Ko poseduje internet budućnosti?

OStvari
Ordinary Things
Satiričar, dokumentarist

Obične stvari je poluanonimni satiričar opsednut time kako nam internet izobličuje um. Istražuje šta nam prošlost može reći o budućnosti i kako internet utiče na sve nas.


POJAVA MASOVNOG NADZORA potpomognutog podacima „preti da pretvori privatnost u relikt XX veka”, kaže anonimni kreativac sa Jutjuba poznat kao Ordinary Things. U međuvremenu, farme trolova, koje sponzorišu vlade, šire dezinformacije i stvaraju haos na platformama koje bi trebalo da nas povezuju i radikalno preoblikuju naš način života. Ordinary Things pruža prosvetljujući izveštaj o snagama i slabostima interneta, upozoravajući nas da je borba za slobodan internet borba za našu kolektivnu budućnost.

Uključite / isključite prevod dole desno: strelica

StvariTED 1

StvariTED 2

StvariTED 3

  

  

 
Transkript predavanja:
Milenka Okuka, Translator
Una Kavazović, Reviewer

00:00

Internet kakav znate je pod napadom i krhkiji je nego što biste pomislili.

00:06

(Dajalap zvuci)

00:08

U ranijim, krelastijim, škripavijim danima neta činilo se da su mogućnosti neograničene. „Informacija želi da bude slobodna”, rekoše pioniri Veba 1.0. Zamislili su slobodan internet gde bi bezbroj nezavisnih čvorišta održavalo globalni sistem instant komunikacije,u potpunosti decentralizovan i samim tim imun na centralnu kontrolu ili sabotažu.

00:34

Preskočimo do danas i eh, mislim da su oko pola toga pogodili.Nezavisnost je tek tolika, trenutno se čini da internet i njegovu infrastrukturu poseduju ista tri lika iz Amerike. U svetu megaplatformi, algoritama za hvatanje pažnje i masovnog nadzora,ne pitamo se da li su informacije slobodne, pitamo se jesmo li mi slobodni.

00:56

Sad, na stranu sav pesimizam, moram da kažem da ja volim internet. Tamo provodim najviše vremena. Najbolja stvar kod pandemije je bila posmatranje svih vas kako se srozavate na moj nivo.

01:07

(Smeh)

01:08

Ubrzala je invaziju materijalnog sveta digitalnim. Sastanak koji je mogao da bude imejl, sada je imejl. Tržne centre zatvaraju polja za pretrage. Fortnajt turniri pune nacionalne stadione, a JPEG-ovi se prodaju po ceni da Vinčija. Šta god da se desi, svi ćemo provoditi sve više vremena na internetu. Kako da zašititimo ono zbog čega je sjajan i promenimo ono zbog čega je zastrašujući?

01:36

Pa, pre svega, mislim da nam je potrebna nadogradnja. Pristup internetu više nije luksuz. Radi se o nužnosti za ekonomski i individualni razvoj. Za zemlje u razvoju, sve veći pristup internetu znači izlazak iz siromaštva i on obezbeđuje lakši pristup osnovnim uslugama poput obrazovanja i zdravstva.

01:57

Kad su se milioni sa Globalnog juga ulogovali, način na koji svet pristupa internetu se u potpunosti promenio. Godine 2011, upotreba mobilnog interneta je iznosila svega 5% ukupnog saobraćaja. Danas je ušuškana na 56%. Zbog jeftinih telefona i 4G internet je postao istinski globalan, ali to takođe znači da mu većina nas jedino pristupa preko šačice aplikacija. Internet je u svim vašim džepovima,a kako je ovo TED govor, verovatno je na većini vaših zglobova. Ne i na mom. Ja imam digitron.

02:32

(Smeh)

02:33

Održava me skromnim. Tu mu pristupamo, ali ne bismo bili u mogućnosti da nije neizglednih, dobro čuvanih zgrada poput ove.Tačaka internet razmene gde se propusni opseg zapravo proizvodi.Kada bi ova mesta prestala da rade, internet bi pao i ni najznojaviji lik iz informatičkog odseka ne bi mogao ništa da uradi.

02:56

Godine 2011, egipatska vlada je isključila jednu od dve glavne tačke razmene u državi, Ramses Exchange u Kairu. Internet je korišćen da se organizuju protesti tako što su korisnici podsticani deljenjem videa nasilja u realnom vremenu. Danima su jedino nekoliko vladinih ministarstava i berza bili povezani na internet. Radilo se o pretnji režimu u osipanju. A kada je vlada pala, internetu su pripale najveće zasluge. Protesti su organizovani bez označenih vođa i nezabeleženom brzinom. A to je nešto što internet radi što nijedna druga tehnologija nije bila ni blizu da postigne: decentralizovano masovno organizovanje.

03:40

Otad pak, režimi su postali daleko bolji u uprezanju snage interneta za sebe. Godine 2019, i Iran i Irak su bili suočeni sa potencijalno destabilišućim protestnim pokretima, a obe vlade su reagovale čupanjem nacionalnog rutera.

03:58

Ova zamračenja su pak skupa. Jedanaestodnevno gašenje interneta smatra se da je koštalo iračku ekonomiju preko dve milijarde dolara. U Iranu je potrajalo svega osam dana, ali je komunikacijsko pomračenje iskorišćeno za hapšenje organizatora i ubijanje na stotine demonstranata. Snimci nasilja su se probili na internet čim je pristup ponovo uspostavljen, ali dotad je protestni pokret potpuno izgubio zamah.

04:27

Ove godine, udarna bitka za slobodni internet je bila u Mjanmaru.Vojna hunta je preuzela vlast u februaru i sprovodila je gašenje interneta tokom noći kako bi ometali proteste i skrivali kršenja ljudskih prava. Društvene mreže su bile zabranjene mesecima, ali aktivisti su uspešno izbegavali restrikcije upotrebom VPN-ova kako bi pristupali zabranjenim servisima i dokumentovali nasilje države.

04:54

Radi se o gerilskom sajber ratovanju na delu i ono ima stvarne žrtve.Mobilni telefoni možda ohrabruju otpor, ali i olakšavaju masovni nadzor potpomognut podacima. Uđite na pogrešnu platformu i vlada može da prati vaše privatne poruke i da ih automatski brišepre nego što stignu do ciljanog primaoca. Meni ovo izgleda kao pola puta između vladine cenzure vaše pošte i vaših misli.

05:25

Međutim, nije beznadežno. Baš kad je hunta preuzimala vlast, njihov dolazak je dokumentovan u ovom viralnom snimku od strane fitnes influenserke.

05:34

(Vesela muzika)

05:38

Ovo je huntina vrhuška u pozadini kako stiže da svrgne demokratski izabranog vođu.

05:51

Sad, volim ovaj snimak. Istovremeno je apsurdan i tragičan, što osećam da su nerazdvojiva raspoloženja u vezi s trenutnim internetom. Međutim, takođe pokazuje da čak i kada celokupnu nacionalnu infrastrukturu interneta kontroliše represivni režim,informacija i dalje želi da bude slobodna.

06:13

Na Zapadu pak, neki od nas su zabrinuti da su informacije postale malčice preslobodne. U nekim slučajevima, oslobođene činjenica.Dezinformacije i lažne informacije na društvenim mrežama testiraju granice slobode govora.

06:27

Svetska zdravstvena organizacija je nazvala pandemiju infodemijom, gde su njihova zvanična ažuriranja delila vremensku liniju sa postovima koji su vam govorili da lečite koronavirus izbeljivačem. U Ujedinjenom Kraljevstvu, teorija zavere koja je povezivala 5G sa koronavirusom se širila toliko brzo da je to dovelodo paljenja preko 30 tornjeva za mobilne telefone samo u martu 2020. Apsurdno. Tragično, iznova. Međutim, lako je uvideti da postoji problem.

06:57

Borba protiv dezinformacija je zeznuta kada su megaplatforme postale toliko ogromne da ih je gotovo nemoguće efikasno moderirati. Kada je Fejsbuk pokušao da iskoristi mašinsko učenje da identifikuje i ukloni opasne postove, često nisu bili u stanju da razlikuju vladine smernice od postova koji ih oponašaju. Nesavršene mašine naposletku stvaraju nesavršene mašine.

07:21

Radi se o krajnje ljudskom problemu i očito je stariji od interneta.Oduvek je postojala potražnja za dezinformacijama. Zasnovana je na tome u šta ljudi žele da veruju. A gde postoji potražnja, tu je i prilika za ponudu. Sam Fejsbuk će vam reći da većina dezinformacija na njihovoj platformi ima finansijski podsticaj.Zlonamerni akteri koji poseduju male veb-stranice krcate reklamama, koji plaćaju da se reklamiraju prvo na Fejsbuku kako bi pogurali stvari. Platforme možda nisu u stanju da uređuju sve što govorimo, i ne mislim da bi trebalo, ali su više nego sposobne da ometu i regulišu one koji ih plaćaju.

08:02

Naravno, megaplatforme odbijaju bilo kakvu regulaciju reklama jer tu zarađuju većinu novca. Svi znamo da nam ne prodaju uslugu.Prodaju pristup našim očnim dupljama.

08:15

Trenutno imamo rasprostranjeno nepoverenje prema neregulisanom internetu. U Ujedinjenom Kraljevstvu imamo popularne javne kampanje i skorašnje vladine predloge da se nalozi na društvenim mrežama povežu sa zvaničnim vladinim dokumentima, čime bi se rešili anonimnosti i ljudi bi bili odgovorni za sve nevaljale stvari koje izgovaraju onlajn.

08:36

Ovo je dobronamerno, ali je jebeno užasna ideja. Marginalizovane grupe i politički disidenti se oslanjaju na anonimnost da zaštite svoju slobodu govora, a povezivanjem lične karte sa vašim nalogom na društvenoj mreži bili biste izuzetno ranjivi na mrežno pecanje i krađu identiteta.

08:54

Ne delim svoje ime onlajn ili bilo gde javno, ne zato što sam stidljiv,već zato što sam znatiželjan da vidim koliko dugo ću da izdržim.Steći prepoznatljivost, ali ostati anoniman je jedinstvena privilegija informatičkog doba, pa zašto je ne iskoristiti?

09:12

Internet je teško ukrotiti zato što je napravljen da bude takav. Ovo je Džon Postel, čovek koji je nekad držao nezvaničnu titulu „boga interneta”. Ovde 1998. pozira ispred ručno izrađene mape interneta.Vlada SAD-a je unajmila Džona da upravlja rut sertifikatom DNS-a,to je nešto najbliže što infrastruktura interneta ima vrhu hijerarhije. U suštini kad ukucate twitter.com ili poreskauprava.org, rut sertifikat vam omogućava da tu stignete. Suviše je uprošćeno, ali ono što treba da razumete je da ko god kontroliše rut sertifikat kontoroliše pristup svakom vebsajtu i teoretski bi mogao da ih sve obriše.

10:00

Stoga, kada je vlada SAD-a zatražila od Džona da im preda kontrolu, rekao je ne. A ovaj pojedinačan čin otpora će dovesti do stvaranja ICANN-a, međunarodne grupe više zainteresovanih strana koja se stara da globalni internet ne može da kontroliše jedna firma ili vlada.

10:18

Prirodno, neke vlade su se opirale ovome. Naročito je kineska vlada bila zagovornik nečega što nazivaju internet suverenitetom, još od 2013. Radi se o zamisli da svaka država ima pravo da kontroliše posebnu verziju interneta unutar sopstvenih granica. Naravno, kineski internet ovako funkcioniše decenijama, ali radi se o sve privlačnijoj opciji za ostale. Iran je startovao sopstvenu verziju 2018,a Rusija tiho testira svoju.

10:50

Svi ovi nacionalni zaštitni zidovi služe za ograničavanje neželjenih informacija, ali je njihov prioritet uništavanje organizovanja koje se dešava izvan partijske političke strukture. I, iskreno, ukoliko smo zabrinuti zbog dezinformacija, vlade su poslednja grupa kojoj bi trebalo da poverimo regulaciju istih.

11:11

Godine 2018, operativna direktorka Fejsbuka Šeril Sandberg je tvrdila da je kompanija izbrisala preko 1,3 milijarde lažnih naloga u svega šest meseci. Nekoliko stotina miliona njih je verovatno zakuvano ovde, u staroj sanktpeterburškoj kancelariji Agencije za istraživanje interneta, privatnoj firmi koju poseduje blizak prijatelj Vladimira Putina, kao i armiju trolova koju finansira država. Njihov posao je da šire dezinformacije i da seju razdor na internetu putem fantomske armije marionetskih naloga i teorija zavere. Njihov posao nije da učvršćuju argumente jedne strane, već da toliko raspire debatu kako bi sve strane izgledale jednako smešno. Međutim, ovaj nihilistički vid propagande je izuzetno slab kada se suoči sa iskrenošću autsajdera.

12:01

Zato smatram da je Aleksej Navaljni najinteresantnija osoba trenutno na internetu. Ako ne znate ko je on, on je mnogo toga:disident, advokat, kriminalac i jutjuber koji se suprotstavio ruskoj vladi. Njegov snimak Putinove palate ima 120 miliona pregleda, a to izaziva profesionalno divljenje i zavist u meni. Pored nešto visokobudžetnih snimaka dronom, skoro da nema novih informacija na ovom snimku. Radi se o kompilaciji već dostupnih izvora, na momente decenijama starih informacija. Nasuprot pak tim starim izvorima, ovaj snimak je stigao do 25 miliona ljudi za 24 sata i isporučio je ovu informaciju na uzbudljiv, urnebesan i inkluzivan način.

12:49

Nakon što je preživeo pokušaj atentata i osuđen u kaznenoj koloniji,Navaljni i dalje vodi pokret otpora na internetu. Kremlj je, kako dolikuje, blokirao pristup ovom snimku i blokirao je pristup veb-sajtovima Smart Voting, koje Navaljni širi. Možda nas plaše megaplatforme, ali one osnažuju pojedince i pružaju autsajderima publiku koja zasenjuje onu koju nude tradicionalni medijski autoritetikoji su dominirali tržištem informacija tokom prošlog veka.

13:22

I znam da imate osećaj kao da provodimo živote šaltajući između četiri iste aplikacije, a to je zato što to i radimo. Oko 80% internet saobraćaja je zarobila svega šačica kompanija i provodimo sve više vremena uz njih. Zahvaljujući karantinu i radu od kuće, upotreba interneta u Britaniji se udvostručila za svega godinu. A sva ta bindžovanja na Netfliksu iscrpljuju infrastrukturu interneta.

13:49

Ovo je centar za podatke hiperskale. Širom sveta postoji njih oko 600, a preko polovinu poseduju Amazon, Majkrosoft, Gugl ili Epl.Broj ovih lavirinata od računarskih kućišta se udvostručio u proteklih pet godina kako bi održali korak sa našom trajno rastućom potražnjom. A ovo je uznemirilo ponuđače internet usluga koji tvrde da ove monopolske kompanije propusnog opsega ne plaćaju svoj deo. I možda je tako.

14:17

I, iako smatram da je zabrinjavajuće da tako mali broj kompanija kontroliše toliki deo interneta, ne smatram da im je vladavina osigurana. Unutrašnje projekcije Fejsbuka pokazuju da buljuci tinejdžera napuštaju platformu, toliko da bi im baza korisnika u Americi mogla opasti za i do 45% u dve godine.

14:40

Ne kažem da će se problem rešiti sam od sebe. Ove platforme su moćne, ali samo onoliko koliko im poklonimo vremena i pažnje. Lako je zaboraviti da je internet i dalje u povoju i da se novi konkurenti gomilaju na svakom ćošku.

14:59

A onda imamo konkurente poput superaplikacija. A ove aplikacije su zanimljive. Isključivo su za mobilne telefone, za sad su samo azijska pojava. To su aplikacije koje se predstavljaju kao sve na jednom mestu za sve što vam je potrebno od interneta. Singapur ima Grab, Indonezija ima GoTo, ali je nadaleko najpopularniji kineski WeChat.

15:23

Sa preko 1,3 milijarde aktivnih dnevnih korisnika, WeChat se ugradiou samo tkivo običnog društvenog života u Kini. To vam je vozačka dozvola, debitna kartica i telefon. Tu plaćate stanodavcu, rezervišete letove, hotele i preglede kod doktora. Ubrzao je put Kine ka bezgotovinskom društvu, menjajući kovanice QR kodovima,gde su se čak i beskućnici morali modernizovati.

15:52

I radi se o sjajnoj alatci. Dovela je starije generacije i industrijsku radničku klasu na internet i dala im je lakši pristup osnovnim uslugama. Međutim, ona prikladno i grupiše sve vaše lične podatke,privatne poruke i kretanja u prostoru za vlade sa zakulisnim prolazom. Nadzor koji omogućuju ove superaplikacije preti da pretvori privatnost u relikt XX veka. Jer kada imate samo jednu platformu, nemate gde da se sakrijete.

16:28

Internet je sagrađen da bude pluralistički, da ne postoji nigde naročito i da bude dostupan svuda. Internet kultura je globalna kultura, moguće i njen prvi primer uopšte, i moramo se postarati da svako ima ravnopravan pristup. Niko u ovoj prostoriji ne zna kako će internet da izgleda za deset, 50 ili 100 godina, ali možemo da budemo prokleto sigurni da će da bude tu. Radi se o najvećem izumu naših celokupnih života, i moramo da se postaramo da bude odraz najboljeg u nama. Mora da bude otvoren, propitujući, sarađivački i sumnjičav prema autoritetu.

17:12

Hvala vam.

17:13

(Aplauz)

 
 
 
 

Komentari

  • Miroslav said More
    U svakom slučaju biće gore pre kineza... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Ako bude 2028. god. to će biti fantastično. 2 dana ranije
  • Aleksandar Zorkić said More
    Što da ne. Ako postoje i to takvi kakvi... 3 dana ranije
  • Željko Perić said More
    Zdravo :D
    imam jedno pitanje na ovu... 4 dana ranije
  • Baki said More
    Dobar izbor. Ideja filma nije nova, ali... 6 dana ranije

Foto...