Pre 50.000 godina kometa C/2022 E3 (ZIF), zvaćemo je jednostavno E3, došla je do Sunca, obišla ga i zatim se vratila u tamne dubine Sunčevog sistema – sve do sada. Sada je ona ponovo tu, kod nas, ponovo je obišla Sunce i upravo ovih dana proći će na najmanjem rastojanju od Zemlje. 

Ta njen prolaz dobra je prilika za nebeske posmatrače i naročito za astrofotografe. Kometa će biti, tako govore procene, najsjajnija kometa koju ćemo ove godine moći da vidimo, dostupna čak i posmatranju golim okom. Mi to ne možemo da proverimo jer je u ovim našim krajevima pretežno oblačno, ali neće kometa tako brzo otići. Treba reći i to da nam u posmatranju smeta Mesec te treba sačekati da on zađe i zatim požuriti sa gledanjem dok ne svane. 

E3 se nalazi visoko na nebu i jezdi kroz cirkumpolarna sazvežđe Camelopardalis, tj. Žirafa.

Uslovi

Naravno, za ovo posmatranje potrebni su odlični osmatrački uslovi: čisto, prozračno nebo, odsustvo Meseca i svakako bez ulične rasvete. Pošto je kometa sada na ivici dostupnosti za golo oko najbolje je da je potražite dvogledom, pa tek ako u tome uspete, zapamtite zvezdani šablon u njenoj okolini pa pokušaje da kometu ugledate i bez optičkih pomagala.

Potrebno je da znate i ovo: kometa nije jasna, svetla tačka, već difuzna pegica. Verovatno ćete je videti kao magličastu mrlju i to ne baš upadljivu. 

Deset dana kasnije lakše ćete pronaći E3 pošto će ona prolaziti pored dosta jasne crvenkaste tačke. To je Mars koji će ovom nebeskom krajoliku dati posebnu čar. 

Fotografišite kometu

Bilo bi lepo da kometu fotografišete. Uz navedene uslove uradite sledeće.

Postavite stativ za fotoaparat, stabilan i čvrst, na njega okačite fotoaparat sa teleobjektivom, otvorite maksimalnu blendu, staviti visok ISO, recimo 1600 ili 3200 i stavite ekspoziciju 20 ili čak 30 sekundi. Neće smetati ti što se kometa kreće jer ona ionako nije jasno ocrtana tačka. Uostalom probajte razne kombinacije. I imajte na umu da će kometa, istina sve lošije i lošije, da se vidi do kraja aprila. Samo, što je dalje od nas, njen sjaj će biti sve manji i uskoro će ona moći da se vidi samo pomoću teleskopa. 

E, ovo smo zaboravili. Komete je pored Sunca prošla 12. januara na 166 miliona kilometara, a ovih dana će prozujati pored Zemlje na rastojanju od 42 miliona kilometara. Koliko je to? Pa Mesec je u proseku od nas daleko 384.400 kilometara. Dakle, tih 42 miliona je baš daleko.

Boja

I još nešto, kometa je zelena. Dobro, bolje je reći da je pomalo zelenkasta, mada su neki prijavili da od zelene boje ništa nisu videli. 

Otkud ta zelena boja? Kažu naučnici od prisustva dvoatomskog ugljenika oko jezgra komete. Već i po tome ona će ostati upamćena u katalogu kometa.

Šta će dalje biti s kometom? Pa nije baš jasno, ali mi je sasvim sigurno nećemo više videti. Ona će su uputiti ka periferiji Sunčevog sistema i ili će se zaustaviti u Ortovom oblaku te se ponovo vratiti ka Suncu, ali tek kroz više miliona godina ili će zauvek napustiti Sunčev sistem. Šta će od toga biti u ovom mementu nije jasno jer to zavisi od toga koliko će u međuvremenu ispustiti gasa i šta je čeka u Ortovom oblaku.