2014 UZ224 je veliko telo, verovatno planeta patuljak, pronađeno u zabiti Sunčevog sistema, u oblasti iza Neptuna, poznatoj kao Kajperov pojas. Od svih tela Sunčevog sistema sa dobro poznatim orbitama ova je, posle planete patuljka Eris, najdalja. Njegova poluosa (ili srednja udaljenost) iznosi 109 astronomskih jedinica (AJ = 150 miliona kilometara). Kada znate da je Zemlja od Sunca udaljena jednu astronomsku jedinicu onda je ovih 109 zbilja daleko od nas. Jedna godina na ovoj planeti patuljku traje čak 1136 naših, zemaljskih godina, tj. toliko je potrebno da ova napravi jedan krug oko Sunca. Da bi stiglo do nje svetlu treba čak 12,5 sati.

didi

Planeta patuljak se kreće po vrlo izduženoj eliptičnoj orbiti pa se tako Suncu najviše približi (perihjel) na vrlo dalekih 5,7 milijardi kilometara. U afelu (najdalja tačka od Sunca) od naše zvezde je daleko čak 27 milijardi kilometara. Trenutno ova planeta patuljak udaljena je preko 90 AJ i približava nam se. Ali tek 2142. godine stići će u svoj perihel.

Da dodamo još da magnituda 2014 UZ224 iznosi 23,2 što znači da je ona izazov i za najmoćnije današnje teleskope.

Ova planeta patuljak je zabeležena na snimku još 2014. godine, ali je saopštenje o njenom otkriću moralo da kasni dve godine. Dve godine dugog istraživačkog rada. Otkrivena je nakon pregleda hiljada snimaka prikupljenih u okviru projekta Dark Energy Survey (DSE). DSE je projekat istraživanja tamne materije na osnovu snimanja i izučavanja stotine miliona udaljenih galaksija pomoću kamere 4-metarskog teleskopa Cerro Tololo opservatorije smeštene u Čileu. Na tim snimcima, sem galaksija, zabeleženi su i mnogo bliži objekti, pa tako i 2014 UZ224.

Koliko je velika ova mala planeta, posebno je zagonetan i težak zadatak. Ona se na snimcima vidi samo kao tačkica koju je teško razlikovati od stotine hiljada drugih. Ali ta tačkica se tokom vremena upadljivo pomera što se može primetiti poređenjem više snimaka načinjenim u različitim vremenskim periodima. Ipak, ona je na snimcima i dalje tačkica. Pa kako se onda procenjuje veličina dalekih objekata? Pa u nedostatku drugih pouzdanijih metoda pomoću sjaja. Veći objekti reflektuju jači sjaj i obrnuto. Naravno, sjaj zavisi i od materijala od kojeg je sačinjen objekat, a to se može, makar grubo, pretpostaviti. Dakle, procene su da ovaj objekat u prečniku ima između 350 i 1200 kilometara i po tome je svakako, mada ne i obavezno, mnogo manji od Plutona čiji prečnik iznosi 2370 km. Za preciznije procene potrebni su bolji snimci – što će sigurno biti zadatak za novu generaciju moćnih teleskopa.

I konačno, šta je ovo telo? Rekli smo verovatno planeta patuljak. Da bi neko telo bilo svrstano u tu kategoriju potrebno je da se ispune sledeći uslovi: ono mora da orbitira oko Sunca; da nije satelit drugog tela; da nije „pročistilo“ svoju putanju, tj. da je ne deli sa nekim drugim, obližnjim telima (kao što to čine, npr. asteroidi), i da ima dovoljno veliku masu da bi bilo okruglo, tj. kuglasto. Prva tri kriterijuma su zadovoljena, ali četvrti je nepoznat. Smatra se međutim da su objekti prečnika većeg od 400 km dovoljno masivni da ih sopstvena gravitacija „zaokruži“, što znači da je i 2014 UZ224 verovatno kugla.

Na kraju da dodamo i to da 2014 UZ224, sem ove oznake, još nema zvanično ime. Prema pravilniku Međunarodne astronomske unije (koja je inače jedina zadužena za davanja imena nebeskim telima) otkrivači imaju pravo da predlože naziv za nove planete patuljka a to je pravo koje se stiče onda kada se orbita tela u pitanju dovoljno pouzdano utvrdi. Do toga će sigurno proteći još dosta godina,  a kada do toga i dođe, ne možete da predložiti ime po slobodnom izboru jer postoji dogovor da se transneptunskim objektima nadene ime po nekom mitološkom božanstvu (astronomija ja je u nekim svojim detaljima sasvim konzervativna). Zbog toga je ovom dalekom članu Sučnevog sistema dato privremeno ime Di Di (DeeDee - od Distant Dwarf).

I, na samom kraju: ko je otkrio Di Di? Profesor astrofizike sa Univerziteta u Mičigenu, David Gerdes sa svojim brojnim kolegama okupljenim oko projekta Dark Energy Survey.

Biće u budućnosti sigurno još vesti o Di Di.

 


Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Problem je u tome što mi ne možemo... 2 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Prva slika u clanku je moj favorit za... 4 sati ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Zasto prva osoba (inicijator promene... 4 sati ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Šteta što se oštetio. Da nije... 22 sati ranije
  • adv.draganmiladinovi... said More
    Krigera nema na Marsovskom vidiku, plus... 23 sati ranije

Foto...