4. oktobar 2010.

Evo drevnog načina da sami, bez mnogo astronomskog znanja i tehnologije, predvidite totalno pomračenje Sunca i to baš ono koje će se moći videti iznad vaše kuće.

Piše: Slobodan Bubnjević

Za to su potrebne svega dve informacije – da znate kad se desilo poslednje takvo pomračenje i da zapamtite kako se pomračenja sa istom geometrijom ponavljaju na skoro tačno 18 godina. Hajde da se okušamo sa ovim. Znamo da se poslednje totalno pomračenje koje je bilo vidljivo iznad naših krajeva dogodilo 11. avgusta 1999. godine, onog neslavnog datuma kad je tadašnji režim kroz potpuno kontrolisane medije raširio strah i paranoju srednjovekovnih razmera, pa je dobar deo Srbije ostao zaključan pred jednim prelepim nebeskim fenomenom.

Ako, dakle, na taj datum koji simbolizuje potpuni krah kulture nauke od kog se još uvek oporavljamo, dodamo osamnaest godina, ispostavlja se da sledeće pomračenje možemo očekivati 2017. godine, a ono posle njega 2035, pa 2053, 2071. itd. Ovakav niz godina zapravo predstavlja jedan takozvani Sarosov ciklus, konkretno ciklus pod brojem 145. Sarosovi ciklusi eklipsi (pomračenja) poznati su još iz Vavilona, a kasnije su ih koristili i egipatski i grčki astronomi, čiju je reči "saros" astronom Edmund Halej 1691. godine pozajmio da nazove cikluse u kojima se ponavljaju pomračenja sa istim geometrijama.

Stvar je, međutim, u tome što se pomračenja ne događaju samo na svakih osamnaest godina, već mnogo češće, ali se ne vide sva sa istog mesta na Zemlji. Zato jednom imamo pomračenje nad Kinom, drugi put nad Australijom, treći put nad Srbijom, ali su ona međusobno grupisana po Sarosovim ciklusima. Naime, Sunce, Mesec i Zemlja se periodično, u razmacima od 18 godina postavljaju na približno ista mesta, pa se može očekivati da se predstava koju na nebu izvode ova tri tela ponavlja nakon osamnaest godine na isti način, i za istu publiku.

Međutim, ako ste već, posle ove zgodne priče, počeli da broju osamnaest pridajete kakve nebeske osobine, odustanite od toga, jer je sve znatno komplikovanije. Naime, pomračenja se ponavljaju ne baš na 18 godina, već na 18 godina i 11 dana, na šta se mora dodati i jedna nesrećna trećina dana. Tako će se "naše" sledeće totalno pomračenje odigrati 21. avgusta 2017, ali ne oko 14 sati, već će se to desiti kasno, u deset do osam, baš negde pred kraj Drugog dnevnika. To znači da će se ono zapravo najbolje videti iznad Amerike, a mi ćemo predstavu videti samo delimično. Na sledeće lepo pomračenje iz 145. serije čekaćemo sve do 2. septembra 2053. kad će ono doći pre podne i blizu naših krajeva. Sarosove serije su inače posledice same prirode pomračenja koje nastaje kad se Mesec nađe na liniji između Sunca i Zemlje.

Za to je potrebno da mesec bude pun, ali i da na nebu prođe kroz Sunčevu prividnu putanju, takozvanu ekliptiku, kao i da bude na istom odstojanju. Tokom svog kruženja oko planete, Mesec osciluje na razne načine, pa astronomi razlikuju takozvani sinodični mesec (29,53 dana između dva puna meseca), drakonistički (27,21 dan između dva prolaska kroz ekliptiku) i anomalistički mesec (27,55 dana između dva ista rastojanja od planete). Ako volite cele brojeve dana i još pride malo množite, ispostavlja se da tek 223 sinodička meseca traju otprilike isto koliko i 242 drakonistička, što je jednako kao 239 anomalističkih meseci.

To je inače period od 18 i kusur godina, koliko je potrebno da se pomračenje ponovi sa otprilike istom geometrijom. I sa istim strahovima i simbolima dole na Zemlji. Za to vreme, u većini država, ljudska osoba može da odraste i stekne zakonsko punoletstvo. Sa osamnaest je moguće svašta učiniti, ali najčešće je to samo spoznaja da se zapravo u praksi može ostvariti vrlo malo.

No, osamnaest bar pruža samostalnu mogućnost izbora. Sam broj se, kao u jevrejskoj tradiciji, može dodeliti reči "živ", ili sasvim suprotno, kao kod neonacista, može biti vezan za inicijale Adolfa Hitlera. Može i kao kod Rimljana predstavljati rodbinu ili kao kod Kineza 18 delova pakla. Okušajte se sami sa ovim brojem. Najjednostavnije je sabrati njegove cifre i udvostručiti ih.

Izvor: Vreme Nauke.