Kada je 2015. 'New Horizons' prošišao pored Plutona, svi naučnici su ostali zatečeni: bivša planeta je u svakom smislu komplikovanija nego što je to iko zamišljao. Umesto zaleđene kamenice izrovane pukotinama i kraterima, ukazao se svet daleko zanimljiviiji od 99% tela našeg sistema. Mnoga pitanja su ostala bez odgovora, a svaki odgovor je povlačio desetine novih pitanja. Ja sam, normalno, likovao, jer sam Pluto-fun od rođenja.
Još na mutnim slikama Hablovog teleskopa napravljenim sa daljine od 6 milijardi kilometara, a posebno tokom približavanja 'Horizonsa', isticala se blještava fleka na površini. Svi su mislili da se radi o nekoj peščanoj pustinji, možda ledu, a neki su pominjali parking za leteće tanjire Kada se na slikama pojavila srcolika tvorevina, broj romantičnih poruka Nasi je skočio puta 1000. Tvorevina je ubrzo dobila ime Tombaugh Regio a njen najblještaviji deo po prvom veštačkom satelitu – Sputnjik.
Sputnik Planitia je verovatno nastao kao udarni basen koji je vremenom sakupljao isparnjive ledove. Veličina hipotetičkog tela koji je udario procienjena je na 150-300 km, što je ogromno obzirom da je Pluton manji od recimo Rusije. Alternativno, postoji mogućnost je da je akumulacija leda na ovom mestu svojom težinom spustila površinu, što je dovelo do formiranja bazena u kome se nakupilo nekoliko kilometara debelog azotnog leda. Nedostatak bilo kakvih vidljivih kratera je sugerisalo da je površima stara oko 180.000 godina.
Ubrzo je potvrđeno da Pluton poseduje atmosferu(!), bednu za naše uslove, ali ipak atmosferu, sastavljenu od metana i azota, koja se menja u 300-godišnjim ciklusima. Da stvar bude čudnija, kao glani rezervoar atmosferskog azota navođen je 1000 km širok Sputnik.
Ali čudima koja krije Sputnik nije bilo kraja – detaljne slike su prikazivale zapanjujući uzorak ravnih poligona širokih 30-ak km odvojenih uskim koritima. Ova karakteristika je bila znak toplotne konvekcije unutar ledene mase koja neprestano obnavlja svoju površinu. Do sada je pokretač ovog procesa bila zagonetka.
Međutim, u svojoj studiji objavljenoj 15. decembra 2021. u elitnom časopisu 'Nature', istraživači iz francuskog nacionalnog centra CNRS, Visoke škole iz Liona i univerziteta Exeter otkrivaju misteriju formiranja ovih struktura. Uprkos niskom nivou Sunčevog zračenja, azotni led ovde redovno sublimira, tj. pretvara se direktno u gas, a da prethodno ne postane tečnost.
Ova sublimacija rezultira lokalnim hlađenjem koje uzrokuje pomake u sloju leda u vremenskim rasponima koja se mere u 100.000 godina, što je uporedivo s brzinom kretanja tektonskih ploča na Zemlji.
Proces više podseća na kretanje naših okeana nego na ponašanje slojeva leda na mesecima Jupitera i Saturna. Može da se pojavi i na površini drugih planetarnih tela poput Tritona, Neptunaovog meseca; ili Erisa i Makemake, među najvećim objektima Kajperovog pojasa.
Temperaturne anomalije ispod površinskog leda Sputnik Planitie na osnovu računarskog modela dr A. Morisona sa Exetera. Image credit: A. Morison / S. Labrosse / G. Choblet. https://www.space.com/pluto-bizarre-polygon-science?jwsource=cl
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
