Titan je najveći od svih, do sada otkrivenih, satelita u orbiti Saturna. Specifičan je od samog početka, kako po svojoj impozantnosti, budući da je čak veći i od našeg Meseca kao i od planete Merkur, tako i po svom geomorfološkom i organskom sastavu. Upravo ta hemijska atributivnost Titana, koja sadrži elemente nalik onim na Zemlji, motivisala je naučnike na detaljnija istraživanja i na sticanje konkretnijih saznanja.

Titan Inset
PIA17655 TitanLakesCassini900c
panoramicviewofthesurfaceofTitanbyESA

Još 1980. godine, Voyager 1 koji proleteo pored Saturna, pokušao je da načini dovoljno precizne snimke površine ovog ledenog Saturnovog meseca, ali bez uspeha jer usled guste atmosfere kao i svetlosnih varijacija, tako nešto nije bilo moguće, posebno zato što je atmosferski pritisak na Titanu čak 60% veći nego na našoj Planeti. Potom je Hubble 1994. godine napravio niz snimaka koji nisu bili ni približno detaljni, ali su mogli da potvrde ubeđenja istraživača da se Titan sastoji od svetlih i tamnih regiona na svojoj površini. Ostalo je još samo da se definiše „šta je šta“. Tek sa letilicom Cassini-Huygens, koja je trenutno aktivna u Saturnovoj orbiti, anatomska slika misterioznog Titana postaje jasnija i mogu se podvući neke relacije između pomentog meseca i same Zemlje. Cassini-Huygens je i dizajniran sa takvim tehnološkim karakteristikama i instrumentima podešenim za apsolutno skeniranje Titana u svoj njegovoj nepristupačnosti. Sva nebeska tela, udaljena od sunčeve svetlosti i toplote, odlikuju se niskim temperaturama kao i yamrynutim površinama. Ipak, ono što je zanimjivo je da otkrivanje trenutne hemijske strukture Titana može odgovoriti na večna pitanja nauke koja se tiču Zemljinih najranijih dana kao i geneze života na njoj.

Cassini-Huygens letilica je leta 2013. godine, ipak, načinila korak ispred i, uz faktor povoljnih klimatskih uslova odnosno zahvaljujući razmicanju gustih oblaka, napravila set impresivnih snimaka dugo skrivane površine gigantskog Titana. Temperatura na Titanu je -178 C ali ono što privlači pažnju svakako su njegove močvare sačinjene od tečnog etana i metana. Iako se atmosfera Titana sastoji od 94% molekularnog azota, 6% argona kao i metana u tragovima, ostaje pitanje na koji način su se formirala područja oko samih močvara? Činjenica je da snimak pokazuje da su ta područja nekad bila prekrivena tečnom površinom, praiskonskim morima ili jezerima, a kada su ista nestala ili isparila, organska jedinjenja koja su ostala su se nataložila na tlu a neka su se rastvorila u tečnom metanu i etanu. Kada je pomenuti orbiter otkrio veliko tropsko jezero površine do 2.400 kilometara kvadratnih, odmah je poistovećeno sa onim Velikim slanim u Juti, a detektovano je još puno manjih jezera i močvara u blizini samih polova Titana. Ono što je takođe uočeno je i jedna vrsta gravitacionog paradoksa koja postoji na ovom Saturnovom mesecu okovanom ledom. Naučnici veruju da povišeni regioni imaju jaču gravitacionu silu jer je ispod njih skoncentrisana velika materija ali se na Titanu ispostavilo da je obratno i da niže oblasti, umesto slabije gravitacije, pokazuju jaču što nam govori da postoji neki neotkriveni svet „ispod njih“ koji omogućava stabilnost materije kao i jaku gravitaciju. Drugim rečima, zamislimo planinu sa korenjem. Ovde su to ledene planine čiji ogromni koren može da sakrije i ogromnu količinu vode, čiji sastav treba da se detaljno prouči.

Od pretpostavke da postoje ledeni vulkani na Titanu koji izbacuju vodu na površinu, ide se do tvrdnje da je jezgro ovog meseca misterija sama po sebi. Zašto? Usled čvrstine kore Titana, stiče se utisak da ispod postoji ledeni okean pun molekula klatrata koji koru čini još čvršćom i neprobojnijom. S obzirom na vlagu u atmosferi, neki oblici kiše su primećeni na ovom mesecu ali, ovi periodični pljuskovi u kombinaciji sa sunčevom svetlošću mogu da daju nešto što savršeno podseća na dugu. Zahvaljujući orbiteru, stiče se utisak da pejzaž Titana, u nekim aspektima, može da prati Zemlju, iako još puno toga nedostaje u slagalici nazvanoj „PRONAĐI BLIZANCA PLANETE ZEMLJE“. Neki geolozi idu čak toliko daleko da tvrde da geomorfološka arhitektura ledenog i snenog Titana podseća na onu koja je na Zemlji jer se ispostavlja da je ovaj Saturnov mesec preživeo dosta sporih ali dalekosežućih tektonskih promena kao i erozija koje su izmenile prvobitnu teksturu površine.

Koliko Titan i dalje predstavlja enigmu za naučnu populaciju, svedoče i tvrdnje naučnika da ovaj mesec „obećava“ . Sa novim i tehnički usavršenim letilicama kao i najpreciznijim snimcima i sakupljenim podacima, biće omogućen skoro potpuni pristup ovom smrznutom gigantu. Buduća otkrića će ili potvrditi neke od pretpostavki naučnika, koje se tiču pronalaženja potencijalnih oblika života na tom Saturnu VI kako ga još zovu, ili će otvoriti jednu sasvim novu dimenziju posmatranja tajanstvenog Saturnovog pratioca, u svoj njegovoj lepoti.

Literatura:

http://solarsystem.nasa.gov/planets/profile.cfm?Object=Sat_Titan

http://apod.nasa.gov/apod/ap131220.html

http://www.seasky.org/solar-system/saturn-titan.html

Sandra Maksimović - Sara
Author: Sandra Maksimović - Sara
Magistar političkih nauka i prirodnjački novinar u povoju:)

Dodaj komentar