POSLEDNJI KORAK JWST:
istorija najsloženijeg kosmičkog teleskopa kojeg je smislio čovek

Malo je objekata na svetu koji koštaju deset milijardi dolara. A jedan od njih je kosmički teleskop 'James Webb' (JWST), dragulj u kruni Nasinog sektora za astronomiju. 'James Webb' je najskuplji i najsloženiji astronomski instrument koji je čovek ikada konstruisao.


<< 1 Ι 2 Ι 3 Ι 4

'James Webb' je rođen kasnih 80-ih kao predlog za kosmičku opservatoriju za proučavanje srednjeg infracrvenog zračenja koja bi nadopunila rad kosmičkog teleskopa 'Hubble', potpuno drugačijeg kosmičkog teleskopa koji promatra ultraljubičasti, vidljivi i blisko infracrveni spektar. Srednje infracrveno područje je područje spektra koje će nam omogućiti da vidimo kroz oblake međuzvezdanog gasa i prašine i tako bolje shvatimo procese nastanka zvezda i planeta. Osim toga, omogućiće proučavanje vrlo udaljenih objekata s visokim crvenim pomakom koji su postojali na početku Kosmosa, kao što su prve zvezde i galaksije. Nova generacija velikih zemaljskih teleskopa otežavala je opravdavanje enormnih cena kosmičkih teleskopa koji rade u vidljivom spektru, kao što je 'Hubble', ali ultraljubičasto i srednje infracrveno su, i biće, područja elektromagnetnog spektra koja su našom atmosferom blokirana za ove opservatorije. Godine 1990. izveštaj Decadal Survey je preporučilo da Nasin sledeći veliki svemirski teleskop bude hlađena infracrvena opservatorija s primarnim ogledalom prečnika 6 do 10 metara, pri čemu je 8 metara bila omiljena kompromisna figura ('Hubbleovo' primarno ogledalo ima 2,4 metra). Godine 1995. budžetska ograničenja su prisilila smanjivanje veličine primarnog ogledala na 4 metra u prečniku. S druge strane, teleskop bi imao napredni pasivni sistem hlađenja koji bi omogućavao promatranje u infracrvenom dijapazonu bez hlađenja instrumenata helijumem ili vodonikom, čime bi se znatno produžio njegov vek trajanja. Za razliku od 'Hubblea', koji se nalazi u niskoj orbiti, novi bi se teleskop nalazio u Lagranžovoj tački L2 sistema Zemlja-Sunce. Na taj način bi se temperature teleskopa mogle bolje kontrolisati, iako bi zauzvrat moguće misije popravki poput onih koje su pokretane na 'Hubble' bile gotovo nemoguće.


12
Dizajn NGST iz 2000.

13
'James
 Webb' s početka veka, kada se zvao NGST i imao ogledalo prečnika 8 metara.

14
Spektralno područje koje će proučavati JWST.

Godine 1996. projekt, tada poznat kao NGST (Next Generation Space Telescope), ponovno je doživio promenu dizajna. Nasin direktor Dan Goldin smatrao je da je zrcalo od 4 metra premalo i natjerao se da ga poveća na 8 metara. Kako ogledalo nije moglo da stane u tovarni prostor nijedne rakete, odlučeno je da se napravi segmentirano i sklopivo ogledalo. NGST je na prelazu veka imao težinu od 3,3 tone, u poređenju s 'Hubbleovih' 11 tona, a njegovo lansiranje trebalo je da bude obavljeno između 2007. i 2011. Nažalost, cena projekta ubrzo je porasla sa oko 1 milijarde originalnih dolara na gotovo 3,5 milijarde. Razlog je bio taj što niko nikada nije pokušao da izgradi tako ambiciozan i složen kosmički teleskop. NGST / JWST je konstruisan kao metalni origami koji može da stane pod haubu 'Ariane 5', sa mnoštvom elemenata na otvaranje koji ne smeju da omanu ili bi misija završila krahom. Kao da to nije dovoljno, zbog njegovih velikih dimenzija bilo je nemoguće testirati implementaciju mnogih sistema u vakuumskoj komori. Osigurati da će se svi ti delovi pravilno otvoriti 1,5 miliona kilometara od Zemlje u pravo vreme ima svoju cenu, odn. cenu koju niko nije mogao da izračuna.

15
Konstrukcija JWST iz 2004.

16
Konstrukcija JWST iz 2009.

Sredinom prve decenije ovog stoleća veličina ogledala ponovno je smanjena na 6,5 metara u prečniku, a 2002. godine opservatorija je službeno krštena u 'James Webb', u čast drugog Nasinog direktora i jednog od glavnih pokretača programa 'Apollo'. Trošak za JWST nastavio je da raste i raste sve dok nije dosegao 6,5 milijardi. 2011. godine teleskop je bio na ivici otkazivanja od strane Kongresa Sjedinjenih Država, iako je kompromis konačno postignut zahvaljujući intenzivnoj kampanji naučne zajednice u korist projekta. Kao rezultat toga, postavljena je granična vrednost od 8 milijardi dolara, crvena linija koju teleskop ne sme da prekorači. U isto vreme, datum lansiranja je pomaknut sa 2016. na 2018. Do tada je 'James Webb' već 'pojeo' čitav budžet Nasinog astronomskog sektora, zbog čega su mnoge druge misije bile otkazane ili odgođene, kao što je opservatorija WFIRST (danas poznata kao 'Nancy Grace Roman'). Nekoliko godina je izgledalo kao da stvari idu dobro, ali u septembru 2017. lansiranje je odgođeno za jun 2019. U 2018. i na iznenađenje apsolutno nikoga, lansiranje 'Jamesa Weba' je ponovno odgođeno. Ovo kašnjenje dovelo je do zaobilaženja svete barijere od 8 milijardi dolara koju je nametnuo Kongres. Sada je teleskop trebao da poleti u maju 2020, iako je gotovo odmah ponovno odgođen na datum između novembra 2020. i maja 2021. Logično, niko se nije iznenadio kada je projekt po ko zna koji put odgođen do oktobra 2021. Ovog puta, izgovor je bila pandemija kovid-19, koja je imala značajan uticaj na 'Northrop-Grumman'. I ne, ovo nije bilo poslednje odgađanje, jer je konačno odlučeno da se datum lansiranja fiksira na decembar 2021. godine.

17
Definitivan dizajn kosmičkog teleskopa JWST iz 2011.

18
Delovi teleskopa.

<< 1 Ι 2 Ι 3 Ι 4


 
 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar