Japanska sonda za prikupljanje uzoraka 'Hazabusa 2' pripremila se da provede ostatak 2018. godine na sigurnoj udaljenosti od asteroida Ryugu, jer će Sunce privremeno sprečiti komunikaciju sa Zemljom.
Nastavljamo da pratimo ovu neverovatnu japansku misiju, jer je to trenutno svakako čovekov najsloženiji međuplanetni poduhvat u kosmosu. Sonda se od kraja juna nalazila na kilometar visine iznad asteroida, praveći fotografije, odbacujući male sonde i pripremajući se za prvo uzimanje uzoraka koje će poneti na Zemlju 2020. godine. Pre dve nedelje Zemlja i Rjugu su ušli u konjunkciju, jednomesečni period kada će se nalaziti na suprotnim stranama u odnosu na Sunce. Za to vreme, solarno zračenje će praviti smetnje, pa tim misije planira da stopira sve bitne operacije i vrati 'Hajabusu' na sigurnu udaljenost od asteroida.
Ova animacijaje napravljena od slika male kamere CAM-H(Small Monitor Camera) tokom trećeg probnog spuštanja 25. oktobra 2018. Slike su pravljene svake sekunde tokom uzdizanja sonde sa viisine 21 m pri brzini od 52 cm u sekundi.
Mala kamera CAM-Hi njeno mesto na sondi. Njena konstrukcija je finansirana prilozima!
Čitav prošli mesec, JAXA-in tim misije je bio zaposlen u pripremama za spuštanje kojim će odmah početkom sledeće godine pokušati da prikupi uzorke sa asteroida. Za vreme probe tačdauna između 23. i 25. oktobra, 'Hajabusa-2' se spustila na samo 12 metara iznad površine i lansirala jedan od pet reflektivnih markera veličine rukometne lopte koji će da posluže kao vodič tokom uzimanja uzoraka. Svaki marker sadrži imena i poruke koje su prikupili JAXA i Planetno udruženje 2013. godine.
'Ovi markeri će biti kao putokazi,' kaže profesorka Elizabeth Tasker, prenoseći informacije rukovodioca misije, Makoto Yoshikawe. 'Reflektujući laserski zrak, biće kao svojevrsni svetionici na površini.'
Markeri su punjeni peskom sa se ne bi kotrljale prilikom pada na tlo. Desno se vidi kako tehničar obavija lopte sa reflektivnim filmom koji s druge strane ima hiljade imena i poruka.
'Hajabusa-2' je pratila marker koji je prethodno izbacila. Slika je napravljena optičkom teleskopskom navigacionom kamerom ONC-Tsa visine od 100 m 25. oktobra 2018.
'Hajabusa-2' će se spustiti na Rjugu koristeći optičke kamere i dva laserska navigaciona sistema. Tokom probnog spuštanja, sonda je bila usmerena na zonu prečnika 20 metara sa koje će prema planu biti uzet uzorak – jednu jedinu zonu bez kamenja na asteroidu dovoljno sigurnu da bi sonda mogla da uz pomoć svog metar dugačkog semplera dotakne površinu. Potonje Jaksine analize su pokazale da je tokom probe 'Hajabusa-2' bila više od 15 metara od centra ciljane zone sletanja. Da je letilica stvarno pokušala da uzme uzorak, ne bi uspela, i možda bi udarila korpusom ili solarnim panelima o stene na Rjuginoj površini.
'Hajabusa-2'je osvetlila ciljni marker izbačen van kruga prečnika 20 m koji predstavlja ciljanu zonu sletanja, L08-B. Zona sletanja je uokvirena crvenom kružnicom, a vidi se senka sonde. Slika je napravljena sa visine od 2o metara 25. oktobra 2018.
Ali upravo zbog toga je 'Hajabusa-2' izbacila marker tokom probe, objasnila je Taskerova. Kasnije slike sa i bez strobo-osvetlenja sa sonde pokazale su bljeskove markera na površini u blizini formacije stena veličine automobila i autobusa. Sada, brodske optičke kamere mogu da prate marker i odrede tačno gde treba sleteti – ili, konkretnije, gde ne treba sleteti.
'Bez te dodatne oznake, bilo bi jako teško sleteti unutar L08-B,' kaže Taskerova. 'Ali sa ciljnim markerom čiji je položaj dobro poznat, spuštanje unutar L08-B ne bi trebalo da bude problem.'
Mesto budućeg sletanja, okruženo crvenim, ima samo 20 metara u prečniku.
'Hajabusa-2'slikana krajem avgusta 2014. baš pred slanje na mesto lansiranja TNSC(Tanegashima Space Center). Povratna kapsula SRC(Sample Return Capsule) se vidi montirana napred u sredini sonde.
Sonda za uzimanje uzoraka sa asteroida, 'Hajabusa-2'i njeni instrumenti. Desno je sonda gledana odozdo, sa izvučenim semplerom, 'surlom' kojom će da usisa komadiće stene i prašinu sa površine. Lepo se odozdo vide i markeri.
Sada Jaksin tim analizira lokaciju markera kako bi bili sigurni da će biti i dalje vidljiv kada se 'Hajabusa-2' spusti na samo 5 metara iznad Rjuge radi pokušaja uzimanja uzoraka. Ako analize pokažu da postoji mogućnost da vizuelni kontakt sa markerom bude blokiran, rukovodiocimiisije mogu da zakažu novu probu spuštanja i lansiranje drugog markera.
Ciljni marker je četvrti objekat koji je 'Hajabusa-2' poslala na asteroid. U septembru, sonda je izbacila dva 'skočka', dva mala autonomna rovera 'MINERVA-II1' (o tome sam tada pisao), a onda u oktobru i francusko-nemački lender 'MASCOT' težak 9,6 kg (i o tome sam pisao).
Prva dva mala pokretna mikro-rovera 'MINERVA-II1'na nekom asteroidu i lender 'MASCOT'.
Prilazak 'MASCOT-a' asteroidu i njegov put po površini. Izbačen je na visini od 51 m i sleteo je posle 6 minuta. Na površini je radio umesto 16, 17 sati i 7 minuta.
Sledeći rover nazvan 'MINERVA-II2', proizveden od strane konzorcijuma japanskih fakulteta predvođenih univerzitetom Tohoku, biće lansiran sledeće godine, mada zvaničnici Jakse sada kažu da su predlansirna proveravanja rovera pokazala neke potencijalne probleme.
'Komunikacija između rovera i letilice je bila dobra ali CPU nije odgovarao,' kaže Taskerova. Tim sada razmatra različite opcije, uključujući i izbacivanje rovera čak i ako bude 'mala verovatnoća' da se podaci vraćaju.
Operacije 'Hajabusa-2' tokom solarne konjunkcije (Sunce je između Zemlje i sonde)započinju sutra, 23. novembra, kada će sonda napustiti 'home postion' na 20 km iznad Rjuge i preći na 36-dnevnu petlju koja će je voditi od i ka asteroidu. Jaksin materijal koji su podelili novinarima pokazuju da će 'Hajabusa-2' otputovati oko 90 km dalje od 'home position' u pravcu Sunca, po orbiti u obliku levka koja će ga vratiti ka Rjugi 29. decembra.
Putanja sonde tokom konjunkcije 2018. je složena, zbog uticaja Sunčevih sila, Rjugine gravitacije i pritiska solarne svetlosti (iste sile koja pokreće solarna jedra). COI: Conjunction Orbit Insertion (23. novembar), TCM: Trajectory Correction Maneuver (30. novembar i 25. decembar), HRM/HPR: Home Position Recovery (29. decembar).
Komunikacija sa sondom biće otežana između 30. novembra i 21. decembra. Zemaljska kontrola će pokušati da ostane u kontaktu sa sondom tokom konjunkcije, koristeći vrednu mogućnost da nauče nešto novo o uslovima oko Sunca.
Uzimanje uzoraka sa asteroida Ryugu biće veliki rizik
MASCOT sleteo na asteroid Ryugu
Japanski roveri 'MINERVA' sleteli na asteroid Ryugu
'Hayabusa 2' na manje od 1000 metara od Ryugu!
'Hayabusa 2': na pragu asteroida Ryugu
'Hayabusa 2' snimila svoj cilj
„Hayabusa 2“ snimila Zemlju i Mesec
Lansirana japanska medjuplanetrana sonda "Hajabusa-2"
HAYABUSA - lovac za uzoke asteroida
Hayabusa ipak donjela uzorke asteroida na Zemlju
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
