Nakon 212 dana popravki i nadogradnji, SpaceX je pokušao drugi integralni (u dva stepena) test let Staršipa, i poboljšanja su bila očigledna. Poslednji let bio je 20. aprila ove 2023. godine i završio se eksplozijom nakon problema sa lansirnom rampom, motorima, unutrašnjim požarima itd. Ovaj put smo videli veoma različit rezultat od paljenja motora sve do konačne eksplozije.
SpaceKs cilja u subotu drugi let Starshipa. Kompanija je dobila regulatorno odobrenje za let. Let će imati novododati vrući prsten za postavljanje, omogućavajući brodu da se odvoji od pojačivača dok motori za pojačavanje još rade. Grupa sadrži višestruke nadogradnje u poređenju sa prvim letom, uključujući 63 nadogradnje koje je SpaceKs podneo FAA da bi ublažio probleme sa prvog leta. Pre lansiranja, SpaceKs će zatvoriti put, evakuisati selo i okolinu i očistiti potencijalni radijus eksplozije.
Jedno od pitanja koje muče čitaoce širom sveta jeste: zašto planete oko Sunca idu u smeru suprotnom od kazaljke na satu. A uz to se još Sunce oko centra galaksije kreće u suprotnom smeru, dakle baš kao što i kazaljke na satu ide oko svog centra!
“Nedavno sam sanjao da mi je umro deda. Probudio sam se uznemiren, ali sam rekao sebi da je to samo san i ubrzo zaboravio na to. Ali, nešto kasni- je zazvonio je telefon i jedan rođak mi je javio da mi je umro deda.”
Ilustrujmo sve ovo primerima iz fizike. Kada me pitaju da li postoji jedna knjiga koju treba da pročita svaki fizičar, ja odmah odgovaram da je to Fajnmanova knjigaKarakter fizičkog zakona (postoji relativno novo izdanje kluba NT [7]). U toj knjizi on pokušava da laicima objasni šta to rade fizičari i kako zaključuju. Slično tome, nobelovac Lion Ledermen u knjizi Božija čestica [8] (napisanoj za potrebe propagande SSC-a) pokušava da objasni ljudima kako razmišljaju istraživači fizike čestica i kako uopšte mogu da bilo šta zaključe kada je sve to daleko od naših čula.
O teleskopu Euclid smo pisali u nekoliko navrata, a sada imamo priliku da vidimo i neke njegove fotografije. Dakle, perfektne su. Nikada do sada ni jedan teleskop nije bio u stanju da napravi tako, kao žilet, oštre astronomske slike tako velikog dela neba i toliko duboko u svemiru.
Po definiciji asteroidi su metalna ili kamena nebeska tela prečnika većeg od jednog metra. Obilaze Sunce pojedinačno ili u grupi, većina u glavnom asteroidnom pojasu koji se nalazi između Marsa i Jupitera. Neki asteroidi su bliži Suncu, bliži od Marsa i oni se zovu Amori. Ako su tu u našoj okolini onda se zovu Apoloni. Oni iza i ispred Jupitera a na njegovoj putanji su Trojanci i tako dalje, duga je to priča.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
