Ako čujete fanfare dok čitate ovaj članak nemojte se čuditi, to one objavljuju izveštaj o poslednjoj zvaničnoj akciji članova projekta Vobanista. Počeli smo pre 24 meseca i došli do kraja. Ako sam dobro sve sabrao imali smo ukupno 31 program tokom dve godine. Bilo je tu više astronomskih posmatranja i takmičenja, dve međunarodne konferencije, nekoliko poseta rezervatima, te posete mađarskom partneru u Baji, nabavili smo odličnu astronomsku opremu i tako dalje - o statistici Vobanista biće reči u posebnom članku.
Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
Očekivalo se da će 'Voyager 2' trajati samo 5 godina, ali on i dalje radi 42,5 godine nakon lansiranja. Posle tolikih godina i milijardi prevaljenih kilometara, svaka vest o ovim sondama jeste vest.
Juče, 6. februara, svanuo je najlepši četvrtak ove godine, idealan da čovek malo otputuje u Kulpin. Što smo mi Vobanisti i uradili. A sa sobom smo poveli autobus učenika Isidorine gimnazije iz NS. A u Klupinu nam se pridružilo dvadesetak učenika gimnazije Jan Kolar sa domom učenika iz Bačkog Petrovca i horda učenika osnovaca iz OŠ Jan Amos Komenski iz Kulpina. Razume se samo po sebi, ovi mali su bili najglasniji. I njih sve interesuje.
Krajem prošle godine, generalni direktor Hruničevljevog razvojnog i kosmičkog centra je otkrio da im preostaje da naprave još samo 11 raketa 'Протон'. Četiri se trenutno prave u preduzeću, a još sedam će biti proizvedeno u razdoblju 2020–2021. Nakon lansiranja posljednjih raketa, ruski kosmički program će se napokon prebaciti na nove rakete 'Ангара', koje se razvijaju još od 1995. godine. Da vidimo šta kaže 'Известия', podsećajući nas na istoriju stvaranja i korišćenja ovog jedinstvenog sovjetskog projekta.
Ako prostor-vreme zamislimo kao dvodimenzionalno platno svaki objekat koji se nađe na njemu ga opterećuje i zakrivljuje svojom masom. Što je masa objekta veća, zakrivljenje platna je veće.
Astrofizičari su došli korak bliže razumevanju porekla slabog sjaja gama zraka na nebu. Analize ukazuju da je ovo svetlo sjajnije u regionima koji sadrže više materije i prigušenije tamo gde materije ima manje. Sada je prvi put otkrivena ova korelacija koja može da se koristi za razumevanje uzroka pozadinskih gama zraka.
Sonde Vojadžer su najdalji predmeti koje su poslali ljudi u svemir. Šta ih očekuje u budućnosti? Gde će biti za 5000 godina? Kada će ući u Ortov oblak?
Ovako napisano, niko ne može da prepozna da se radi o jednoj od najvećih vojnih kompanija na svetu, sa preko 40.000 zaposlenih. Ako kažem da prave rakete i motore za njih, navigacione i komunikacione satelite, međuplanetne sonde, vojne avione i slično, zabuna je još veća. Ali ako kažem da je to 'Airbus Defence & Space', mnoge stvari postaju jasnije. Pošto ne postoji išta u kosmosu da je iz Evrope a da nije prošlo kroz (bez)brojne fabrike AD&S, hajde da se malo upoznamo sa ovim 'Airbusovom'segmentom.
Kina će ove godine lansirati sondu 'Chang'e 5' za donošenje uzoraka sa Meseca, tačnije iz područja Mons Rümker, u Okeanu oluje (Oceanus Procellarum). U narednim godinama i druge će sonde doneti nove uzorke na Zemlju. Ali za šta? Između 1969. i 1972. misije 'Apolona' su donele 382 kg stena i lunarnog regolita, čemu moramo da dodamo 300 grama koje su donele sovjetske 'Лунe'. Nije li to više nego dovoljno? Pogotovo jer su, kako se nedavno saznalo, neki od ovih 'Apolonovih' uzoraka još na čekanju za analizu.
Špijunska igra u kosmosu. Liči na neki film o Džejms Bondu, samo što se trenutno odvija između dva ruska satelita i jednog američkog. Priča je započela 25. novembra 2019. godine, kada je Rusija lansirala satelit 'Kosmos 2542' sa kosmodroma Pleseck pomoću rakete 'Sojuz-2.1v' (light verzija tradicionalnog 'Sojuza' bez četiri bočna bustera). Satelit se doskora nalazio u polarnoj orbiti visine 370×860 km i nagiba 97,9°. Prava priroda 'Kosmosa 2542', kao i njegov dizajn, ostaju nepoznati; zna se samo da je to vojni satelit. Zanimljivo je da se 'Kosmos 2542' nalazio u gotovo istoj orbitnoj ravni – samo 1° razmaka – od američkog špijunskog satelita 'USA-245'.
Astrofizičar, kosmolog i dobitnik Nobelove nagrade. Proučava kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje. Njegovo pionirsko istraživanje dubokog svemira i vremena otkriva strukturu samog svemira.
...Mislio sam da bih mogao malo uticati na vaš pogled na svet i pokazati vam neke od dizajna koje imamo u prirodi. Tako, moj prvi slajd je o začetku univerzuma i onoga što zovem istragom o kosmičkoj sceni, tj. posmatranje ostataka nastanka i zaključivanje šta se desilo na početku, a zatim i praćenje toga i pokušaj razumevanja istog....
Koji bi bio najvažniji trenutak u istoriji istraživanja Marsa? Bez sumnje, poseta Nasine sonde 'Mariner IV' u julu 1965. Zahvaljujući ovom malom brodu, čovečanstvo je prvi put moglo da ugleda površinu Crvene planete. No, na opšte razočaranje, 21 fotografija koju je sonda poslala, nisu prikazivale 'zelene ljude' ili kanale ispunjene vodom koje je izgradila egzotična civilizacija. Jedino što su videli na slikama bili su krateri i – još kratera. Mars se pokazao kao svet mrtav jednako kao i Mesec. Odjednom je zanimanje za putovanje na susednu planetu totalno splaslo. Zašto trošiti milijarde dolara ili rubalja na posetu još jedne beživotne stene? Ali slike 'Marinera IV' su samo prikazale doslovno najgoru stranu Marsa. Priča je mogla da bude potpuno drugačija da je sonda snimila neka druga područja planete... Za to je trebalo čekati još 6 godina.
Jedno od najvećih iznenađenja kosmičkog istraživanja bilo je otkriće da je Ija, Jupiterov satelit, najvulkanski svet Sunčevog sistema. Kako je moguće da je telo veličine našeg Meseca toliko aktivno? Odgovor je da ne znamo tačno. Da, razumemo osnovni mehanizam: to su iste one poznate plimske sile koje vladaju između Jupitera i Evrope – još jednog Galilejevog satelita – koji razvlači i sažima mesec na takav način da se njegova unutrašnjost zagreva. Ali događa se da nam, kao što je to često slučaj u nauci, mnogi detalji beže. A znamo već da se đavo krije u detaljima. Taj mehanizam zagrevanja bitno se razlikuje od onog vezanog za geološku aktivnost na kamenitim planetama poput Zemlje ili Venere, koja nastaje uglavnom prisutnošću radioaktivnih izotopa koji se nalaze unutar svakog sveta.
