Bio sam 4. razred i izasao sam sa drugovima na ulici da se igramo (znam zvuci kao pocetak sastava nekog osnovca).Prolecno vreme, nije hladno , niti toplo, oblacim trenerku i izlazim srecan.
Dogovorili smo se da igramo zandar-lopov, stariji ljudi znaju sta je to.I tako u zaru igre popnem se ja na jedan obliznji nizi krov, da izigravam snajperistu.Krov je bio od nekog rebrastog lima, sav klizav.U jednom trenutku izgubio sam ravnotezu i pao na krovu, zabolela me ruka al ja nastavljam da se igram sa drugarima.Medjutim, posle kraceg vremena, prestajem da osecam ruku.Podigo sam rukav trenerke i sav zaprepasten zaplakao od boli i prizora.Polomio sam ruku i prizor je bio bas grozan, od bolova i straha drugari su morali da me vode kuci, da bi me na kraju roditelji odveli u bolnicu.
Tog dana sam nosio crvenu trenerku ( neke od legenda kazu da na petak 13. ne treba nositi crvenu boju) ;
Polomio sam desnu ruku (obe koske , ruka je izgledala kao opelov znak u sredini, nesto kao, ---___ ) .
Nikad mi se vise u zivotu tog dana nista nije desilo, ne verujem u takve stvari, ali eto , ispricao sam jedan nemio dogadjaj iz mog zivota koji se tice "tog" dana.
Write comment (0 Comments)
Voleo bih da se više piše o ruskoj sadašnjosti kada su u pitanju misije! Stalno čitamo o nekim misijama do kojih nikako da "stignemo" ... na kraju kada i stignemo, misija završi neslavno!!!
Write comment (0 Comments)
Mislim da je donekle riskantno izvlačiti „zaključke“ iz „dijaloga“ preko sredstava javnog informisanja. Ali i interesantno. Imam u vidu „dijalog“ direktora „Roskosmos“-a V.A.Popovkina i direktora Instituta za kosmička istraživanja (IKI) RAN Зеленый Левa (Lav Zelyony).
U RIA Novosti Зеленый je izjavio da do 2020.godine druge zemlje neće istražiti Fobos (valjda time akcentira da će to Rusija). Takodje, na press-konferenciji u istoj agenciji 10.o.m. Зеленый i njegov zamenik Олег Кораблев su “detaljisali” o misiji Trace Gas Orbiter, odnosno ExoMars Rover (posle radnog susreta sa ESA).
Popovkin je 30.03. o.g. reagovao na temu ponavljanja “Fobos Grunt”-a. Ono što je bilo aktuelno 2.000 god. neće biti i 2018.god. Mi smo do danas mnogo doznali o Fobosu putem raznih drugih metoda.
Pitanje je kako će “proći” ruske misije na Mesec.
Meni se čini važnim konstatacija Popovkina - akademski instituti su zainteresovani za nove projekte, ali kod donošenja odluka ne treba se time rukovoditi.
Write comment (0 Comments)
Ovaj, inače dobar, tekst M.Tumpića optimalno je prilagođen za AM, s obzirom da tema tangira ESA, „Roskosmos“ i NASA. Ako dozvolite, akcentirao bih „deo“ koji se tiče „Roskosmos“-a. Radni susret „Roskosmosa“-a i ESA je bio u Moskvi 6.o.m.. V.A.Popovkin je 9.o.m. dao intervju listu „Коммерсант Власть” na temu ruska kosmonautika u bližoj budućnosti (nije bilo reči o misijamana na Mars). Ne bih o odgovorima Popovkina, osim da konstatujem da je intervju “logičan nastavak” izjave Popovkina od 30.3. o.g. – Rusija ne mora da ulaže izuzetne ekonomske napore da bi osvojila prvo mesto u kosmičkoj trci; strategija razvoja je učvrstiti se u prvoj trojci; Možemo biti prvi, ako nam se godišnje da 340 mlrd.dolara; U Rusiji treba rešavati mnoge druge zadatake, osim kosmičkih; U ruskoj Akedemiji nauka ima mnogo instituta i svi bi da žive dobro, ali Federalni kosmički program neće “hraniti” te institute, već će rešavati zadatke.
Write comment (0 Comments)
Prvi put sam o pokvarenum tranzistorima čitao početkom 2011. godine (http://www.federalspace.ru/main.php?id=2&nid=15433). Tekst je preneo zvanični sajt “Roskosmos”-a, što mu daje posebnu težinu. Sagovornik novinara je bio akademik RAN Михаил Маров, jedan od projektanata letova na Mars i Veneru, čiji su stavovi, po logici stvari, za respekt. Otuda se moj komentar ne odnosi na, inače dobar, tekst (temu) D.Dragovića, već na "nešto drugo".
Zašto se M.Markov baš tada “javio” sa tom temom? Zašto je taj tekst (indirektno) podržan od “Roskosmos”-a? Pri tome M.Markov doslovno kaže “mi smo ruski ljudi, nikada nismo imali odnos prema kvalitetu kao na Zapadu. I danas u nizu grana glavni instrument naše tehnologije često je malj (кувалда), a elektronika je osetljiva stvar”.
U ruskim sredstvima javnog informisanja ima i drugih mišljenja. Isti taj tranzistor KT 312 je besprekorno radio u ruskoj vojnoj tehnici, ali u uslovima vazduha. A u uslovima vakuma? Uslova vakuma, navodno, u kosmičkim aparatima nije ni bilo jer su elektrokomponente bile u hermetičkim kapsulama sa inertnim gasom (iznutra) ili zalivene voskom. Zamena zlatnih provodnika aluminijumskim dovela je do oksidacije. Od čega su oksidirali? Inače, Rusija je u to vreme imala veoma velike zlatne rezerve, ili prevedeno na običan jezik, zlata. I danas se pravi “zlatni KT 312” i košta oko 1$.
Write comment (0 Comments)
Super bašp ću isprintat treba mi :), početnik a velika želja za gledanjem još da abavim i bolji teleskop trenutno imam 600mm, 50x,100x :(
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
