Nedavno sam započeo mini seriju o asteroidima opasnim za našu zemlju. Ukratko: Nasina letilica veličine 'Yuga' usmerena je tako da se zabije u asteroid, s namjerom da ga malo skrene s kursa. Test ima za cilj da pokaže našu tehnološku spremnost za slučaj da se u budućnosti otkrije realna pretnja od asteroida. Nažalost, od kometa nam ne bi bilo spasa. Ko su nam zapravo najveći kosmički neprijatelji?
Priča jeste interesantna. Još je interesantnija ako se malo zađe u temu. To znači, ako pročitaš da svake godine desetine asteroida prečnika 6-12 metara proleti pored Zemlje na udaljenosti manjoj od Meseca[1], a da ih mi otkrijemo samo šačicu!
Samo 2016. i 2017. otkriveno je ukupno 13 asteroida koji su proleteli na manje od 36.000 km od centra Zemlje. Od njih, 8 je otkriveno kada su nar već mimoišli a samo 1 je otkriven 24 časa ranije. Sledeće, 2018, 6 od 8 susreta je otkriveno blagovremeno, mada uglavnom na manje od 24 časa od potencijalnog sudara. U pomenute brojeve nisu uračunate stotine objekata koji su ipak tresnuli na Zemlju, koji nisu otkriveni na vreme već su ih detektovali vojni senzori koji su konstruisani da detektuju naše lokalne nuklearne udare. Od detektovanih objekata, 78 je imalo oslobođenu energiju veću od 1 kilotona, što je ekvivalentno eksploziji 20 vagona TNT-a, uključujući i 11 koji su imali energiju sudara veću od 10 kilotona, tj. bili su uporedivi sa nuklearnim bombama iz II svetskog rata.
Pored blizine prolaska pored naše kuće, problem je i veličina, jer neki su veći i od 100 metara. Podsećam da je slavnu Tungusku eksploziju izazvao objekat veličine 60-190 metara, dok je bolid iz Čaljabinska, koji je 2013. izazvao povrede kod hiljada ljudi, procenjen na samo 20 metara. Procene su da je u poslednjih stotinjak godina, od 1900. do 2020, najmanje 14 objekata većih od 100 metara proletelo između Meseca i Zemlje, a samo jedan (Tunguzija) nas je počastio udarom.
Ovaj Nasin giff prikazuje trajektoriju asteroida 2005 YU55 početkom novembra 2011. Asteroid je velik otprilike 360 metara. Tokom 27 časova koliko traje animacija, Zemlja, Mesec i asteroid su prevalili oko 2,8 mil. km kroz kosmos.
|
Godina
|
Datum najbližeg
prolaska |
Objekat
|
Veličina
(u m) |
||
|
2029
|
2029-04-13
|
38.0
|
0.10
|
310–340
|
|
|
2004
|
2004-03-18
|
49
|
0.13
|
15–49
|
|
|
2017
|
2017-07-21
|
63
|
0.16
|
31–91
|
|
|
2009
|
2009-03-02
|
72
|
0.19
|
15–47
|
|
|
1980
|
1980-05-18
|
2009 WW7
|
74
|
0.19
|
4-11
|
|
2019
|
2019-07-25
|
78
|
0.2
|
57–130
|
|
|
1994
|
1994-12-09
|
1994 XM1
|
105
|
0.27
|
5–16
|
|
2006
|
2006-02-23
|
2006 DD1
|
117
|
0.31
|
11–34
|
|
2002
|
2002-06-14
|
120
|
0.31
|
40–130
|
|
|
2003
|
2003-12-06
|
2003 XJ7
|
148
|
0.39
|
11–36
|
|
1993
|
1993-05-20
|
1993 KA2
|
149
|
0.39
|
3–11
|
|
1999
|
1999-08-12
|
2016 CD137
|
179
|
0.47
|
13–43
|
|
1990
|
1990-09-19
|
2003 SW130
|
186
|
0.48
|
3–10
|
|
2018
|
2018-04-15
|
193
|
0.50
|
48–110
|
|
|
2018
|
2018-05-15
|
203
|
0.53
|
42-136
|
|
|
1936
|
1936-01-06
|
2010 VB1
|
212.6
|
0.55
|
48–156
|
|
2005
|
2005-12-05
|
2005 XA8
|
217
|
0.57
|
15–49
|
|
2012
|
2012-04-01
|
230
|
0.60
|
60
|
|
|
1914
|
1914-12-31
|
232.9
|
0.61
|
279–900
|
|
|
2015
|
2015-01-18
|
240
|
0.62
|
12–27
|
|
|
1971
|
1971-04-11
|
237.0
|
0.62
|
122–393
|
|
|
2028
|
2028-06-26
|
248.7
|
0.65
|
921–942
|
|
|
2010
|
2010-11-02
|
2010 UJ7
|
286
|
0.74
|
20–49
|
|
2018
|
2018-01-03
|
298
|
0.77
|
65–226
|
|
|
2001
|
2001-01-15
|
2001 BA16
|
306
|
0.80
|
13–43
|
|
1982
|
1982-11-04
|
2012 TY52
|
314
|
0.82
|
111-358
|
|
2011
|
2011-11-08
|
324
|
0.84
|
360
|
|
|
2007
|
2007-01-18
|
2007 BD
|
324
|
0.84
|
18–57
|
|
1991
|
1991-04-08
|
322
|
0.84
|
46–149
|
|
|
1988
|
1988-10-16
|
2010 UK
|
322
|
0.84
|
9–30
|
|
1976
|
1976-10-17
|
2013 UG1
|
328.1
|
0.85
|
70–226
|
|
2011
|
2011-12-03
|
347
|
0.90
|
100
|
|
|
1925
|
1925-08-30
|
347.0
|
0.90
|
443–467
|
|
|
2014
|
2014-03-05
|
349
|
0.91
|
20–40
|
|
|
1918
|
1918-09-17
|
350.1
|
0.91
|
556–1795
|
|
|
2013
|
2013-08-04
|
371
|
0.97
|
60
|
|
|
2008
|
2008-02-15
|
371
|
0.97
|
22–71
|
|
|
2016
|
2016-03-21
|
2016 FN56
|
384
|
1.00
|
35–86
|
Spisak asteroida koji su u poslednjih sto i kusur godina proleteli pored nas – ili će proleteti – na udaljenosti manjoj od Meseca.
Brojni asteroidi sitniji od 50 metara proleću i na manjoj udaljenosti od površine. Recimo, 16. avgusta 2020. asteroid 2020 QG prošišao je na samo 3400 km od površine. Procenjeno je da je imao dimenzije od 3 do 6 metara.
Haos od poznatih NEO objekata. Video (0:55; July 23, 2018). Mask planira da ovome doda još nekoliko desetina hiljada svojih komunikacionih satelita, a slične mreže planiraju i Google, Koka-kola, Amazon, a sigurno i Kinezi.
Animacija prikazuje položaj NEO potencijalno opasni asteroid 2015 TB145 prečnika 650 m, kada je 2015. godinu proleteo pored Zemlje. Svaka kuglica prikazuje položaj svakog sata.
Putanje preko 1400 potencijalno opasnih asteroida (PHA) koji su se muvali oko nas od 2013. Smatraju se opasnim jer su imali veličinu od najmanje 140 m i orbite koje prolaze bliže našoj orbiti od 7,5 mil. km. Srećom, nijedan od njih ne predstavlja neposrednu opasnost u toku sledećih sto godina.
Sve ovo navedeno je dobro poznato i može da izazove zabrinutost. Svi smo gledali filmove apokaliptičnih katastrofa u kojima džinovski asteroid udara u Zemlju i izaziva izumiranje slično onom koji je počistilo dinosaure pre 75 miliona godina. Može li se to sada dogoditi?
Pa, Zemlju zapravo često bombardujuju mali asteroidi, promera od 1-20 metara. Gotovo svi asteroidi ove veličine raspadaju se u atmosferi i obično su bezopasni.
Postoji inverzni odnos između veličine ovih objekata i učestalosti događaja udara. To znači da nas mnogo češće pogađaju mali objekti nego oni veći – jednostavno zato što u kosmosu ima mnogo više manjih objekata.
Prikaz asteroida koji su za 20 godina isparili u Zemljinoj atmosferi.
Asteroidi prečnika 1 km u prosjeku udare u Zemlju svakih 500.000 godina. Smatra se da je 'najnoviji' udar ove veličine formirao udarni krater Tenoumer u Mauritaniji, pre otprilike 20.000 godina. Asteroidi prečnika približno 5 km udaraju u Zemlju svakih 20 miliona godina.
Gorepomenuti meteoroid iz Čeljabinska, koji je oštetio zgrade u šest ruskih gradova i ozledio oko 1500 ljudi, procenjuje se da je imao u promeru oko 20 metara.
Slika 1. Očekivana učestalost udara u Zemlju, sa sadašnjom gustinom kometa i asteroida i upoređeno sa Mesečevim kraterima. Prikazan je ekvivlent energije u megatonama TNT.
(Po predviđanjima Shomakera iz 1983.)
Nasina misija DART, o kojoj sam nedavno detaljnije pisao, potaknuta je pretnjom i strahom da će neki veliki asteroid udariti u budućnosti u Zemlju.
Torino lestvica je metoda za kategorizaciju opasnosti od udara sa objektima u blizini Zemlje (NEO). Koristi skalu od 0 do 10, pri čemu 0 znači da postoji zanemarivo mala verovatnoća sudara, a 10 znači neposredan sudar, pri čemu je objekt koji udara dovoljno velik da izazove globalnu katastrofu.
Udar Chicxuluba (kome se pripisuje izumiranju neptičjih dinosaura) prema Torinskoj skali je klasifikovan ocenom 10. Udari koji su stvorili krater Barringer u Arizoni i događaj u Tunguziji 1908, oba odgovaraju Torinskoj skali od 8.
S povećanjem broja onlajn vijesti i sposobnosti pojedinaca da snimaju događaje, asteroidi tipa 'near-missed' imaju tendenciju da proizvode strah u javnosti. Trenutno, NASA pomno prati asteroid Bennu, koji je trenutno objekt s najvećom 'kumulativnom ocenom opasnosti'. (I ti možeš da budeš u toku). Sa prečnikom od 500 metara, Bennu je sposoban da stvori krater od 5 km na Zemlji. Međutim, NASA je takođe rekla da postoji 99,943% šanse da će nas asteroid promašiti.
U septembru 2007. jedan asteroid je udario u tlo pored Karakasa, u Peruu, i ostavio krater prečnika 13 m. Detalje je moguće pronaći u Wikipedia article kao i u National Geographic article. Kaže se da je hondrit imao prečnik od oko 3 m. [Uoči ljude okolo.]
Kao što se vidi, ovo je jedna od mojih omiljenih tema, o kojoj relativno redovno pišem. Listajući moju arhivu, pronašao sam da sam još 2004. u tadašnjem AM napisao serijal pod nazivom 'Sudari Zemlje sa asteroidima i kometama'. To je zapravo bila samo kopija relevantnog poglavlja iz naše enciklopedije koja se tada tek pripremala za štampu, a koja se i danas nudi na ovom sajtu. Nešto kasnije, napisao sam i vrlo zanimljivu priču o fenomenalnom udarnom krateru Chesapeake, i znam da ih ima još, samo me mrzi da preturam.
Dok nas nešto ozbiljno ne čvrkne, nećemo se opametiti, to je jasno. Kako to znam? Korona pokazuje da svetski sistem vlasti, svake zemlje posebno a i globalno, jednostavno poseduje zaprepašćujuću nesposobnost da se odupre globalnoj pretnji, niti idejno, niti institucionalno, a pogotovu nekakvom kolektivnom konsolidacijom. Umesto da se svi pametnjakovići na svetu skupe na jedno mesto, da im se brdo love i hardver i zakopaju političke sekire, svaka zemlja radi protiv korone sama za sebe, gučeći i krijući reziltate od drugih, što samo produžava u nedogled globalnu agoniju.
[1] Prema zvaničnom izveštaju, od početka veka ih je detektovano 435. Najmanje jedan svake godine proleti na 1/10 udaljenosti Zemlja – Mesec, što je bliže od geostacionarne satelitske orbite.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
