| NIKOLA BOŽIĆ

   Svuda u svetu je nauka tesno povezana sa privredom. Što bogatija neka zemlja bila ona više ulaže u naučna istraživanja i obrazovanje. Sa druge strane što je nauka razvijenija privreda je uspešnija. A kod nas?

Budućnost (foto: sxc.hu)

Upravo zbog toga su SAD nakon 2008. godine odlučile da pojačaju ulaganja u naučna istraživanja. Upravo zbog toga je Nemačka odlučila da visokoobrazovani ljudi iz nauke i IKT mogu da dobiju radnu dozvolu lako, bez obizira ako nisu iz EU. 

Naša nauka, je kao i privreda, raspadom velike Jugoslavije, smanjenjem naučnog tržišta i protokom informacija došla na svoj minimum. Da bi zatim kompetitivnost naučnih projekata, vrednovanje postignutih rezultata u kontekstu globalne nauke, mobilnost naučnika, učešće u međunarodnih projektima, dalo novu snagu srpskoj nauci u prethodnih deset godina. 

Naši ljudi su bili deo timova koji su učestvovali u velikim istraživanjima, a srpski naučni rezultati su se počeli pojavljivati na evropskoj mapi. Srbija je kroz nauku uspela da postane deo EU nego kroz politiku i ekonomiju, pa su sada naši naučnici i naša zemlja punopravni deo evropskog naučnog područja. 

Mnogo je mladih stručnjaka koji sada bez obzira gde radili širom sveta doprinose i razvoju naše nauke, a naši stručnjaci odavde, kao deo timova, doprinose naučnom napretku celog sveta. Da ne nabrajamo one koji su u školama tek pokazali interesovanje za različitim naukama, i postižu sjajne rezultate na međunarodnim takmičenjima ili u Petnici.

foto: sxc.hu

Međutim ova, 2013. godina, dakle 13. godina 21. veka, je pokazala da naša zemlja za razliku iz primera sa početka teksta o nauci i obrazovanju razmišlja samo kao pukom trošku i rashodu. 

Iako na papiru imamo sjajne Strategije o naučnom razvoju, o obrazovanju, o ekonomiji znanja u XXI veku, u praksi je sve proble. I plate, i pretplate na časopise, i novac za stručno usavršavanje, i troškovi realizacije započetih međunarodno podržanih naučnih projekata, ali i mladi takmičari i njihova putovanja da se dokažu koliko su dobri, i Petnica koja dobija podršku od UNESCO i SANU,... 

Naša država je kao loš đak, kojeg na pitanje da li je uradio domaći daje odgovor: „Evo sad ću!“. Pretplata za veliki broj časopisa kroz KoBSON bez kojih nema nauke se plaća posle medijskog pritiska. Učešće u CERNu se dovodi u pitanje nakon decenijskog strateškog opredeljenja da je to presudno važno za fundamentalna istraživanja u našoj zemlji, pa se problem rešava posle – medijskog pritiska. Posle 31 godine postojanja i rada Istraživačke stanice Petnica i 45000 nekadašnjih polaznika koji su sad motor razvoja naše zemlje, ali i sveta, postoje državni službenici koji ne razumeju čemu nam Petnica služi... Medijski i pritisak javnosti i ovoga puta postoji... 

Zemlja se može voditi samo dugoročnim strateškim planiranjem. Ako ne znamo šta je najbolje da uradimo, treba da razmislimo kakvu bismo ekonomiju da imamo, da se osvrnemo okolo, izaberemo takve primere, i prihvatimo njihov način razmišljanja. 

A sada se vratite na prvi pasus!