Kako smo stvorili ekstremne vrućine i superćelijske olujeKako smo stvorili ekstremne vrućine i superćelijske oluje
Poslednjih nedelja svedočimo vrućinama kakve do sada nismo imali. Toplotni talasi nisu nova stvar, ali njihov intenzitet i dužina trajanja jesu, baš kao i njihova frekventnost. Do pre desetak godina, ovo nije bila uobičajena pojava. Zajedno sa njima pojačao se intenzitet, ali i brojnost obilnih padavina koje su neretko praćene poplavama.
Kao prvo i najvažnije, šansa da se nađeš u situaciji da se ispred tebe nalazi atomska naprava u kojoj otkucava satni mehanizam je stvarno nikakva. Ali ipak, recimo da si postao neki Džems Bond i da MORAŠ da upotrebiš sve svoje znanje i veštinu da bi deaktivirao atomsku bombu, evo ti nekoliko korisnih saveta:
Jedno otkriće nedavno ostvareno NASA-inim Svemirskim teleskopom James Webb, donijelo je potvrdu da sjajni i vrlo crveni objekti koji su ranije bili uočeni u ranom svemiru okreću naglavce dosadašnje razmišljanje o tome kako su nastajale i razvijale se galaktike i njihove supermasivne crne jame.
Globularno jato Omega Kentaur čini otprilike 10 miliona gravitaciono uvezanih crvenih, plavih i belih zvezda. Jato je oko 10 puta masivnije od drugih velikih globularnih jata — skoro jednako masivno kao mala galaksija.Globularno jato Omega Kentaur čini otprilike 10 miliona gravitaciono uvezanih crvenih, plavih i belih zvezda. Jato je oko 10 puta masivnije od drugih velikih globularnih jata — skoro jednako masivno kao mala galaksija.
Prema Teoriji opšte relativnosti Ajnštajnov prsten nastaje kada svetlost udaljenog objekta, galaksije ili zvezde, prolazi kroz gravitaciono polje masivnog objekta između posmatrača i izvora svetlosti. Ovaj masivni objekat zakrivljuje prostor i deluje kao gravitaciono sočivo, savijajući svetlost. Kada se svetlosni izvor, sočivo i posmatrač nađu na pravoj liniji svetlost se savija tako da se formira svetli prsten oko masivnog objekta.