebala da provede u kosmosu deset meseci. Međutim, usled promene grafika letova, zamenjen je drugim kosmonautom i prebačen u posadu broda “Sajuza T-12” u okviru kratkotrajne misije posete ove stanice i kolegama sa kojima se ranije pripremao. Kao što smo naveli, svoj jedini kosmički let Igor Volk je obavio u julu 1984. u trajanju od 11 dana, 19 časova i 14 minuta, skupa sa Džanibekovim i Savickom, drugom ženom u kosmosu.

Od 1984. Volk učestvuje u programu ispitivanja broda “Buran”, prvo za komandama aviona-laboratorije Tu-154 koji je imao sisteme upravljanja “Burana”. Na ovom avionu Volk je uvežbavao ručno i automatsko sletanje, dok je na avionima Su-7 i MiG-25 leteo u formaciji sa “Buranom”, dok su njime pilotirali drugi piloti. Volk je trebao de bude komandant prve posade “Burana” (skupa sa Stankjavičusom), a pripremao se takođe u posadi sa Aleksandrom Ivačnenkovim, kosmonautom iz NPO “Energija”, veteranom dve kosmičke ekspedicije, koji međutim nije bio probni pilot. Godine 1988. Volk se pripremao i sa probnim pilotom Magomedom Tolbojevim, takođe u okviru programa letova na krilatim brodovima “Buran”.  

Od decembra 1984. do aprila 1988. Igor Volk je obavio pet rulovanja (do maksimalne brzine od 300 km/č) i 13 probnih letova na avionu BTS-02, analognoj maketi broda “Buran” koja je korišćena za njegova atmosferska ispitivanja. Bio je komandant prvog probnog leta makete sovjetskog šatla 10. novembra 1985, eksperimentalnog leta u februaru 1987. kada je obavljeno prvo spuštanje aviona u automatskom režimu i komandant poslednjeg 25. leta BST-02 aprila 1988.     

Posle gašenja programa “Buran” radio je kao načelnik, a onda do 2002. i kao predsednik aviokompanije LII koja nosi ime Mihaila Goromova. Bavio se politikom, pokušavao (bez uspeha) da uđe u Rusku Dumu, bio je predsednik nacionalne teniske i federacije ljubitelja avijacije i jedan od osnivača grupe ekološke grupe “Zeleni svet”  koja je radila na projektima razvoja čistih gradova (“bioagroekopolisa”). 

Igor Volk je zaslužni probni pilot SSSR-a i Heroj Sovjetskog Saveza, ko-autor knjige “Svetska avijaciona i kosmička tehnika” objavljene 1991. 

Igor Volk je 85. preminuli Zemljanin (34. sovjetsko / ruski kosmonaut) koji je bio u kosmosu. Iza Volka su ostale supruga Valenitna i dve ćerke  

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 5 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 7 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 10 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 20 sati ranije

Foto...