POSLEDNJI KORAK JWST:
istorija najsloženijeg kosmičkog teleskopa kojeg je smislio čovek

Malo je objekata na svetu koji koštaju deset milijardi dolara. A jedan od njih je kosmički teleskop 'James Webb' (JWST), dragulj u kruni Nasinog sektora za astronomiju. 'James Webb' je najskuplji i najsloženiji astronomski instrument koji je čovek ikada konstruisao.


<< 1 Ι 2 Ι 3 Ι 4

Tokom 2018. godine glavni izvođač projekta, 'Northrop-Grumman', objavio je nekoliko 'horor priča'. S jedne strane, tokom testova postavljanja 'kaptonskih' membrana toplotnog štita, pojavile su se pukotine usled 'ljudske greške', a kasnije je utvrđeno da je jedan od šest sistema zaduženih za otvaranje štita blokiran, stoga je bilo potrebno promeniti konfiguraciju kablova korištenih za otvaranje (novi dizajn je bio odobren u maju 2019.). Takođe je trebalo zameniti osam neispravnih ventila na ukupno 16 trastera, a jesan tehničar je, između ostalih tehničkih problema, deaktivirao senzore odgovorne za meerenje nivoa goriva u brodu dajući im previsok napon. 'Northrop-Grumman' se požalio da su ti zastoji izašli na videlo kako bi se iskoristili kao žrtveni jarac za kašnjenja, ali u svakom slučaju, integracija opservatorije je tekla svojim tokom.

19
Analiza jednog od 18 segmenata primarnog ogledala (NASA).

20
Berilijumska ogledala JWST-a prekrivena slojem zlata.

21
Polimerski petoslojni termoštit tokom testova otvaranja. Njegov zadatak je da drži teleskop na temperaturi nižoj od 50 K. Kad se otvori, imaće dimenzije 14,162×21,197 metara.

Do 2011. već su bila proizvedena ogledala za JWST-ovu optiku, uključujući 18 segmenata primarnog ogledala, a 2013. godine započela je izrada ploča toplotnog štita. Optika je integrisana 2016. godine, a godinu dana kasnije završena je montaža instrumenata sa samim teleskopom. 2019. godine integrisani su svi elementi teleskopa. Tokom 2020. i početkom 2021. godine, teleskop je prošao sve vrste testova pre nego što je sklopljen i zapakovan za transport u Francusku Gijanu. Poslednjih meseci nova kontroverza pomutila je projekt kao rezultat protesta nekolicine aktivista koji su želeli da izvrše pritisak na Nasu sa ciljem promene imena opservatorije, obzirom da je dobri stari James E. Webb bio homofob i ženomrzac. Nakon kratkog skandala na društvenim mrežama, NASA se oglušila o zahteve i JWST je ostao JWST.

22
Tehnologija je stvorila umetnost. Pogledaj savršenstvo optike novog teleskopa.

23
Istorija integracije 'James Webba'.

24
Primarno i sekundarno ogledalo 'Webba'.

25
Kompletan 'James Webb' sa petoslojnim termoštitom postavljenim 2019.

Ako stavimo polemike na stranu, 'James Webb' je izuzetna sprava koja će uneti revoluciju sva područja astrofizike, kao što je to svojevremeno uradio 'Hubble'. Njegovi glavni ciljevi su: direktno otkrivanje svetlosti prvih zvezda i galaksija, procesi nastanka zvezda i planeta, evolucija i dinamika galaksija te proučavanje egzoplaneta, uključujući, u nekim slučajevima, analizu sastava njihovih atmosfera i potraga za biomarkerima. Takođe će posmatrati tela u našem Sunčevom sistemu i optičke delove visokoenergetskih događaja, među mnogim drugim nebeskim pojavama. JWST će sve to postići zahvaljujući četiri glavna instrumenta: NIRCamNIRSpecMIRI i FGS / NIRISS, koji će pokriti spektralni raspon od 0,6 do 28,5 mikrona. NIRCam je kamera koja će raditi u bliskom infracrvenom području, dok je NIRSpec spektrometar koji će takođe promatrati ovo područje spektra. MIRI će funkcionirati kao kamera i spektrometar u srednjem infracrvenom području, dok će FGS / NIRISS obavljati fino navođenje koje zahteva teleskop, a služiće i kao spektrometar bliske infracrvene svetlosti.

26
JWST
 instrumenti.

27
Optika teleskopa.

 

<< 1 Ι 2 Ι 3 Ι 4


 
 

 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar