Često nam je potrebno da procenimo koliko je verovatan neki događaj. Ako, recimo, bacimo novčić, postoji 50% mogućnosti da padne na “glavu” i isto toliko da dobijemo “pismo”. Kolika je verovatnoća da ćemo do kraja dana osetiti zemljotres? Veoma mala, ali svakako veća od nule. A da će tokom sledećeg meseca pasti kiša? Velika, ali ipak manja od 100%. Za neke događaje možemo sa velikom tačnošću da procenimo verovatnoću, ali neke situacije su varljive i lako navedu na pogrešnu procenu.
Jednog dana na Marsu će se mnogo ozbiljnije računati vreme i to računanje biće standardizovano, ali sada nije tako. Nema nikakvih zvaničnih pravila o tom računanju i računa se prema trenutnim potrebama. A potrebe za standardizacijom već postoje. Oni koji upravljaju Marsovim roverima, lenderima i sličnim uređajima moraju da se na neki način snalaze u vremenu na Marsu. Svi oni rade na Zemlji, u svojoj kancelariji i u svojoj časovnoj zoni dok istovremeno tamo na Marsu voze prašnjavi rover preko kamenite pustinje po nekom sasvim, sasvim drugom vremenu.
ST Džejms Veb, iz ugla našeg solarnog sistema prikazuje deo prenaseljenog centra naše galaksije, širokog 50 svetlosnih godina, sa do sada neviđenim detaljima. Strelac C (Sgr C), region porodilišta zvezda je udaljen oko 300 svetlosnih godina od centralne supermasivne crne rupe Mlečnog puta, Strelca A*. Na sceni je oko 500.000 zvezda, različitih uzrasta, veličina i boja.
Pre tačno 25 godina, 20. novembra 1998. godine raketom proton-K visine zgrade od 17 spratova, sa lansirne rampe 81 kosmodroma Bajkonur, u svemir je odnesen prvi segment Međunarodne svemirske stanice, Zarja (na ruskom: zora). Zarja je osnov stanice. Ona je opremila stanicu električnom energijo, skladištem pogonom i navođenjem. Duga je 12,5, a široka 4 metra.
Svi do sada (oktobar 2022) otkriveni meseci u poređenju sa gradom Londonom. Ima nekih nepotvrđenih koji nisu uključeni u video. Takođe nisu uključeni manji meseci i sve stene u prstenu.
Eto kod nas malo jasno vreme, mada je Luna več "krenula"... jedna fotografija za "uspomenu" od komete 12P Pons-Brooksa, možda kasnije bude još koja, kad noć bude brez Lune, koja mi malo smeta. Nadam se, da vidite kometu u centru slike.
Malo me komet iznenadio, polako se on kreče po nebu i mogu ga pratit, jedino sve niže na obzorju je on, kako se ovaj Herkul kreče na dole. Nije neka fotka, al dobra je za uspomenu!
Teorija evolucije - Kako prirodna selekcija utiče na stvaranje novih vrsta života
Evolucija je naučna teorija koji objašnjava raznolikost živih bića na našoj planeti I to kroz procese genetske varijacije, prirodne selekcije I drugih faktora koji dovode do stvaranja različitih vrsta kroz istoriju života na Zemlji. U ovom videu otkrićemo kako evolucija funkcioniše, I videćemo na osnovu kojih dokaza smo utvrdili istinitost ove teorije.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
