Jednog dana popeli su se na tavan Instituta za fiziku u Beogradu, Aleksandar Bogojević i Slobodan Bubnjević (privi je direktor ove slavne ustanove, a drugi nešto za komunikaciju ove slavne ustanove) i videli haotičan nered (ima nereda koji nisu haotični), puno prašine i krovne grede sklone padu.

Moglo je sve to lepo da se sruši i zaboravi, ali njima se prostor svideo, a svideo im se jer su ga posmatrali u budućnosti i razmišljali kako bi on korisno mogao da se upotrebi. I tako je uz nešto truda i dosta mašte, nastao vrlo prijatan, moderan, topao, primamljiv, otmen i tako dalje prostor na tavanu koji je dobio isto ime, samo sa velikim T, Tavan.

Pre neki dan, pored blizu 30 mladih, lepih, vrednih ljudi, iz nekog razloga pozvan sam i ja na otvaranje Tavana (nisam hteo da pitam otkud meni poziv da ne bi domaćini shvatili grešku i poslali me nazad kući).

Na Tavanu su nas Aleksandar i Slobodan upoznali sa idejom. Tu ideju nije teško shvatiti (jednostavna je) ali je nije lako objasniti i preneti drugima. To je kao kada bi nekom trebalo da objasnite boju neba zalazećeg sunca, ili osmeh Đokonde ili melodiju Ode radosti… Lako se može desiti da vas pogrešno shvate.

Ali da se manem filozofije, u tom prostoru uronite u intelektualnu relaksaciju, sretnete se sa zanimljivim idejama i snovima i pre svega sa naukom. Ali ne naukom koja se uči u skamijama i dižu dva prsta kada nešto hoćete da kažete. To je prostor u kome ideje treba da budu vrcave, divlje i vedre i da struje po celom Tavanu i dalje da se šire do beskonačnosti, pa čak i ako se čini da su nemoguće. Pogotovu ako su nemoguće. Ne mogu ovo bolje da objasnim.

U svakom slučaju ako jednog dana budete dobili poziv da dođete na Tavan to znači da neko misli da vam je mesto baš tu, na Tavanu. Obavezno se pozivu odazovite. 

 ALBUM FOTOGRAFIJA: BOJAN DŽODAN (49 fotografija)