Šta za Ameriku, ali i ceo svet znači uspeh te misije? Kakve posledice bi bile u slučaju njenog neuspeha? Da li će u narednih desetak godina ljudi ponovo hodati po Mesecu, sa kakvim rizicima će se ljudske posade suočavati u predstojećim letovima izvan orbite oko Zemlje? Koje države su sposobne za naredne kosmičke poduhvate? Kada će poleteti nova tura starlink satelita i koliko će satelita poleteti? Koliko ti sateliti smetaju astronomskim posmatranjima? Šta Rusi planiraju za drugu polovinu sledeće dekade? Šta Kinezi?
O svemu ovome putem video konferencije razgovarali su sinoć 9. maja...
"Dok sam pre neki dan čekao na izlazak "super Meseca" snimio sam panoramu Bratislave sa Zemljinom senkom tkz. Venerin pojas (Belt of Venus). Panorama složena iz četiri snimka. Miroslav Grnja, Bratislava
'New Horizons' je zdrav i savršeno radi leteći sve dublje i dublje u Kajperov pojas! Nedavno su inženjeri obavili tehnički pregled letilice kako bi 'utvrdili' kako radi u odnosu na vreme kada je lansirana. Rezultat je bio neverovatan: svaki sistem i naučni instrument na NH rade jednako dobro kao i kada su lansirani pre više od 14 godina i 7 milijardi km. Stručnjaci iz Laboratorije za primenjenu fiziku (APL) i instituta Southwest (SwRI) mogu biti ponosni jer su konstruisali, izgradili i testirali siondu koja doslovno predstavlja remek-delo koje će verovatno vršiti istraživanja još mnogo godina i daleko više kilometara!
Juče je bio poslednji "Super Mesec" ove godine. Slikao sam izlazak Meseca sa brda Bratislavske tvrdjave, kako bi imao što "ravniji" horizont. Miroslav Grnja, Bratislava
Nekoliko čitalaca pitalo nas koja to zvezda tako snažno sija uveče na zapadu. Vedro vreme je učinilo da taj sjaj bude još izrazitiji, pa se zvezda dobro vidi i pri svetlosti Meseca. A zapravo to uopšte nije zvezda, već planeta Venera.
Priznajem, Mesec mi nije interesantan – sve je urađeno i to još davno. Sovjeti su prvi proleteli, sleteli, snimali, bušili, pa čak i vozili 'Lunohode' po površini, i uz to jedini koji su uz pomoć robota doneli komadiće na Zemlju. Ameri su poslali ljude i to 12 komada i doneli kući stotine kila kamenja u prašine koji se i danas izučavaju. Još jedino da napravimo tamo dugotrajnu bazu (hoćemo al' malo sutra!) i više nema šta. Praktično sam o svim tim koracima već pisao, već prema interesovanju. Ipak, ima jedna sitnica koja mi je promakla, pa 'ajde i o njoj da kažem koju reč. Priča je kratka ali skoro SF!
Zamisli da ti neko ponudi da opremiš kosmičku ekspediciju. Koji će ti uređaji, sistemi, resursi biti potrebni tamo daleko od Zemlje? Odmah ti padaju na pamet motori, gorivo, skafanderi, kiseonik. Malo kasnije, razmislivši, setićeš se solarnih panela i komunikacionog sistema ... (Meni padaju na pamet i topovi kao iz serije 'Star Trek'.) U međuvremenu, savremene kosmičke letilice, posebno putničke, opremljene su brojnim sistemima bez kojih bi njihov uspešan rad nemoguć, ali gotovo ništa od toga nije poznato široj javnosti. Zato da vidimo o čemu se radi...
Koliko je vruće meko kuvano jaje, koliko Zemljino jezgro, kompjuter, Venera? Koliko je vreo bio univezume 100 sekundi nakon svog nastanka? Kolika je prosečna temperatura telefona, rerne za picu, automobila na suncu?
POLA VEKA OD APOLLA 13: 'Houston, we've had a problem'
E-knjiga Draga I. Dragovića
Ovih dana smo slavili 50-godišnjicu najpoznatije 'Apollo' misije nakon 'Apolla 11'. Govorimo, naravno, o 'Apollu 13'. Još uvek je paradoks da je jedna od najpopularnijih misija u celokupnom kosmičkom programu baš ona u kojoj je posada za dlaku izbegla smrt u kosmosu. Naravno, svima nam je poznato da je tragična priča sa sretnim krajem mnogo privlačnija od 'jednostavnog i dosadnog' uspeha. Zato postoji sjajan holivudski film o 'Apollu 13', ali ne i blockbuster o 'Apollu 11'. I zato postoji više knjiga o 'Apollu 13' nego o svim ostalim misijama programa zajedno. 'Apollo 13' se obično predstavlja kao jedan od najvećih uspeha Nase. Uspeh uprkos neuspehu: maštovitost i pronicljivost hiljada muškaraca i žena koji su radili u Nasi uspeli su da spasu živote trojici ljudi na njihovom putu ka Mesecu. Rečenica iz filma, 'Neuspeh nije opcija', ušla je u legendu, iako nikad nije stvarno izgovorena.
Zamisli da ti neko ponudi da opremiš kosmičku ekspediciju. Koji će ti uređaji, sistemi, resursi biti potrebni tamo daleko od Zemlje? Odmah ti padaju na pamet motori, gorivo, skafanderi, kiseonik. Malo kasnije, razmislivši, setićeš se solarnih panela i komunikacionog sistema ... (Meni padaju na pamet i topovi kao iz serije 'Star Trek'.) U međuvremenu, savremene kosmičke letilice, posebno putničke, opremljene su brojnim sistemima bez kojih bi njihov uspešan rad nemoguć, ali gotovo ništa od toga nije poznato široj javnosti. Zato da vidimo o čemu se radi...
