Sve do pre nekih 100 – 150 godina svemir je izgledao kao dobro uređeno mesto. U naučnim knjigama je pisalo da je on statičan i večan, da vreme u njemu teče postojanim tokom, da je prostor apsolutan i neosetljiv na bilo kakav uticaj. U svemiru je vladala kosmička idila.
Godine 1996, John Horgan napisao je knjigu pod nazivom "Kraj nauke" u kojoj je tvrdio da je nauka stala i da se više neće pokrenuti. To ga je, ne tako iznenađujuće, učinilo neprijateljem br.1 naučnika, jer nije smešno kada ti neko prorekne kraj profesije.
The 100 Year Journey to Proxima Centauri B (Sci-Fi Documentary)
Interesantan naučnofantastični dokumentarac koji istražuje kako bi izlgedalo 100 godišnje putovanja svemirskog broda na nuklearni pogon do Proxima Centauri B, najbliže naseljivoj planeta Zemlji, udaljena 4,24 svetlosne godine.
Ovo je jedan zasad od posljednjih članaka s NASA-inog sajta Svemirskog teleskopa James Webb. Nikakav dodatni komentar nije potreban: sve je objašnjeno u donjem tekstu. (Osim toga da je prva priložena slika samo ilustracija protoplanetnog diska oko mlade zvijezde SZ Kameleona. I toga da Ne III emitira na valnoj duljini od 15,55 mikrona, a Ne II (jednom ionizirani neon) na valnoj duljini od 12,81 mikrona.)
Mesec je tamno nebesko telo i mogu se videti samo oni njegovi delovi koji su obasjani Sunčevim zracima. Ali, ako pogledate Mesec kada je ceo osvetljen, kada je pun, nećete, bar na prvi pogled, videti ništa naročito makar ga gledali i teleskopom.
Većina nas duboko veruje svojim očima. Ako nešto vidim, onda to postoji. Ili kaže: „Ma video sam, to je tačno. Video svojim očima!“. Ipak, pametan čovek zna da oči mogu da pruže obmanjujuću sliku. I ne samo oči, ista stvar je i sa svim drugim čulima, a bome i sa našim najsavršenijim organom, sa mozgom.
Našim čulima moramo da verujemo. Ipak, moram biti svesni da i čula i naš sistem razuđivanja mogu da nas obmane. Toga posebno moramo biti svesni kod izbora – bolo kojih izbora.