andrej

Andrej Ivanovič Borisenko (Андрей Иванович Борисенко)

Budući da je rođen u godini kineskog zmaja, Andrej Borisenko, brodski inženjer nove misije, po drugi put sa sobom u kosmos nosi mali talisman u obliku zmaja.

Međutim, kao indikator bestežinskog stanja, upravo je Borisenko odabrao malu maketu novog ruskog kosmičkog broda "Federacija". On je na konferenciji za štampu rekao da tradicionalno neko od dece kosmonauta odabira indikator bestežinskog stanja, međutim kako su deca sva tri člana posada odrasla, Borisenko je predložio da ponesu gumenu maketu "Federacije". A u nadi da će upravo neko od njih učestvovati u prvoj misiji novog ruskog kosmičkog broda koja je planirana za sedam godina. Inače, indikator bestežinskog stanja je mala lutka koja visi iznad glave kosmonauta u kabini. Dok rade motori rakete, ona poskakuje, a kada se brod odvoji od trećeg stepena i uđe u orbitu, lutka počinje da lagano da lebdi pokazujući kosmonautima da je nastupilo bestežinsko stanje.

Sa 52 godine, Andrej Borisenko je najstariji član posade. Rođen je 17. aprila 1964. u Lenjingradu. Tamo je 1981. završio srednju školu fizike i matematike, a šest godina kasnije diplomirao je na Lenjingradskom vojno-mehaničkom institutu (LVMI) na katedri za dinamiku leta i upravljanje.

Po diplomiranju, Borisenko je kao građansko lice proveo dve godine u Pomorskim snagama Rusije, posle čga je 1989. prešao u RKK "Energija". Njegovu karijeru u najvećoj ruskoj kompaniji kosmičke tehnike u kojoj su projektovani kosmički brodovi i orbitalne stanice, obeležilo je angažovanje u Centru upravljanja kosmičkom letovima (CUP), gde je radio u kontroli misija na orbitalnom kompleksu "Mir" i ruskom segmentu MKS. Njegova poslednja smena u CUP-u je bila juna 2003. 

Borisenko je postao kandidat za kosmonauta krajem maja 2003. Dvogodišnju osnovnu obuku je završio sa odličnom ocenom, da bi od 2005-2008. učestvovao u sastavu grupe kosmonauta koja se pripremala po generalnom programu za misije na MKS.

Zanimljivo je da je Borisenko nekoliko meseci bio dubler u misiji MKS-24, posle čega je (aprila 2009.) prebačen u rezervnu posadu prethodne, ekspedicije MKS-23 koja je obavljena 2010. Istovremeno, objavljeno je da je on ujedno član osnovne ekspedicije MKS-27.

Prvi kosmički let Borisenko je obavio od 4. aprila do 16. septembra 2011. u sklopu posade ekspedicije MKS-27/28 skupa sa Aleksandrom Samokutjajevim i Ronaldom Garanom. Tada je postao 110. ruski kosmonaut koji je leteo u kosmos. Njegova misija je trajala nešto više od 164 dana.

Po povratku iz kosmosa, Borisenko je jedno vreme rukovodio grupom kosmonauta-istraživača, znači onih kosmonauta koji nisu leteli u kosmos), da bi 2014. objavljeno o njegovom imenovanju za člana osnovne ekspedicije MKS-49/50. Zanimljivo, nešto kasnije se pojavila informacija da je moguće da u ovoj ekspediciji Borisenko bude zamenjen veteranom Pavelom Vinogradovim, što se očigledno nije desilo. Shodno tradiciji selekcije kosmonauta u kosmičkim posadama, istovremeno je objavljeno da će Borisneko biti dubler brofskog inženjera misije MKS-47/48 (Olega Skripočke, koji se pre nekoliko dana vratio iz kosmosa).

Ukazom predsednika Putina iz juna 2012, kosmonaut Andrej Borisenko je udostojen zlatne zvezde heroja Ruske Federacije. Takođe, nosilac je nekoliko počasnih zvanja i medalja "Roskosmosa" i NASA-e. 

Borisenko je u drugom braku, iz prvog ima 26. godišnjeg sina Ivana.

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Iako je to najveća brzina nečega što... 4 sati ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor, zaslužuje pađnju. Sonda... 6 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Bilo je još, za ćirilicu, ne bih rekao... 8 sati ranije
  • Željko Kovačević said More
    Sjajan tekst! 9 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Evo analogije koja može da pomogne... 19 sati ranije

Foto...