Tesla vs Ajnštajn
- Detalji
- Kategorija: Nauka
- Datum kreiranja: sreda, 28 septembar 2011 21:32
- Autor Aleksandar Zorkić
Konačno i to se desilo. Naučnici Cerna dokazali da je Tesla bio u pravu. Doduše naučnici to još ne znaju, ali zato mi imamo našu štampu, profesionalne novinare i mudre čitaoce koji su odmah shvatili ko je zapravo genije. To se već i iz brojnih naslova lako vidi: Tesla ispravlja Alberta Ajnštajna (Novosti), Tesla još 1932. znao za čestice brže od svetlosti (Blic), Nikola Tesla čak 111 godina ispred naučnika iz CERN-a (Press online), Tesla veći genije od Ajnštajna (Kurir) itd.
Malo ko od nas je znao (a kamoli da se seća) da su 1964. Ameri lansirali seriju satelita smešnog imena „Vela Hotel“ od 225 kg, koji su trebali da otkrivaju ruske nuklearne ekspolzije.
U letnjim mesecima, temperature u gradovima tokom noći redovno su za nekoliko stepeni Celzijusa više nego u gradskoj okolini. Zbog nepropusnih podloga i urbanizacije, olujne bujice u gradskim i prigradskim naseljima pretvaraju se elementarne nepogode koje mogu i tragično da se okončaju. U isti mah, veliki procenat gradova, posebno u zemljama u tranziciji i razvoju, postaje žrtva zagađenosti vazduha. Zbog tendencije stalnog rasta i fizičkih karakteristika, savremeni gradovi predstavljaju "proizvođače" vremenskih prilika sa značajnim posledicama po kvalitet života njihovih stanovnika.
Naučnici mogu puno da nauče o atmosferama i površinama planeta proučavajući njihove spektre – različite talasne dužine svetla koje ove upijaju ili reflektuju. Međutim, naučnici koji proučavaju spektar Venere, najvrelije planete u Sunčevom sistemu, imaju problem. Njena visoka temperatura i spektar ozbiljno utiču na podatke.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
